Đedović Handanović: Memorandum u oblasti nuklearne energije - "vetar u leđa" domaćim stručnjacima, adakemskoj i naučnoj zajednici

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala je danas, zajedno sa predstavnicima pet ministarstva i 20 fakulteta, naučnih instituta i energetskih preduzeća, Memorandum o razumevanju u oblasti primene razvoja nuklearne energije u Republici Srbiji.

Memorandum potpisan u prisustovu premijera Miloša Vučevića treba da omogući okupljanje stručnih kadrova iz zemlje i inostranstva koji će raditi na ispitivanju mogućnosti za uspostavljanje programa za mirnodopsku primenu nuklearne energije u Srbiji.

- Potpisivanjem Memoranduma želeli smo da povežemo ministarstva, naše akademske i naučne institucije, da im damo „vetar u leđa“ kako bismo bili u stanju da uopšte razmotramo korišćenje nuklearne energije u našoj zemlji. Tema snabdevanja energijom je pitanje i energetske i nacionalne bezbednosti i zato je važno da na stručan i posvećen način razmotrimo sve činjenice i da ne preskočimo nijednu stepenicu na tom putu, jer nemamo prostora za greške - rekla je Đedović Handanović na panelu "Huklearna energija od prošlosti do budućnosti", kojim je otpočela javna debata o mogućnostima za korišćenje nuklearne energije u Srbiji.

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Ona je dodala da izrada preliminarne tehničke studije treba da obezbedi komparativnu analizu dostupnih tehnologija na tržištu, pokaže koje su prednosti i mane mogućih rešenja i koji su tehnički, ekonomski i tržišni parametri za gradnju nuklearnih elektrana.

- To su neophodni preduslovi za donošenje informisanih odluka u budućnosti, zajedno sa razvojem obrazovnih i naučnih programa, jačanja kapaciteta u našim institutima i stvaranjem regulatornog i institucionalnog okvira - rekla je ministarka.

Korišćenje nuklearne energije predviđeno i jednim od scenarija Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, kao i novom Strategijom razvoja energetike, gde se razmatra uvođenje nuklearnih elektrana u elektroenergetski sistem Srbije nakon 2040.

- I kroz izradu strateških dokumenata pokazali smo da smo svesni neophodnosti da sagledamo i mogućnost korišćenja nuklearne energije da bismo zadovoljili naše potrebe za energijom u uslovima kad postepeno izlazimo iz fosilnih goriva - dodala je ona.

Ona je naglasila da je u Srbiji od 1989. na snazi zakonska zabrana izgradnje nuklearnih elektrana, uvedena kao reakcija na akcident u Černobilju 1986.

- Međutim odredbe tog zakona ne odnose se na naučnoistraživačke i istraživačko-razvojne radove, rudarsko-geološke istražne radove, obrazovanje kadrova. Regulatorni uslovi su samo jedan od elemenata, postoji niz drugih koraka koje treba da sprovedemo da bismo mogli da donesemo informisanu odluku o nuklearnoj energiji. Struka je rekla da imamo temelj koji treba da razvijamo, pre svega u smislu razvoja stručnog znanja. Postoje smernice Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) o koracima i uslovima koje treba ispuniti, a imamo i potpisane sporazume i sa kompanijama koje su nosioci znanja i tehnologija u oblasti nuklearne energije. To je važno pre svega za razvoj stručnih znanja, a ne opredeljuje nas unapred za određenog partnera ili tehnologiju - navela je ministarka.

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Sandra Dokić, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine rekla je da je korišćenje nuklearne energije značajno u kontekstu klimatskih politika Evropske unije koja je potpisivanjem Zelenog dogovora postavila cilj da do 2050. godine dostigne klimatsku neutralnost eliminisanjem emisija ugljen-dioksida.

Dodala je da se u Evropi 26 odsto električne energije proizvodi iz nuklearnih elektrana i da Poljska, visoko zavisna od uglja kao i Srbija, planira izgradnju šest nuklearnih reaktora za proizvodnju električne energije, kao i susedne zemlje poput Rumunije.

Dr Miroslav Trajanović, državni sekretar u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija istakao je da će to ministarstvo pružiti svu neophodnu podršku kako bi se unapredili profesionalni kapaciteti neophodni za izgradnju nuklearnih elektrana za proizvodnju električne energije. Dodao je da se nuklearna energija može koristiti u energetici, medicini i nauci i da su brojne evropske zemlje, ranije skeptične po pitanju primene, odlučile da koriste nuklearnu energiju u različitim oblastima.

Đurica Tankosić, međunarodni ekspert, rekao je da je naša zemlja još osamdesetih godina prošloga veka imala ambicije da gradi nuklearna postrojenja za proizvodnju električne energije i da je potrebno nastaviti tamo gde smo stali 1985. godine.

Kada je reč o ljudskim kapacitetima, Tankosić je naglasio da za razliku od zemalja poput Egipta, Bangladeša i Jordana koje već razvijaju nuklearne programe, Srbija ima veći tehnološki i resursni potencijal.

Miodrag Mesarović, međunarodni ekspert, rekao je da se danas u 32 zemlje u svetu nuklearna energija koristi za proizvodnju električne energije, u kojima je izgrađeno 438 elektrana instalisane snage 392.000 MW. Dodao je da veliki broj zemlja ima ambiciju da uđu u nuklearni program i da su se svetski zvaničnici zbog energetske tranzicije opredelili da utrostruče kapacitete do 2050. godine.

Potpisnici Memoranduma su Institut za nuklearne nauke Vinča, JP "Nuklearni objekti Srbije", Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM), Srpsko nuklearno društvo, Institut za fiziku, Fizički fakultet, Prirodno matematički fakultet u Novom Sadu, Prirodno matematički fakultet u Kragujevcu, Elektrotehnički fakultet (ETF), Mašinski fakultet, Tehnološko-metalurški fakultet iz Beograda, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, Elektrotehnički institut Nikola Tesla, Fakultet za fizičku hemiju, Biološki fakultet, Građevinski fakultet, Ekonomski fakultet, Medicinski fakultet. Memorandum su, pored Ministarstva rudarstva i energetike, potpisali i Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo zdravlja, kao i preduzeća "Elektroprivreda Srbije" i "Elektromreža Srbije".