Đurić za briselski Politiko: Rezolucija o Srebrenici će izazvati dalje podele na Balkanu!

Rezolucija UN o Srebrenici će izazvati dalje podele na Balkanu, a postizanje konsenzusa o obeležavanju sećanja na prošlost na način koji ne stvara podele je najbolji način da se obezbedi da se to neće i ne može ponoviti, napisao je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić.

On je u autorskom tekstu za briselski Politiko istakao i da je to najbolji način na koji UN mogu da doprinesu međugrupnom i međuverskom pomirenju na Balkanu.  

- Niko ne može da porekne da su se strašni ratni zločini dogodili tokom balkanskih ratova. Samo politički ekstremisti odbacuju stav da su u Srebrenici počinjeni neopisivi zločini. I samo najbezumniji ljudi nisu voljni da priznaju i odaju počast tim žrtvama. Međutim, budući da je predložena rezolucija UN-a usko fokusirana i sačinjena bez konsultacija sa svim regionalnim zajednicama i stranama u balkanskim ratovima, verovatno će dovesti do podela unutar Bosne i širom regiona - napisao je on.

Đurić dalje ističe da, dok su se zapadni izveštaji i politički lideri prvenstveno fokusirali na žrtve bošnjačkih muslimana tokom balkanskih ratova, tragična realnost je da su sve etničke i verske grupe pretrpele masovne ratne zločine.

On podseća da su na nedavnoj sednici Saveta bezbednosti UN, u sali bili pojedinci koji su kao mala deca trpeli torturu ili ostali siročad usled masovnog ubijanja srpskih civila. 

- Bili su uz mene dok sam tvrdio da predložena rezolucija ignoriše njihov bol, stvarajući hijerarhiju patnje među nevinim žrtvama - podvukao je Đurić.

On naglašava da je Srbija kontinuirano i dosledno osuđivala sve zločine ovog tragičnog sukoba, a posebno masakr u Srebrenici, koji je bio užasan po svojim razmerama i surovosti i podseća da je Narodna skupština Republike Srbije usvojila 2010. godine Deklaraciju o osudi zločina počinjenih u Srebrenici. 

- Republika Srbija takođe nedvosmisleno i najoštrije osuđuje negiranje svih ratnih zločina počinjenih u Bosni tokom tragičnog građanskog rata. A visoki republički zvaničnici, među kojima i dva predsednika, odali su počast žrtvama u Memorijalnom centru Srebrenica u Potočarima i učestvovali na komemoracijama u UN-u u Njujorku.

Foto: Pedja Milosavljević

Kako kaže svaka rezolucija UN-a o stradanju u balkanskim ratovima treba da poštuje više od 100.000 žrtava sukoba. 

- Ove žrtve zaslužuju jednaku pravdu, tretman i sećanje, kao i poštovanje međunarodne zajednice bez obzira na njihovu nacionalnost, rasu ili veru. Nažalost, nacrt rezolucije nastoji da spomene i izdvoji jednu grupu. Nacrt rezolucije podriva ustav i vladavinu prava u Bosni. Jednako važno, rezolucija takođe nastoji da termin genocid primeni na zločine koji su se dogodili u Srebrenici, sugerišući da su oni zasnovani na drugačijim motivima od masovnih civilnih ubistava Srba i Hrvata tokom rata koji je pratio raspad Jugoslavije. Prepustiću ekspertima da raspravljaju o definiciji genocida u međunarodnom pravu, ali dovoljno je reći da su mnogi vodeći naučnici, uključujući stručnjake poput Jehude Bauera, doveli u pitanje njegovu primenu u slučaju Srebrenice - rekao je Đurić.

Dodaje i da nacrt rezolucije podriva ustav i vladavinu prava u Bosni, jer ga je napravio, predložio, kosponzorirao i za njega lobira stalni predstavnik UN-a za Bosnu i Hercegovinu, ambasador Zlatko Lagumdžija, bez zakonski propisane saglasnosti tročlanog Predsedništva BiH, koje predstavlja Bošnjake, Hrvate i Srbe. 

- Ona je napredovala u tajnosti, bez konsultacija sa srpskim entitetom u zemlji ili njegovim izabranim predstavnicima, i bez ikakvog pokušaja da se prizna desetine hiljada drugih žrtava rata.
Đurić naglašava da se Srbi koji su preživeli brojne masakre civila dugih 29 godina zalažu se za istinu i pravdu, razumeju bol koji osećaju sve žrtve i njihove porodice, bez obzira da li su Bošnjaci, Hrvati ili sugrađani Srbi. Zajedno sa gotovo celim političkim spektrom u mojoj zemlji, oni veruju da je jednaka pravda za sve žrtve rata u Bosni i Hercegovini jedini put ka trajnom miru, stabilnosti i pomirenju", rekao je Đurić.

Srpski šef diplomatije dalje u tekstu podseća na reči dobitnika Nobelove nagrade za mir nadbiskupa Dezmond Tutua da "ne postoji prečica ili jednostavan recept za lečenje rana i podela u društvu nakon dugotrajnog nasilja, kao i da je stvaranje klime poverenja i razumevanja između bivših neprijatelja izuzetno težak izazov za prevazilaženje".

- I imajući na umu njegovo mudro zapažanje, moja vlada je spremna da radi sa svim balkanskim vladama i svim zemljama članicama UN kako bi se suočila sa ovim izazovom pronalaženja pravde za sve. Srbija je kontinuirano i dosledno osuđivala sve zločine ovog tragičnog sukoba, a posebno masakr u Srebrenici, koji je bio užasan po svojim razmerama i surovosti - zaključio je Đurić.

Očekuje se da će Generalna skupština Ujedinjenih nacija 23. maja razmotriti nacrt rezolucije o proglašenju Međunarodnog dana sećanja na žrtve masakra u Srebrenici 1995. godine.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.