Ugrožavanje mira - Surlić: Važno da se održi hitna sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu

Docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić kaže da je veoma važno da se održi hitna sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu, dodajući da UN gube svoju moć, jer postavlja se pitanje koju to bezbednost garantuje Savet bezbednosti malim zemljama, zemljama koje se nađu na putu velikih sila.

Surlić ističe da je održavanje sednice Saveta bezbenosti o Kosovu veoma važno, pogotovu dok tim telom bude predsedavao Brazil.

- Imajući u vidu da je i dalje na snazi Rezolucija 1244, koja je imala za cilj postizanje trajnog mira između Srba i Albanaca, a sada vidimo da vlasti u Prištini ugrožavaju bezbednost Srba na Kosovu, da je situacija vrlo alarmantna, da se hapse ljudi zbog nekih navodnih ratnih zločina čak 23 godine nakon konflikta. Sve to ukazuje na ugrožavanje mira, stoga je vrlo važno da se ta sednica održi. Na kraju krajeva, Savet bezbednosti je po Rezoluciji 1244 odgovoran za održavanje mira na Kosovu - poručuje Surlić na RTS-u.

Predsednik Vučić danas će u obraćanju Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija svakako govoriti o Kosovu. Surlić ističe da će tu biti sve one zemlje koje nisu priznale kosovsku nezavisnost ili koje su u međuvremenu otpriznale.

Kada je reč o Savetu bezbednosti i eventualno posebnoj sednici, objašnjava da je potrebno devet članica, odnosno devet glasova, da bi se donela neka konkretna odluka ili mera u cilju održanja mira na terenu.

- U ovom trenutku Srbija može da računa na podršku već tradicionalnih partnera po pitanju statusa Kosova, kao što su Rusija i Kina, ali ukupno najviše sedam. Tu su i zemlje poput Mozambika, Gane i Gabona, koje su otpriznale nezavisnost Kosova. Dakle, teško je dostići brojku devet, ukoliko ne bude iznenađenja i neke od zapadnih zemalja koje su priznale nezavisno Kosovo smatraju da je važno da se uputi snažnija poruka Prištini i da se osudi Priština za ove aktivnosti - dodaje Surlić.

Zapad iritira bilo kakvo izjednačavanje pozicije Srbije i Ukrajine

Najavljeno je da će Srbija tražiti isto kao i za Ukrajinu. Surlić ipak ističe da nema nikakvog razumevanja od strane zapadnih zemalja i stavljanja znaka jednakosti u tom smislu.

- Njih iritira bilo kakvo izjednačavanje pozicije Srbije i Ukrajine. U nedavnom obraćanju kancelara Šolca mogli smo da čujemo da čak situacija sa SR Jugoslavijom i 1999. godinom je opravdanje za njihovu pomoć Ukrajini. Dakle, situacija na Kosovu 1999. se predstavlja kao početna tačka nove bezbednosne strategije Nemačke i njene veće angažovanosti u međunarodnim vojnim intervencijama - kaže Surlić.

Ukazuje da Šolc o tome govori kao jednom pozitivnom i bazičnom primeru i kao jednom od glavnih argumenata za njihovu konzistentnu pomoć Ukrajini.

Balansiraniji pristup na ovogodišnjem zasedanju

Analitičari kažu da se zasedanje UN ove godine razlikuje od prethodnih. Surlić je saglasan i kaže da je vidljiv balansiraniji pristup u Generalnoj skupštini u odnosu na prethodne godine, pogotovo na prošlu godinu, kada je u fokusu bila Ukrajina.

- U obraćanju čak predsednika Bajdena videli smo da je Ukrajina bila treća ili četvrta tema. Prvo je pomenuo potrebu za reformom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, zatim reformom Svetske banke, Svetske trgovinske organizacije, načina finansiranja, klimatske promene, pa tek onda Ukrajinu - navodi Surlić.

Interesantno je, dodaje, da je i sam ukrajinski presednik Volodimir Zelenski zapravo govorio o ratu Ukrajine više u kontekstu uticaja na druge zemlje, na inflaciju, nedostatak hrane i da je ratu Ukrajine dao jednu potpuno novu geopolitičku notu.

- Generalna skupština je poslužila i za pregrupisavanja, kao što je i najavio predsednik Brazila. Namera Briksa jeste da ponude pravedniju raspodelu dobara i pravedniji međunarodni poredak - objašnjava Surlić.