RAZGOVARAĆEMO O RAZVOJU BRZIH PRUGA NA TERITORIJI ZAPADNOG BALKANA! Naredne nedelje poziv ministrima regiona da dođu u Beograd

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić najavio je da će sa ministrom građevinarstva i saobraćaja Mađarske Lazarom Janošem sledeće nedelje uputiti zajednički poziv ministrima transporta Albanije, Severne Makedonije, Bugarske, Grčke i Turske da dođu u Beograd kako bi razgovarali o razvoju brzih pruga u regionu.

- Da se nađemo u Beogradu i da na tom sastanku razgovaramo o razvoju brzih pruga na teritoriji Zapadnog Balkana i ovog dela Evrope, što je zajednički interes svih, ne samo Srbije i Mađarske, već i tih zemalja - rekao je Vesić novinarima posle sastanka sa predstavnicima mađarskih građevinskih firmi.

Vesić je juče rekao da će sa mađarskim kolegom pozvati pomenute zemlje da na svojim teritorijama nastave izgradnju brze pruge, koja će prvo biti napravljena od Beograda do Budimpešte, a kasnije i do makedonske granice.

Svaka pruga i put donosi i nove investicije, nove fabrike i radna mesta, istakao je Vesić.

- Mi u Vladi Srbije vidimo razvoj logistike kao jednu od naših velikih šansi. Srbija je na takvom mestu da može veoma dobro da razvija logistiku. Zato i radimo rekonstrukciju pet regionalnih pruga sa EU, koje će se koristiti i za putnički, ali prvenstveno kargo saobraćaj. Na tim prugama će vozovi ići brzinom od 120 kilometara na sat - rekao je Vesić.

Foto: Tanjug

Dodao je da će te pruge dodatno povezati Srbiju sa Rumunijom, Bugarskom i Mađarskom, ali i sa BiH i Crnom Gorom, pošto će se raditi rekonostrukcija barske pruge i na delu od Valjeva do Vrbnice na crnogoroskoj granici.

- Takođe, tu su i pruga za KiM , deonica Stalać - Kraljevo - Rudnica, zatim brza pruga prema Sevenoj Makedoniji, još jedna veza između Vidina, Negotina i Zaječara - rekao je Vesić.

On je istakao da bi Srbija mogla da "živi" od logistike zbog svog položaja, kao i da zato gradimo intermodalne terminale i ulažemo u vodni saobraćaj.

- Rade se rekonstrukcija dve luke, za treću luku u Sremskoj Mitrovici, brzo će  biti raspisan tender. Tako da Prahovo i Bogojevo već radimo i izabrali smo izvođače, a trudimo se da krenemo i u priču oko nove Luke Beorad, već smo odredili mesto za novu luku. Radiće se i luka za rasute terete na desnoj obali Dunava. Jedna intermodalni terminal je završen u Batajnici i radićemo veoma brzo i  u Makišu, tamo gde će biti depo za metro - kazao je Vesić.

Dodao je da zbog dobrog položaja Srbije veliki broj zapadnih kompanija iz oblasti logistike dolaze u našu zemlju.

- Kada se uradi pruga od Zemuna do Nacionalnog stadiona, aerodroma Nikola Tesla i centra Surčina, vozom ćete moći da dođete iz Novog Sada na beogradski aerodrom. Neće vam biti potreban automobil, niti ćete morati da razmišljate o parkingu. Tako će kasnije biti i kada se bude dolazilo iz Valjeva, Niša, Dimitrovgrada, Preševa... Na taj način smanjujete i broj vozila na putevima - naveo je ministar.

Vesić je rekao da će se, pored gradnje brzih pruga, u okviru projekta sa EU graditi oko 600 kilometra pruga, kao i da je plan da u narednih 10 godina uradimo 1.700 kilometara, a ukupno u narednom periodu da imamo oko 3.400 kilometara najboljih pruga. 
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.