Krucijalne tematike: Dubravka Đedović sa misijom MMF o projektima i reformama u energetici

Ministarka je navela da je Energetska zajednica označila Srbiju kao lidera energetskih reformi i u procesu dekarbonizacije.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović razgovarala je danas sa misijom MMF, koju predvodi šef misije Donal Mekgetigan, u okviru treće revizije stendbaj aranžmana sa Srbijom, o najvažnijim kapitalnim investicijama, sprovođenju reformi u energetskom sektoru i merama za povećanje sigurnosti snabdevanja električnom energijom i energentima.

Kad je energetski sektor u pitanju u fokusu aktuelne revizije stendbaj aranžmana MMF-a su energetska sigurnost i bezbednost, zbog čega je je na sastanku razgovarano o planiranim investicijama i diversifikaciji izvora i ruta snabdevanja energentima koje doprinose ostvarenju ovog cilja.

- Država u upravljanju procesom dekarbonizacije energetskog sektora, u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama, mora da se ponaša odgovorno, da obezbedi u svakom trenutku sigurnost snabdevanja i unapređuje energetsku nezavisnost. Radimo na stvaranju povoljnog ambijenta za privatne investicije, ali je realnost da bez značajnih ulaganja države nije realno da pratimo ciljeve dekarbonizacije na koje smo se obavezali Pariskim sporazumom i Sofijskom deklaracijom o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan. Neophodno je i povećanje efikasnosti državnih energetskih preduzeća, koja moraju da vode računa o svojim operativnim troškovima, kako bi obezbedili održivo poslovanje, ali i o boljem planiranju i efikasnoj realizaciji investicija - navela je Đedović Handanović.

Foto: Peđa Milosavljević

 

Ona je podsetila da su polaznim osnovama plana razvoja energetske infrastrukture, koje je Vlada usvojila prošle godine, definisani prioriteti u razvoju energetske infrastrukture, na čijoj realizaciji se već radi.

- Sproveli smo javni poziv za strateškog partnera za izgradnju samobalansiranih solarnih elektrana snage 1 GW i sada pregovaramo o komercijalnim uslovima sa izabranim konzorcijumom koji predvodi „Hyundai Engineering”. Novi blok TE Kostolac B3 očekujemo da se uskoro nađe na mreži, a u prvoj polovini iduće godine će biti na mreži i prvi vetropark EPS-a, u Kostolcu. Završava se i izgradnja postrojenja za odsumporavanje u TENT A, što je trenutno najveći ekološki projekat u termoelektranama u Evropi i treći najveći u svetu, koje će biti pušteno u rad u narednih nekoliko nedelja - rekla je ministarka.

Naglasila je da je ostvaren dobar napredak u pripremama za izgradnju RHE Bistrica, koja je ključni projekat za balansiranje novih kapaciteta iz OIE, za koji se izrađuje prostorni plan i intenzivno vode razgovori o obezbeđivanju finansiranja.

- Među prioritetima je revitalizacija četiri postojeće hidroelektrane u okviru EPS, u koje planiramo da uložimo oko 400 miliona evra. Za projekat RHE Đerdap 3 završeni su hidrološka studija i Prethodna studija izvodljivosti, i na osnovu toga ćemo doneti odluku u kom obimu i fazama ćemo nastaviti ovaj projekat - rekla je Đedović Handanović.

Foto: Peđa Milosavljević

 

Ona je navela da je Energetska zajednica označila Srbiju kao lidera energetskih reformi i u procesu dekarbonizacije, a da je Ministarstvo rudarstva i energetike označeno kao najuspešnije u sprovođenju obaveza u vezi sa procesom pristupnih pregovora za članstvo u EU u poslednjem objavljenom izveštaju o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU.

- Prošle godine uspešno je sproveden prvi krug aukcija za tržišne premije, kojim je obezbeđeno novih 715 megavata iz vetra i solara. Na tim aukcijama postigli smo cene koje su niže od tržišne, a drugi krug aukcija ćemo sprovesti ove godine kad procenimo da je tržište spremno - navela je Đedović Handanović.

Istakla je da prošle godine završena u roku izgradnja gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, kojom se naša zemlja povezala sa izvorima gasa iz Azerbezbejdžana i iz LNG terminala u Grčkoj.

- Planiramo da nastavimo sa diversifikacijom u oblasti snabdevanja prirodnim gasom, a prioritet su gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom. Najveći izazov sa projektima u oblasti gasa trenutno je limitirano obezbeđivanje finansiranja, zbog stava međunarodnih finansijskih institucija -  rekla je ona.

Govoreći o situaciju u energetskom sistemu, ministarka je navela da rezerve uglja na deponijama TE „Nikola Tesla“ A i B i TE „Kostolac“ trenutno iznose oko 2,2 miliona tona, te da su trenutne hidrološke rezerve dva puta veće u odnosu na septembar prošle godine, i skoro 40 odsto veće u odnosu petogodišnji prosek.

Foto: Milan Obradović

 

Jedna od tema razgovora sa misijom MMF bilo je i reformisanje "Elektroprivrede Srbije", gde je rečeno da je finansijska situacija EPS-a normalizovana u 2023. godini nakon stabilizacije tržišta električne energije i veoma povoljne hidrološke situacije.

- U prošloj godini, EPS je ostvario dobit od 114 milijardi dinara, što je istorijski finansijski rezultat. Pored poboljšane finansijske situacije, i investicije su počele da se efikasnije realizuju, a insistiraćemo na još boljem planiranju i efikasnom sprovođenju investicija. U okviru plana restrukturiranja EPS-a, radi se na operativnom i finansijskom restrukturiranju, boljem upravljanju rizicima, kao i na unapređenju upravljanja ljudskim resursima, kako bi se omogućilo održivo poslovanje kompanije - rekla je Đedović Handanović.

Na sastanku je navedeno da je u izradi je nova metodologija obračuna cena električne energije i gasa za privredu u saradnji sa Elektroprivredom Srbije i Srbijagasom kako bi se sagledala unapređenja i stvorili preduslovi za fleksibilnost reagovanja u skladu sa tržišnim kretanjima.

Formiranjem Republičke komisije za energetske mreže, u skladu sa poslednjim izmenama Zakona o energetici iz 2023, kao nezavisnog organa za kontrolu operatora prenosnog sistema električne energije i operatora transportnog sistema prirodnog gasa, u skladu sa evropskim propisima, čime je omogućena uspešna reforma gasnog sektora, koja će biti nastavljena i u ovoj godini.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.