Dačić poručuje - Zbog etničke mržnje Kosovo napustilo 210.000 ljudi, nije se vratilo ni dva odsto

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić poručio je danas u Ženevi, na Izvršnom komitetu UNHCR, da je zbog etničke mržnje Kosovo napustilo 210.000 ljudi i da se od toga broja nije vratilo ni dva odsto

Govoreći o aktuelnoj situaciji na globalnom planu, koja je doprinela rekordnom porastu broja lica primoranih da napuste svoje domove prvenstveno usled sukoba, ali i kao posledica klimatskih promena, Dačić je rekao da je Srbija svesna enormnih napora koje osoblje UNHCR, na čelu sa visokim komesarom Filipom Grandijem, ulaže kako bi se pružila adekvatna zaštita i obezbedile potrebe, podjednako lica koja se nalaze u produženom raseljenju i onih koja su izbegla iz svojih domova usled akutnih kriza.

- Srbija, nažalost, ima direktno iskustvo sa patnjama kroz koje prolaze prisilno raseljena lica - počev od izbeglica koja su bežala od ratova na teritoriji bivše Jugoslavije, do interno raseljenih lica koja su bila primorana da napuste svoja ognjišta u pokrajini Kosovo i Metohija, do migranata koji su se našli na našoj teritoriji u potrazi za boljim životom - istakao je na zasedanju Izvršnog Komiteta UNHCR u Ženevi.

Kazao da je Srbija posebno zahvalna UNHCR zbog nastojanja da pruži zaštitu licima u raseljenju i omogući ostvarivanje njihovih prava, ali i na pomoći u realizaciji Regionalnog stambenog programa, kojim su obezbeđena trajna stambena rešenja za izbeglice i lica koja su se našla u raseljenju usled sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije devedesetih godina.

Sprovođenje ovog Programa okončano je u junu ove godine. Zahvaljujući Regionalnom stambenom programu, rešene su stambene potrebe 7.495 najugroženijih izbegličkih porodica u Srbiji, rekao je Dačić.

- Želeo bih da podsetim da je Srbija, kao zemlja sa dugotrajnom raseljeničkom krizom, ujedno i zemlja sa najvećim brojem lica u dugotrajnom internom raseljenju u Evropi. Broj registrovanih lica koja su bila primorana da, usled etničke mržnje, napuste svoje domove na Kosovu i Metohiji je 210.284, od čega je najveći broj Srba, kao i drugih nealbanskih zajednica - Roma, Aškalija, Goranaca - podsetio je Dačić.

Naveo je da je to najteže humanitarno pitanje u Srbiji koje je, zbog dugog trajanja, ali i pomeranja fokusa međunarodne zajednice na nove migratorne krize u svetu, delimično potisnuto u drugi plan.

Prema podacima UNHCR o dobrovoljnom nevećinskom povratku, na Kosovo se vratilo 12.707 interno raseljenih lica. Zbog brojnih prepreka, uključujući pretnje i nasilje, održivi povratak je još manji i procenjuje se na ispod dva odsto, ukazao je šef srpske diplomatije.

- Ovako mali broj povratnika na Kosovo i Metohiju je razočaravajući sa aspekta ostvarivanja prava interno raseljenih lica. Po rezoluciji Saveta bezbednosti 1244 UN, to je jedan od glavnih zadataka međunarodnog prisustva i privremenih institucija samouprave na Kosovu i Metohiji - naveo je Dačić u svom govoru u UNHCR.

Podsetio je da interno raseljena lica u Srbiji nisu u mogućnosti da ostvare svoje osnovno pravo na slobodan izbor između lokalne integracije i održivog povratka, iz razloga što na Kosovu, ni 20 godina nakon uspostavljanja međunarodnog prisustva, nisu obezbeđeni uslovi za održiv povratak, u smislu neophodnih garancija lične i imovinske bezbednosti, vladavine prava, odsustva diskriminacije i poštovanja osnovnih ljudskih i građanskih prava.

- Stvaranje uslova za pronalaženje trajnih i održivih rešenja za sva lica u raseljenju, Srbija tretira kao jedno od ključnih pitanja od čijeg rešenja zavisi stabilizacija prilika u regionu. Podsećamo da se, uz posvećen rad na zbrinjavanju potreba raseljenih lica, ne smeju zanemariti njihova prava koja imaju u mestu porekla - naveo je prvi potpredsednik vlade.

Istakao je da je Srbija, u duhu solidarnosti i humanosti, posvećena zbrinjavanju lica koja su napustila svoje domove, suočena sa bezbednosnim pretnjama, i kreću se u pravcu evropskih zemalja takozvanom balkanskom rutom.

Kaže da je trenutno je u prihvatnim i centrima za tražioce azila smešteno oko 2.300 lica, kojima su obezbeđene sve potrebe, u skladu sa pravima koja im pripadaju kao ugroženoj kategoriji lica.

Ministar Dačić govorio je i o izbegličkoj krizi u Ukrajini.

- Srbija se aktivno uključila u pružanje adekvatne zaštite i pomoći izbeglim ukrajinskim državljanima kojima se, po posebnom postupku, odobrava privremena zaštita na osnovu koje su im obezbeđena osnovna prava, uključujući materijalnu pomoć, zdravstvenu zaštitu, pravo na rad i obrazovanje. Takođe, uputili smo donacije preko UNICEF i UNHCR, kao i druge vrste pomoći, između ostalog i opremu za obnovu elektro-energetskog sistema, sanitetska vozila, a za decu Ukrajine organizovana je letnja škola za oporavak - rekao je Dačić.

Istakao je da će Srbija nastaviti da, na osnovama solidarnosti i humanosti, pruža konstruktivan doprinos sveobuhvatnom pristupu pronalaženju trajnih rešenja, prevenciji i pružanju pomoći i zaštite licima u raseljenju, kroz zajedničko delovanje UN i zainteresovanih zemalja.

- To je od ključne važnosti da sve države poštuju svoje preuzete obaveze, kao i da zajednički nastavimo da radimo na pronalaženju rešenja za osnovne uzroke raseljenja svih kategorija raseljenih lica - naveo je on.

Dačić je rekao da pitanje prinudnog raseljenja zahteva globalno rešenje i zajedničko delovanje, zasnovano na principu podele tereta i odgovornosti, jer se ne radi o geografski ograničenom, već o fenomenu globalnih razmera.

Istakao je da napredak u ostvarivanju prava lica u prinudnom raseljenju predstavlja svojevrstan test naše odgovornosti i posvećenosti principima humanosti i solidarnosti, na šta nas posebno podseća ovogodišnje obeležavanje 75 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Jana

pre 2 godine

Zasto niko ne govovri o voakvoj statistici, Kurti veg godinama vrsi progon spskog stanovnistva i oni koji su najotporniji popustaju pod njegovom mrznjom

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari