Orlić: Odnosi SAD i Srbije dobri i postaju sve bolji

Odnosi između Srbije i Sjedinjenih Država su jako dobri i vremenom postaju sve bolji, izjavio je u intervjuu Glasu Amerike Vladimir Orlić, predsednik Skupštine Srbije

Orlić, koji boravi u Vašingtonu, ukazao je da su strateško opredeljenje Srbije i njen spoljnopolitički prioritet da odnosi sa SAD budu dodatno unapređeni u, kako je kazao, najširem spektru tema i oblasti.

On je naveo da napredak u oblastima ekonomije i robne razmene, kao i unapređen politički dijalog koji postoji, uz činjenicu da je njegov boravak u Vašingtonu, prva poseta bilo kojoj stranoj zemlji od konstituisanja Narodne skupštine, pokazuje čvrstinu tog opredeljenja.

Orlić je istakao da se u okviru tih nastojanja planira uspostavljanje, kako ga je označio, strateškog dijaloga kao novog okvira u odnosima Srbije i SAD, za koje je naveo da "očekuje da će u budućnosti biti još sadržajniji i kvalitetniji".

On je naveo da je, što se tiče odnosa prema krizi u Ukrajini, pozicija Srbije od samog početka usklađena sa međunarodnim javnim pravom, sa pitanjem poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta država.

- I po tom pitanju smo uvek bili maksimalno dosledni i jasni. Pri čemu naravno, Republika Srbija postavlja i pitanje: Šta se dešava kada je reč o suverenitetu i teritorijalnom integritetu naše zemlje? Jer kao što je poznato, ne poštuju ga svi. I oni koji su rešili da priznaju takozvano Kosovo upravo su na primeru Srbije te principe narušili. I Srbija s punim pravom, baš zbog toga što ima jasan i principijelan stav i poštuje ga dosledno o kojoj god državi sveta da je reč, ima pravo da ta pitanja postavi - ukazao je predsednik Skupštine Srbije.

Orlić je naveo da je evropsko opredeljenje Srbije nesporno i da je to "strateško opredeljenje pod rednim brojem jedan".

- I bukvalno tako, od reči do reči. I to ste čuli od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, od naših zvaničnika u svakoj prilici i na svakom mestu. Bez ikakve razlike. Da li te reči izgovaramo u Beogradu, ili u Briselu, ili u Berlinu, Vašingtonu, ali i u Moskvi, Pekingu, bez ikakve razlike. I to je vrlo jasno i poznato svima - naveo je Orlić.

On je govorio i mogućim sankcijama Rusiji, i rekao da će se Srbija rukovoditi "uvek svojim vitalnim, državnim i nacionalnim interesima, sadržanim u zaključcima Saveta za nacionalnu bezbednost Republike Srbije".

- I ti interesi ne podrazumevaju učešće u režimu sankcija, a obrazloženo je i zašto. Dakle, to je ne samo naš odnos prema nekome ko pruža podršku našem suverenitetu i teritorijalnom integritetu, ne priznajući takozvano Kosovo i tu podršku takođe reflektuje na nivou Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To je i naš odnos prema vrlo konkretnim praktičnim razlozima i potrebama našeg naroda - izjavio je Orlić.

On je još dodao da Srbija nije u tome izuzetak i podsetio da su države članice Evropske unije same napravile mnogo izuzetaka izuzimajući sebe iz sankcija koje uvode Ruskoj Federaciji kao i da su to obrazložile određenim specifičnim potrebama i vitalnim interesiima.

Orlić je naveo i da je sporazum Srbije i Rusije na marginama zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija bez političkog značaja i da je reč o tehničkom dokumentu između dva ministarstva.

Predsednik Narodne skupštine je naglasio da Srbija radi ono na šta se obavezala i što je sadržano u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (S SP), koji predviđa postepeno usklađivanje sa zajedničkom politikom Evropske unije, a da će stoprocentna usklađenost važiti u trenutku punopravnog članstva.

Na pitanje da li to onda značiti da bi Srbija mogla uvesti sankcije Rusiji kada postane članica Evropske unije, Orlić je rekao da bi u tom trenutku ono što je važeće za države članice Evropske unije, bilo važeće i za Srbiju.

Orlić je govorio i srpskoj inicijativi Otvoreni Balkan i naglasio da je ona "suštinski doprinos politici koja znači mir i stabilnost i zajednički razvoj".

- Pogledajte šta je Otvoreni Balkan u praksi uradio: današnje odnose između Srbije i Albanije. Najbolji su u našoj zajedničkoj istoriji koja je viševekovna. Zato što smo ih relaksirali. Znate za more problema i sukoba koji su postojali između Albanaca i Srba. Postigli smo ne samo ekonomsku dobrobit i univerzalne vrednosti koje su evropske, protok ljudi, kapitala i usluga. Mi smo postigli relaksiranje odnosa i unapređenje saradnje i međusobnog razumevanja - naveo je Orlić, uz napomenu da su SAD podržale inicijativu Otvoreni Balkan.

On je govorio o navodnoj ponudi Srbiji da prihvati Kosovo u UN i ne blokira njegov prijem u međunarodne institucije, zarad članstva u EU i ekonomske podsticaje i naglasio da o priznavanju nezavisnoti takozvanog Kosova ne može biti reči.

- O njemu je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. O tome da takva ponuda postoji. Ali, čuli ste sigurno i veoma jasno kakav je odgovor države Srbije saopšten kroz reči predsednika države. Srbija apsolutno ne želi i neće priznati, sa bilo kakvim ponudama i varijantama o kojima se govorilo u javnosti, takozvanu nezavisnost Kosova. Dakle, svoj suverenitet i teritorijalni integritet poštujemo. Svoju državu takođe poštujemo. I čuli ste sigurno u više navrata otvoreno i pitamo, postoji li neka razlika? I kakva bi to razlika uopšte mogla da bude između suvereniteta bilo koje druge države i našeg suvereniteta. Danas kada vam mnogo govore o tome da je, na primer, važan suverenitet Ukrajine, mi kažemo - da tako je, saglasni smo potpuno. Ali pitamo, ima li razlike između toga i suverereniteta naše zemlje - obrazložio je Orlić.

On je naglasio da većina članica UN stoji na stajalištima Srbije i podržava njen suverenitet sa Kosovom i Metohijom kao sastavnim delom zemlje.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.