Samardžić raspametio "delije" i otkrio: Obećao sam ocu da ću doći u Zvezdu! Progovorio i o hejterima!

Moj tata je veliki navijač Crvene zvezde, zaljubio sam se u njene navijače i obećao sam ocu da ću tamo završiti karijeru, poručuje Lazar Samardžić (22), fudbalski reprezentativac Srbije.

Iskrenije nego ikad govorio je fudbaler Udinezea o dešavanjima od minulog leta kada je bio na korak do prelaska u Inter , otkrio istinu o svemu što se dešavalo, kao i da se ne kaje zbog ostanka u Udinama.

U ispovesti za italijanski "Kronako di spoljatoio", Samardžić se osvrnuo i na svoje fudbalske početke i otkrio da je kao tinejdžer odbio ponude Barselone i Milana. Ne krije ni da se sa 17 godina zaljubio u atmosferu na utakmicama Crvene zvezde i poželeo da jednog dana obuče dres trofejnog sprskog kluba.

-  Kad god sam sa roditeljima išao u Srbiju uvek su me vodili na "Marakanu" da navijam za crveno-bele. Moj tata je veliki navijač Zvezde. Obećao sam mu da ću tamo završiti karijeru. Zaljubio sam se u njenu podršku - otkrio je Lazar Samardžić.

 

Foto: EPA

 

Vezista je prošlog leta bio na korak do Intera, ali se sve izjalovilo u poslednji čas. 

- Kada sam bio blizu odlaska, nisam mogao da treniram dve nedelje. Ako mi je nešto smetalo to je bio prekid priprema. Vratio sam se u Udine, a da nisam učestvovao na treninzima. Naučio sam da buden hvaljen, ali i da trpim udarce. Prošlog leta sad doživeo veoma neprijatnu situaciju. Pregovarao sam sa Interom, ali se ništa nije desilo. Bio je avgust, dobro se sećam. Kada su se pojavili prvi problemi pogledao sam telefon i video mnogo uvreda, i svakim časom su se povećavale.

Objasnio je momak rođen u Berlinu kako se nosio sa pritiskom.

- Svaki komenttar na mom profilu je govorio o tome. Odmah sam sebi rekao: “Laki, mirno. To je normalno”. Navijači su ljudi, a nisu svi ljudi isti. Obećao sam sebi da će me uvrede ojačati. Međutim, ti navijači koji su me povredili, povredili su i mog oca koga su vređali govorivši da misli samo na novac, da mi kvari karijeru. Ništa ne može biti dalje od istine. Tih dana smo mnogo pričali. Na kraju, posle sveg tog haosa, pogledao sam u sebe i shvatio da se nisam kajao zbog toga kako kako se cela priča završila, što nisam otišao u Inter.

 

Foto: EPA

 

 

Samradžić tvrdi da je izvukao pouke iz ove situacije.

- Odrastao sam, trenutak koji sam doživeo me je zaboleo. Mogu reći da kada ste na meti hejtera, ne smete pasti ni odustati. Umesto toga, smejte se tome, jer je normalno da se to dogodi, nažalost. Ako im se ne sviđate i osećaju da moraju da vas vređaju, znajte da ima isto toliko ljudi spremnih da vas podrže. Kada sam se vratio u Udine da treniram dočekali su me sa osmehom. Ništa se nije dogodilo, i to je bilo ono što mi je trebalo. Izašao sam iz cele situacije veći, to je sigurno. Čak i na terenu: ove sezone sam imao priliku da se oprobam i u drugim ulogama. Osećam se kao ofanzivni vezni, ali rastem i kao plejmejker i vezista.

Lazar je profesionalnu karijeru počeo u Herti iz Berlina sa 18 godina, ali pre debija za nemački klub bio je blizu španske Barselone.

- Sa 16 godina sam imao prililku da odem na probu, Barselona je pokucala na moja vrata, Patrik Klajvert, šef omladinskog sektora. Pokazali su nam plan rasta i ideju koju su imali za mene, ali moji roditelji su mislili da sam premlad da odem, da je prerano i ja sam se složio sa njima. Rukovao sam se sa Kristijanom Ronaldom posle njegovog poslednjeg meča sa Juventusom. Rukovao sam se i sa Zlatanom (nakon duela u kom je malo jače udario na legendu Milana), i plašio sam se da će me popreko pogledati. Ali, uzeo sam njegov dres. Nedostaje mi samo Mesi. On je jedinstven. Dok sam odrastao u Nemačkoj, pokušavao sam da budem kao on. Nažalost, nikada nisam uspeo da ga upoznam. Ako se to dogodi, siguran sam da bih ćutao i ne bih mogao da se pomerim. Verovatno bih ga zamolio za fotografiju, ali ne bih znao šta da mu kažem. On je jedinstven! 

 

Foto: Starsportphoto

 

 

Nije mnogo prošlo kada se javila i legenda Milana, Paolo Maldini.

- Godinu dana kasnije Milan je pokušao. Zajedno sa porodicom sam otišao u Milanelo, na poziv Paola Maldinija. Imao sam 17 godina i otac mi je govorio da je italijanski fudbal do pre nekoliko godina vladao svetom, i tog dana smo rekli sebi da nećemo žuriti. Ubrzo posle toga debitovao sam za Hertu i svakog vikenda sam išao na Olimpijski stadio da gledam mečeve.

Birao je Samardžić čiji grb će nositi na dresu, nemački ili srpski. Odabrao je Srbiju i kaže da se nije pokajao.

- Izabrao sam da predstavljam Srbiju 2023. godine i odmah sam shvatio da je sve na visokom nivou. Tu je Dušan Vlahović, ali i Milinković-Savić, Dušan Tadić, još jedan od mojih idola! Sećate li se gola koji je postigao na Bernabeuu? I Mitrović. Odmah sam primetio da sam napravio pravi izbor. Uprkos tome što sam oduvek živeo u Nemačkoj, u mojoj porodici govorimo samo srpski i kulturno se i ja tako osećam. Posle gola protiv Napolija pisali su mi mnogi, pre svega Vlahović sa kojim igram u reprezentaciji.

 

Foto: Starsportphoto

 

 

Nikada mu slava i novac nisu bili bitni i nije dozvolio da mu "avioni i kamioni" udare u glavu.

- Kada ste suočeni sa tako važnim izborom, morate razmisliti. Kao i kada smo kada sam bio dečak odbijali velika imena. Moji roditelji nikada nisu morali da me drže na zemlji, čak ni kada sam imao posla sa novcem i slavom. Uvek sam imao ravnotežu. Možete da odete u Barselonu kao veoma mladi, imate visok ugovor i da budete u centru pažnje, i onda rizikujete da ne postignete pun potencijač. Ne postoji put koji je pametniji ili pravedniji od drugih. Kao dečak, osvajao sam nagradu za najboljeg igrača na svakom turniru, ali u svetu odraslih ništa nije važno - zaključio je Samardžić.