Ovako se meri uspeh države! Evo šta tačno za Srbiju znači rast izvoza i pad uvoza

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za sedam meseci ove godine iznosila je 38,3 milijarde evra, što je bilo 0,3 odsto više nego u isto vreme prošle godine, objavio je pre nekoliko dana Republički zavod za statistiku (RZS).

U perodu januar – jul, izvezeno je robe u vrednosti od 16,8 milijardi evra, odnosno 8,2 odsto više nego u isto vreme godinu pre, dok je uvoz bio 21,4 milijarde evra, što je bilo 5,1 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine.

Deficit je bio 34,7 odsto manji nego u isto vreme 2022. godinu i iznosio je 4,5 milijardi evra.

Prema rečima ekonomiste Dejana Miletića navedeni podaci, odnosno veći izvoz, a manji uvoz, govore o jačanju naše industrije i naše konkurentnosti.

U izjavi za Srpski portal Miletić objašnjava da to znači da Srbija uspeva da nađe načine kako da industriju ojačamo kroz izvoz, kroz priliv novca koji dolazi njime u našu zemlju.

Foto: Foto: Miloš Rafailović

– Manji uvoz s jedne strane može da znači jačanje konkurentnosti naših, domaćih, proizvoda, pa se manje i traže strani. S druge strane kada jačamo izvoz smanjujemo uvoz i mi na taj način smanjujemo eventualno budžetski deficit i idemo ka suficitu. Što manje imamo novca da smo u minusu iz tog trgovinskog balansa, odnosno uvoza i izvoza, to manje sredstava nam fali i više para imamo za budžet, za investicije i za sve ono što nam suštinski treba da bi se Srbija dalje razvijala i napredovala – navodi sagovornik i dodaje da je ovo velika vest koja pokazuje da se napredak Srbije nastavlja punom parom i da će sve više novca biti u kasi, a da će zaduživanje i dalje ostati na niskom nivou.

Ovako važni i dobri signali, po pitanju izvoza i uvoza, samo potvrđuju da Srbija nastavlja da se razvija i da ide pravim putem kontinuiranog napretka.

– Ovo je direktna posledica kvaliteta naše industrijalizacije, onoga što je rađeno u prethodnom periodu. Često se pričalo da je Srbija poljoprivredna zemlja, naravno da je tako, mi i dalje imamo značajan poljoprivredni sektor, ali bez reindustrijalizacije koja se desila unazad desetak godina i koja je sve intenzivnija, ovo ne bi bilo moguće – kaže Miletić.

Foto: ATA IMAges

On podseća da naša zemlja dobija stranih direktnih investicija na nivou svih drugih zemalja na Zapadnom Balkanu, pa i više od toga, te da to samo po sebi govori o investicionom potencijalu koji strani inestitori prepoznaju u Srbiji.

– S druge strane, sad se pokazuje da sve to što je investirano u proizvodnju, u neka nova postrojenja, polako daje rezultate jer naš izvoz neprestano raste i to će se nastaviti i u narednom periodu. Mnogo je Srbija u tom ekonomskom smislu ojačala i to je vrlo važan smer.

Miletić u razgovoru za Srpski portal napominje da će Srbija koja ima najnižu cenu struje, povoljnu cenu gasa, a posebno u ovo vreme krize, nastaviti da bude najpoželjnija destinacija stranih investitora, a to govori i da će smer izvoza rasti, a uvoza će u tom kontekstu opadati.

Ipak, kako je objasnio, nije strašno ni kada uvoz raste:

– Kada se to dešava, onda tu imamo pojačanu potrošnju. Ipak, mnogo je jači segment povećanje našeg izvoza jer to govori o snaženju naše industrije i ekonomije.

Svi navedeni podaci govore da imamo više novca u državi i što dalje implicira da više može da se troši i lagodnije ponaša u ekonomskom smislu.

– Tako nam standard raste: s jedne strane država ima više novca u budžetu, s druge strane građani imaju više para i opušteniji su jer stalno napredujemo, niko nije u grču i ne očekujemo neke iznenadne promene – objašnjava Miletić i dodaje da je naša ekonomija vrlo stabilna, kao i društvo, te da ta stabilnost proističe iz dobrih i pozitivnih ekonomskih parametara:

– Niti se kurs menja, niti imamo negativne promene u odnosu na investitore, na kompanije… sve je to stabilno i može da se planira dugoročni rast. Prava mera stvari i, čini mi se, garant uspeha države Srbije u narednom periodu – završava Miletić.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.