Rodić: Više nam leže temperamentni treneri, nego hladni kao Bahar

Izgleda da bolje funkcionišemo sa temperamentnim trenerima poput Dejana Stankovića, nego hladnokrvnim kakav je bio Barak Bahar, kaže levi bek Crvene zvezde Milan Rodić u intervjuu za Informer.

Defanzivac je stigao na "Marakanu" u leto 2017. godine i od tada do danas standardan je na poziciji levog beka. Odigrao je oko 300 utakmica za crveno-bele, osvojio šest titula i igrao sedam puta u grupnoj fazi evropskih takmičenja.

Promenili ste četvoricu trenera u Crvenoj zvezdi. Ko vam je najbolje "legao"?
- Hmm, teško pitanje. Moja najbolja sezona je bila kod Dejana Stankovića. Tako da eto, izdvojiću njega. Sa Vladanom Milojevićem sam odlično sarađivao i verujem da ću opet, sa Milošom Milojevićem takođe. Ni sa Baharom nisam imao problem, ali očigledno nam nije išlo. Ispostavlja se da nam više leže ovi temperamentni što pokazuju emocije kao Stanković, nego ovi hladni kao Bahar.

Foto: Starsportphoto

Hajde onda da krenemo od Bahara, kako je izgledala saradnja sa njim?
- Još mi je sve ovo sveže, da bih mogao da sagledam lepo i analiziram. Ne mogu da kažem ništa lično ružno za Bahara. Ipak, čini mi se da se nije snašao. Kao da nije bio svestan veličine Zvezde. Rekao bih i da je potcenio našu ligu. Mislio je da je slabija. Nije ovde lako igrati, još kad počne loše vreme, pa po ovim terenima...
Je li tačno da nije provodio vreme sa igračima?
- Čuo sam priče kako Bahar ne gleda treninge i kako je u kancelariji i moram da kažem da to nije tačno. Na svakom treningu je bio prisutan i gledao je sve. E sad, većinu posla su odrađivali pomoćnici. Ali to je njegov sistem rada, takav je. Nije nešto mnogo pričao sa igračima, opet to je njegov metod, verovatno misli da tako treba. Kad je on tek došao, mi smo bili na Zlatiboru. Tada je obavljao razgovore sa svim igračima. Nakon toga sa mnom recimo više nije imao neki opširniji razgovor. Možda je smatrao da sam dugo tu, da znam Zvezdu i da nema potrebe da mi nešto sugeriše. Takav je karakter, nije nešto pokazivao emocije. Sve je to od čoveka do čoveka i ovaj njegov pristup je negde davao rezultate. Kod nas nije.
Kad iz ove perspektive pogledate na polusezonu iza sebe, šta vam je utisak?
- Malo vremena je prošlo, ali ono što sad mogu da kažem je da smo bili nekako zbunjeni sve vreme. Kao da smo se tražili, i mi i trener kao da je tražio najbolje rešenje, najbolju formaciju, najboljih startnih 11. Na početku je sve to izgledalo dobro, posle je krenulo naopako.

Foto: Starsportphoto

Jeste li bili kompaktni u svlačionici?
- Nismo, definitivno nismo. Nismo ni imali nekih većih problema, ali falio nam je taj čuveni timski duh.Ja sam ovde sezonama i prošao sam razne faze. Nije za poređenje ovo sad i ono što smo imali 2017. godine. Ali to je najteže, znate, držati tu konstantnost kad ste na visokom nivou u bilo čemu. Lakše je kad niko ništa od vas ne očekuje.
Utisak je da Zvezda godinama ne može da nađe levog beka dostojnog da vas barem malo odmeni. U čemu je tu problem?
- Jeste zanimljivo koliko dugo klub traži levog beka. Pomislim nekad - hajde nađite ga više, ono kad sam baš umoran ili kad imam neku povredu, pa mi je potrebna pauza, oporavak. 
Je li bilo momenata kada ste poželeli da odete?
- Nisam se nikad zasitio Crvene zvezde. Meni je u Zvezdi dobro, to je moja kuća, moj klub. Nisam ja lik koji nešto voli da se eksponira ili da govorim koliko volim Zvezdu, ali verujem da se to vidi. Više sam pomišljao da bih otišao negde kad dođe loše vreme, pa igram po ovim terenima širom Srbije. Naš teren je dobar, TSC ima dobar teren, okej je i Partizanov, ali većina je baš loša i na tome bi trebalo da se radi. Infrastruktura nam je stvarno problematična. Tako da se zasitim terena. Dešavalo se da odigram utakmicu negde, dođem kući, prespavam i sutra dan ne mogu da se pomerim koliko me sve boli. Tada mi bude dosta svega. Ipak, ja ću biti tu dok god budem potreban Crvenoj zvezdi.

Foto: Starsportphoto©

Šta očekujete da novi trener Vladan Milojević donese?
- Suvišno je da bilo šta pričam o Milojeviću. Znamo se, trenirao me je. Iz one generacije koja se okupila 2017. godine ovde kad je i on došao, samo sam ja ostao. Vratio se Milojević tamo gde i pripada, sa njim ćemo i mi da se vratimo na pravi kolosek.

POLUSEZONA ZA NAMA NAJGORI PERIOD OTKAD SAM U ZVEZDI

Koji biste period izdvojili kao najbolji u Zvezdi za ovih sedam godina?
- Najbolji mi je bio onaj početak, to kako se gradio taj tim, kako smo iz utakmice u utakmicu prevazilazili očekivanja, a onda kao šlag na tortu meč sa Krasnodarom u Beogradu i plasman u Ligu Evrope. Tu utakmicu ću zauvek pamtiti. Pa onda sledeću sezonu, kad smo iz Salcburga otišli u Ligu šampiona. Te dve utakmice mi se baš izdvajaju.

Foto: Starsportphoto

A najgori period?
- Najgori je definitivno ovaj sada, polusezona koja je završena. Još sam pod utiskom, ali imajte u vidu da je to samo polusezona. Znate kako se kaže - na kraju se broje mrtvi. Proći će i ovo, a ako osvojimo duplu krunu, izvući ćemo sezonu. Ne bi to bio neuspeh. 
Poslednja utakmica u polusezoni bio je derbi u Humskoj (2:1), a poveo je Partizan iz jedanaesterca koji ste vi skrivili. Jeste li odmah znali da je penal?
- Pogledao sam onu situaciju sa penalom mnogo puta posle utakmice. Želeo sam najbolje, a ispalo je najgore. Moja ideja je bila da idem na loptu i da je ili uzmem ili izbijem. I kad sam tek udario, nisam bio siguran jesam li zakačio loptu ili čoveka. Tačnije, bio sam ubeđen da sam loptu. Međutim, sudija mi je odmah rekao da sam udario igrača i da je penal. Postao sam svestan šta sam uradio, nisam se nešto ni bunio. Žao mi je, ne bi smelo da mi se dešava u ovim igračkim godinama, ali to je jedan trenutak nepažnje, pad koncentracije i gotovo, nema nazad.
Kakva je bila atmosfera posle derbija, jesu li vas pitali saigrači za taj momenat?
- Ma niko posle nije ni pomenuo penal. Zapravo, nismo mnogo ni pričali. Samo smo se pokupili i otišli. Možda je i bolje tako, što je odmor usledio odmah posle utakmice. Ne bi bilo dobro da smo analizirali odmah ono veče ili sutra dan. Ali evo, ja mogu da kažem za sebe. Odigrao sam oko 300 utakmica za Zvezdu, ovo je bilo moje najgore izdanje.

Foto: Starsportphoto©

Imate li omiljenog saigrača?
- Mnogo je njih za ovo godina prošlo sa kojima imam prijateljski odnos. Da nekog ne zaboravim, ali to su Žule, Milunović, Jovičić, Vujadin, zatim Milijaš nam je baš mnogo značio dok je bio igrač, on mnogo nedostaje. Odlično je držao svlačionicu.
Postoji li neko sa kim se niste slagali?
- Ni sa kim se nisam nešto svađao, ja sam takav, gledam svoja posla. Jedino sam odgovorio Van La Pari kad je nešto pljuvao po klubu. Nisam mogao da ćutim. Bio je tu sa nama, otišao je i onda je pljuvao klub. To je jedini put da sam osetio potrebu da nekom odgovorim.
Protiv kog igrača u Superligi vam je bilo najteže da igrate?
- Protiv Saldanje. Kakav igrač. Baš smo komentarisali posle derbija. On je meni kompletniji od Rikarda. Namučio me je. Dugo sam tu, možda sam nekog i zaboravio, ali za Saldanju sam pod utiskom.

Foto: Starsportphoto

A iz Evrope?
- Sigurno neko iz Pariz Sen Žermena. Auuu, šta je ono bilo. Mbape i Nejmar. Pakleni igrači.
Nije neko iz Sitija?
- Siti je priča za sebe. Vidi se da se godinama radilo na sistemu i koliko je sve dobro uklopljeno. Sad kad smo igrali u Beogradu, ja sam gledao sa strane. Imao sam koronu, tek sam preležao i znao sam da neću igrati ceo meč. Uglavnom, dok sam ih posmatrao razmišljao sam kako jednostavno igraju. Nema komplikovanja, jednostavna dva dodavanja i mogu tako do ujutro. Ako se desilo da neko nije mogao u trenutku da doda loptu, u stanju je bio da je vrti koliko hoćete. Nisam video takav tim. 

Šta je moglo drugačije u Ligi šamiona?
- Jang bojs u Beogradu i Lajpcig u Beogradu. Malo drugačije da se ušlo u utakmice, da smo ih još malo pritisli, da smo imali malo više sreće, danas bismo pričali o proleću u Evropi. 
Najbolje Zvezdino pojačanje letnjeg prelaznog roka?
- Hvang. Trebalo mu je malo vremena da se snađe, ali vidi se da poznaje fudbal. On je odličan igrač.