Godišnji samit Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP29 počinje danas u Bakuu, prestonici Azerbejdžana i trajaće do 22. novembra, a okupiće lidere brojnih država, predstavnike biznisa i civilnog društva sa ciljem da se ubrzaju akcije za rešavanje klimatske krize. Na skupu će učestvovati i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji će pre početka samita imati bilateralni sastanak sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim, a tokom posete očekuje ga i niz susreta sa svetskim liderima.

Obraćanje Vučića

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je danas već razgovarao u Bakuu sa slovačkim predsednikom Peterom Pelegrinijem i najavio da će tokom dvodnevnog boravka u Bakuu imati još susreta i razgovora sa svetskim liderima.

- Već sam razgovarao sa slovačkim predsednikom Peterom Pelegrinijem, nastaviću da razgovaram, sa mnogim ljudima ću da razgovaram i danas i sutra.

Razgovaraću sa mnogim liderima danas i sutra

Kako je naveo, očekuje da se sretne i sa predsednikom Uzbekistana Šavkatom Mirzijojevom. Preneo je i da predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata stiže večeras u Baku te da se nada da će i sa njim razgovarati.

- Zaista sam oduševljen onim što vidim u Bakuu. Izuzetno mudro rukovoženje. Ova zemlja izuzetno brzo korača u budućnost. Mnogo toga možemo da učimo od njih. 

Vučić je novinarima u Bakuu rekao da je su Srbija i Azerbejdžan, u zavisnosti da li se gleda naša ili njihova procena, 30 puta uvećale trgovinsku razmena u odnosu na prethodne godine, u oblasti oružja, opreme, gasa i drugih energenata.

- U januaru očekujem predsednika Alijeva u Beogradu. Mi smo oko 30 puta uvećali trgovinsku razmenu, i u oblasti oružja, opreme, ali i gasa, energenata. Danas smo razgovarali o jednoj važnoj temi, a tiče se COP29. Vidite da ih bojkotuju i neki iz Evrope i Afrike koji su pod uticajem.

- Danas smo razgovarali o jednoj važnoj temi koja se tiče COP 29 koji bojkotuje Francuska, neće doći ni (Ursula) fon der Lajen, ni (Olaf) Šolc, ni neke afričke zemlje, ali je za nas izuzetno važna tema da razgovaramo i pokušamo da napravimo jedan gigavat gasnu elektranu oko Niša, negde blizu merne stanice u Nišu. 

On je podsetio da na jugu Srbije, pa i u samom gradu Nišu postoji problem sa strujom i da će ga tek biti iz mnogo razloga.

-Mi u Nišu i na jugu Srbije imamo probleme sa strujom i tek ćemo da imamo iz mnogo razloga iz prošlosti, zbog toga što to nije na pametan način urađeno i u samom gradu Nišu i na drugim mestima. Da zajednički uđemo u posao sa Azerbjdžanom, da zajednički napravimo taj posao sa našim prijateljima iz Azerbjdžana, da otvorimo data room i da krenemo u pregovore da izgradimo za milijardu i 200 milijardu i 300 tu gasnu elektranu i da time bukvalno spasimo Srbiju i da osiguramo Srbiji dobro snabdevanje električnom energijom za narednih 12 godina. 

- Mi nismo u stanju da obezbedimo mir u svetu, a kamoli nešto drugo. Ovde imate sleganje mora, bezbroj problema, i uglavnom pogađaju siromašnije zemlje. Kako ćemo mi to sve da finansiramo, moramo da razmišljamo u budućnosti.

Rekao je da se dve teme nameću oko COP 29, kako da se obezbedi finansiranje za obnovljive izvore energije ili nefosilna goriva, a drugo ključno pitanje je znanje kako i na koji način da se ide sa malim modularnim reaktorima i sa kim to da se radi, a da ne traje po 12, 13 ili 14 godina. Vučić ističe da je potrebna balansirajuća energija te da se o tome mora razgovarati.

Foto: Printscreen

- Verujem da je strašno važno da nastavimo da radimo, da razgovaramo. Nameću nam se dva pitanja - kako da obezbedimo finansiranje za obnovljive izvore energije ili za nefosilna goriva, to je jedno ključno pitanje, drugo ključno pitanje je znanje - ako i na koji način da idemo u male modularne reaktore. Dakle sa kim to da radite a da to ne traje po 12, 13 i 14 godina. Zato moramo sa ovim drugim da požurimo da bismo mogli da kupimo vreme dok ne izradimo modularne nuklearne reaktore koji su čiste energija, sigurna energija, stalna energija, ali naravno potreban je ogroman novac, to su ogromna ulaganja. 

- Morate da imate i balansirajuću energiju za svet, o tome moramo da pričamo. Mi nismo u stanju i o tome ću da govorim sutra, mi nismo u stanju da obezbedimo mir u svetu, a treba da pričamo o finansiranju

Dodaje da ljudi u Azerbejdžanu imaju problema sa sleganjem mora, kao i prema Kazahstanu.

- Morate da produbljujete plovne puteve, bezbroj je problema i oni uglavnom pogađaju siromašnije zemlje. Kako ćemo mi sve to da finansiramo niko ne razume.

Na pitanje da li se nešto promenilo u odnosu na prošlu godinu kada je reč o klimatskim promenama, Vučić kaže da su stvari lošije.

- "Promenila se klima, ljudi ovde nisu navikli na kiše koje padaju tri dana, nisu spremni, nije spremna ni kišna kanalizacija, moderan je grad, čudesno izgleda, ali sve se promenilo.

O razgovoru sa Trampom

- Oni obavljaju kurtoazne tazgovore sa određenim naznakama. Razgovarali smo, Tramp odlično poznaje Srbije, posebno Mask koji je bio zajedno sa njim. Bio sam u prvih 10-15 lidera sa kojim je on razgovarali iz sveta, to je velika čast i uspeh za Srbiju. Ne radim ja to zbog sebe. Srbiji treba da bude bolje, meni će da bude isto. Da poboljšamo odnose sa SAD. Kao što vidite, država je jedan kompleksan sistem.

O antisrpskoj kampanji u regionu

- Od Trampove pobede vodi se žestoka kampanja protiv Srbije u Prištini, antisrpskim medijima u Podgorici, to su Šolakovi mediji, Sarajevu i Zagrebu. Čudno mi je da niko od vas nije sagledao zašto je Vučić izmislio priču o ekstremisti Balijagiću. A nisam ništa izmislio. Da su samo pročitali i pitali svoje službe u papirima u kom bloku je služio u Spužu, sa kim je delio ćeliju bilo bi im jasno sve. Da ne pričamo o učešću u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije i svemu drugom. Nije važno kakva god laž, važno da je držite, i da je Vučić za nešto kriv i taj pritisak mora da se nastavi.  Iz Zagreba stiže vest o srpskim tenkovima, Srbija ima 250 tenkova, šta će im. Imamo više, to nije neka tajna. Nikakvih tu novosti nema, ali samo da je Srbija za nešto kriva. 

- Samo hoće da prave priču da je Srbija za nešto kriva. Kažu u Sarajevu, Vučić otišao na groblje, ljuti se javnost. Ljute se imbecili iz DOS-ovskih redova. Interesantno je da je to karakteristika u celom regionu. Ja kada sam pričao sa Trampom nekima je trebalo 14 sati da objave to, da sakriju, kao ovi Šolakovi mediji - dodao je Vučić.

- Zato što misle misli su da će Srbija da nestane da će Srbija da propadne. Srbija je najbrže rastuća kako kažu u Evropi svi. Čuli ste, Srbija ima najbolju ekonomiju u regionu ubedljivo to mora da se spreči. Mislili su da će Srbija da propadne, da nestane. A Srbija samo raste. To oni pokušavaju da spreče.  

- Kad sa toliko brige posmatraju uspehe Srbije, mi treba da budemo zadovoljni. 

O protestima

Sve dok su protesti mirni, a ne kao oni u Novom Sadu sve je u redu. Razumeo sam da su ljudi sebe upropastili sebe u prethodnih tri ili četiri dana, pa sam procenio da nemam problema i da mogu da dođem ovde. Uvek ima ubačenih elemenata, mi po njihovim zahtevima moramo da oslobađamo posle. Toliko koliko su ubačeni elementi.

Sastanak dvojice predsednika

- Sa dragim prijateljem, predsednikom Azerbejdžana pred početak jednog od najvažnijih svetskih događaja posvećenih klimatskim promenama COP29, čiji je domaćin Azerbejdžan.

Razgovarali smo o bilateralnim odnosima i odličnoj sveukupnoj saradnji Srbije i Azerbejdžana, koja se ogleda kroz brojne zajedničke infrastrukturne projekte i prijateljske odnose dva naroda.

Osvrnuli smo se na ključna pitanja od značaja za globalnu klimatsku agendu i važnosti postizanja ambicioznih ciljeva u okviru COP29. Izrazio sam zadovoljstvo što imamo priliku da sa bratskim Azerbejdžanom zajedno radimo na unapređenju ekoloških standarda i stvaranju održive budućnosti za naredne generacije.

Saglasili smo se da COP29 predstavlja jedinstvenu priliku za dalju međunarodnu saradnju u cilju očuvanja životne sredine i borbe protiv klimatskih promena - napisao je Vučić na Instagramu.

 

Predsednik Vučić stigao u Baku

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je danas u posetu Republici Azerbejdžan, a na aerodromu u Bakuu dočekao ga je ministar rada i socijalne zaštite Azerbejdžana Sahil Babajev.

Predsednik Vučić će se kasnije danas sastati sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim, a tokom posete očekuje ga i niz susreta sa svetskim liderima.

U Bakuu danas počinje Samit UN o klimatskim promenama

Godišnji samit Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP29 počinje danas u Bakuu, prestonici Azerbejdžana i trajaće do 22. novembra, a okupiće lidere brojnih država, predstavnike biznisa i civilnog društva sa ciljem da se ubrzaju akcije za rešavanje klimatske krize.

Na skupu će učestvovati i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji će pre početka samita imati bilateralni sastanak sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim, a tokom posete očekuje ga i niz susreta sa svetskim liderima.

Ceremonija svečanog otvaranja Samita na Olimpijskom stadionu "Baku" planirana je za utorak, a obratiće se domaćini - predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš. 

Foto: AP Photo/Sergei Grits

Nakon ceremonije otvaranja, na Samitu će govoriti više od 20 lidera država, a predsednik Vučić biće drugi govornik, posle predsednika Kazahstana Kasima Tokajeva.

COP29 će, u trenutku kada globalne temperature dostižu rekordne vrednosti, a ekstremne vremenske prilike utiču na ljude širom sveta, pokušati da unapredi konkretna rešenja za problem klimatskih promena.

Fokus COP29 biće na finansijama potrebnim zemljama da drastično smanje emisije gasova koji proizvode efekat staklene bašte i da zaštite živote ljudi i sredstva za život od uticaja klimatskih promena.

Među ključnim prioritetima COP 29 je postizanje dogovora o izdvajanjima za borbu protiv klimatskih promena, obezbeđivanje da svaka zemlja ima sredstva za preduzimanje mnogo snažnijih klimatskih akcija, smanjenje emisija gasova staklene bašte i izgradnja otpornih zajednica.

Učesnicima Samita obratiće se i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, poljski predsednik Andžej Duda, kao i predsednik Kipra Nikos Hristodulidis.

Slovačku će na Samitu predstavljati predsednik Peter Pelegrini, EU - Šarl Mišel, Finsku predsednik Aleksander Stub, a Španiju - premijer Pedro Sančez. 

Foto: AP Photo/Sergei Grits

 Govoriće i jordanski kralj Abdula II, premijer Belgije Aleksandar De Kro, premijer Velike Britanije Kir Starmer, mađarski premijer Viktor Orban, premijerka Danske Mete Frederiksen, premijer Češke Petr Fijala, Grčke Kirijakos Micotakis. 

Italiju predstavlja premijerka Đorđa Meloni, Egipat premijer Mustafa Madbuli, Albaniju premijer Edi Rama, Severnu Makedoniju predsednica Gordana Siljanovski-Davkova, Crnu Goru predsednik Jakov Milatović, a BiH predsedavajući Predsedništva Denis Bećirović.

Na konfereniciji će se govoriti i o priilagođavanju zemalja u razvoju klimatskim promenama i prikupljanju novčanih sredstava za to, a konferencija će takođe biti pilika za zemlje da predstave svoje ažurirane nacionalne akcione planove za borbu protiv klimatskih promena.

Konferencije UN o klimatskim promenama (COP) održavaju se svake godine i predstavljaju svetski multilateralni forum za donošenje odluka o akcijama za rešavanje klimatske krize.
Cilj samita COP je da se ograniče emisije ugljen-dioksida (CO2) i da se smanji nivo globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo.

Prva konferencija COP održana je u Berlinu 1995. godine i od tada je cilj da se pronađu načini za zaustavljanje klimatskih promena i da se smanji globalno zagrevanje.

Tokom prošlogodišnjeg samita u Dubaiju, države su obećale da će utrostručiti kapacitet obnovljivih izvora energije do 2030. godine. 

Na dosadašnjim konferencijama takođe su postignuti  dogovori u vezi sa klimatskim promenama, a prvi je Protokol iz Kjota usvojen 1997. godine kojim su se potpisnici obavezali na smanjenje efekata staklene bašte u periodu od 2008. do 2012. godine.

Foto: AP Photo/Sergei Grits

Na COP 21 postignut je međunarodni dogovor kojim je ograničeno globalno zagrevanje na "znatno ispod 2 Celzijusova stepena u odnosu na predindustrijske nivoe, uz napore da se ne prelazi granica od 1,5 Celzijusovih stepeni.

U Parizu je 2015. godine dogovorena i finansijska pomoć za zemlje u razvoju kako bi se prilagodile klimatskim promenama i ublažile njihove posledice, a razvijene zemlje su obećale da će mobilisati 100 milijardi dolara godišnje do 2020. godine sa ciljem povećanja tih sredstava u budućnosti.

Na COP27 dogovorena je odluka o stvaranju posebnog fonda za zemlje koje su pretrpele velike gubitke i štete usled klimatskih promena poput poplava, suša, uragana i drugih vremenskih nepogoda.

Azerbejdžan će ove godine predsedavati COP29, jer je rotirajuće predsedavanje samitima UN o klimatskim promenama prešlo na centralnu i istočnu Evropu, dok će naredne godine Brazil biti domaćin samita COP30.