ŠTA SADA?! BRISEL BIRA, PUTINU REĆI IZVINI, ILI UGASITI INDUSTRIJU! Kupci iz jugoistočne Azije ostavili EU bez gasa iz Irana i Turkmenistana!
Podeli vest
Države jugoistočne Azije velika su konkurencija EU u kupovini gasa iz Turkmenistana, poslednje države na čiji gas je EU računala. Odsečena od gasa iz Irana i Turkmenistana EU će morati da pravi kompromis u dogledno vreme. Stoga procenjujem da će se politika evropskih sankcija prema Rusiji, odnosno, ruskim energentima - pre svega gasu, uskoro završiti. A sa njima i ratna dejstva u Ukrajini
Indija teži da postane glavna metalurška sila u svetu, a za to joj je potrebna energija - velika količina energije, između ostalog i velike količine gasa - kako iz Rusije, tako i iz Srednje Azije. I Pakistan ima ambicije. Želi da dostigne novi nivo industrijskog razvoja. A za to mu je neophodan prirodni gas. I sve zemlje u susedstvu Indije i Pakistana suočavaju se sa deficitom energenata, i nisu niti nameravaju da ga dele. Podsećanja radi, 40 procenata ljudi na planete živi na području Indije, Pakistana, Bangladeša, Indokine, Indonezije…
Trenutna energetska kriza mogla bi biti jedna od najgorih i najdužih u istoriji, a naročito bi Evropa mogla da bude teško pogođena, smatra šef Međunarodne energetske agencije, Fatih Birol
01.06.2022
21:32
Posredstvom Rusije, padom marionetske vlade u Avganistanu, čini se da je taj problem sa energentima rešen. Ključne države u ovim projektima su Iran i Turkmenistan. Iran je država koja je posle Rusije druga po istraženim rezervama prirodnog gasa. Veruje se da Turkmenistan ima četvrte najveće rezerve gasa u svetu, koji, trenutno, izvozi mahom u Kinu.
Značaj TAPI i IPI gasovoda
Pakistanski tok je strateški prodor Rusije na jug. Projekat gasovoda Pakistanski tok (PSGPP) treba da omogući isporuke tečnog prirodnog gasa (LNG) iz obalnih područja Pakistana u industrijske oblasti na severu zemlje, saopštilo je maja 2021. godine rusko Ministarstvo energetike.
Ali, to je tek početak ekonomskog povezivanja država jugoistočne Azije. Ovih dana mediji pišu da Rusija nastavlja da širi svoje strateško prisustvo u ključnim tačkama na karti sveta. U ovom slučaju nije reč o vojsci i mornarici, nego o energetici, tačnije o gasovodima TAPI (gasovod koji povezuje Turkmenistan sa Avganistanom, Pakistanom i Indijom) i IPI (gasovod povezuje Iran, Pakistan i Indiju).
Gasovodi do Indije zaslužuju puno više od par rečenica, jer je reč o projektima koji povezuju Iran, Pakistan i Indiju - sa jedne strane, dok sa druge strane povezuju Turkmenistan, Avganistan, Pakistan i Indiju. Teritorije koje je vlada u Vašingtonu smatrala za svoje ekskluzivno pravo.
U trenutku kada su Talibani preuzeli vlast u Avganistanu postalo je jasno da je ostalo još samo da se Indija i Pakistan dogovore.
U Islamabadu je nedavno završen bilateralni sastanak na kome su grupe tehničkih stručnjaka iz obe zemlje potvrdile spremnost da realizuju projekat. Duž trase potencijalnog gasovoda počeće geološko-istraživački radovi.
Ideja o projektu nastala je u teškom trenutku. Ali, da nije ovakvih trenutaka i lidera ni svet ne bi bio isti. Veštačka podeljenost, od spolja nametnute razlike držale su najmnogoljudniji deo sveta u permanentnom siromaštvu.
Da bi se razumela ideja i cilj ovakvog projekta, važno je podsetiti da je Pakistan zemlja sa više od 220 miliona ljudi. Indija ima više od milijardu i dvesta miliona stanovnika. Podaci pokazuju da ceo jugozapadni deo zemlje, duž granice sa Iranom i Avganistanom, praktično nema sopstvena kogeneraciona postrojenja, a u regionu severno od Islamabada jedini izvor energije predstavlja nekoliko hidroelektrana malog kapaciteta. Dakle, da bi se Pakistan razvio neophodne su velike količine energije.
Realizacija gasovoda Pakistanski tok, čiji je kapacitet 12,4 milijarde kubnih metara gasa godišnje obezbediće gorivo za nove elektrane,koje će napajati industrijska preduzeća u Pandžabu, na granici sa Indijom. Ukoliko projekat uspe, gasovod se može pružiti i do prestonice.
Koji su interesi Rusije?
Počnimo od gasovoda TAPI (Turkmenistan - Avganistan - Pakistan - Indija), u kome je Rusija imala ulogu tehničkog garanta, kao i dobavljača opreme i cevi. Krajnji primalac gasa je Indija. Ali, sve tranzitne zemlje imaju ogromnu potrebu za gasom. Stoga će jasno tražiti svoj udeo ugljovodonika. Što se tiče Pakistana, u skladu sa uslovima projektnog zadatka Pakistanskog toka, taj gasovod bi trebalo da se u području grada Multana uključi u gasovod IPI.
Ukupan kapacitet ta dva gasovoda, u toj tački, iznosiće 55 milijardi kubnih metara, što u potpunosti odgovara kapacitetu bilo kog od zapadnoevropskih gasovoda (od Rusije ka Nemačkoj) nazvanih Severni tok. Imajući takve resurse u rukama Pakistan će moći da započne masovnu unutrašnju gasifikaciju. A dobiće i značajan adut za industralizaciju države, tj. beg iz zone siromaštva.
Pored toga, formiranje gasnog tržišta u zemlji kao što je Pakistan garantovano će izmeniti svetsko tržište ugljovodonika. Prvenstveno, veoma je interesantan Kataru, koji će najkraćom rutom iz Persijskog u Omanski zaliv i dalje u Karači moći da isporučuje sopstveni tečni prirodni gas. S tim u vezi, u budućnosti će se isporuke katarskog gasa u Evropu smanjiti, što će još više povećati značaj ruskih gasovoda i isporuka preko njih.
Pored toga, Rusija isporučujući cevi i drugu opremu, prodaje finalne proizvode sa maksimalnom dodatom vrednošću.
Izlazak SAD iz Avganistana - start lavine globalnih razmera
Ne postoji ni najmanja sumnja da je povećana aktivnost u region, povezana kako sa političkim promenama u Avganistanu, tako i sa završetkom izgradnje gasovoda Severni tok 2. Upravo je završetak ovog evropskog mega projekta bio karta na koju je ruski minister Segej Lavrov igrao kada je ubeđivao dve nuklearne sile da se dogovore i prevaziđu razlike i naprave gasovode (za početak), koji će im omogućiti tehnološki i industrijski rast. I, koji će, istovremeno, ostaviti Evropu bez poligona za ucenjivanje. Rusija je jasno pokazala da je sposobna da završi bilo koji projekat, čak i pod pritiskom masovnih sankcija.
Odlazak Amerikanaca iz Avganistana bio je kamen koji je pokrenuo čitavu lavinu globalnih promena. Ako pokret Taliban (organizacija zabranjena u Rusiji) uspe da sačuva zemlju od još jednog totalnog rata svih protiv svih, u najskorije vreme bićemo svedoci borbe za nova energetska, trgovinska i industrijska tržišta.
Aleksandar Novak, tada ruski ministar energetike potvrdio je 2018. godine da su Moskva i Teheran potpisali memorandum o razumevanju za izgradnju gasovoda IPI. Cevovod dug 1.200 kilometara će povezati Iran i Indiju preko Pakistana. A, prema njegovim rečima, Gasprom će imati važnu ulogu u razvoju iranskih gasnih polja duž budućeg gasovoda.
Sankcije Iranu zbog TAPI gasovoda
Ono što je malo poznato, TAPI je bio jedan od glavnih, ako ne i ključni razlog za nametanje sankcija Iranu 2012. godine. Islamska Republika je iz sistema SWIFT isključena zbog gasa, a ne nuklearnog programa.
Dakle, vitalne energetske infrastrukture za Pakistan i Indiju su odgođene za više od 10 godina, kako bi se sprečio Iran da ojača uticaj u regiji. Istovremeno je pokušano da se da manevarski prostor EU da zameni ruske energente. Bilo je važnije voditi rat za gasovod, nego dozvoliti stanovništvu u regiji pristup obilju jeftine energije.
Jednostavno, Indija više nije mogla da čeka na „imaginarne" američke linije snabdevanja. Najbrže rastuća država na svetu hitno je morala da osigura svoje energetske potrebe. Rusija je, sa druge strane, dobila pristup tržištu Srednje Azije.
Danas Turkmenistan proizvodi 70 do 75 milijardi kubnih metara gasa. Ova zemlja ima čitav niz zanimljivih nalazišta, koja mogu bitno da uvećaju čitavu bazu proizvodnje gasa. Izgrađeni su gasovodi ka Kini, Iranu, Rusiji. Gasovod ka Avganistanu, Pakistanu i Indiji vrlo je važan za Turkmenistan sa političke tačke gledišta. Taj projekat ima više šansi od bilo kog evropskog projekta. Ako on bude izgrađen, eventualni EU projekti će ostati bez ičega. Oni i danas nemaju neku resursnu bazu.
Siguran sam da će izgradnja gasovoda TAPI, ali i IPI, još više otežati problem vezan za osiguranje gasa za perspektivnu gasnu difersifikaciju u Evropi. Tim pre što će, po svemu sudeći, Avganistan, Pakistan i Indija, prvi ugovoriti potrebne obime isporuka gasa.
Što se tiče medijski najavljenih EU projekata, ti projekti, kako ističu eksperti, rizikuju da ostanu na papiru, pošto do danas nema nagoveštaja za potpisivanje ugovora ni sa Turkmenistanom, ni sa Azarbejdžanom. Ova neodređenost veoma napreže pre svega Azerbejdžan, koji je ne tako davno zaigrao na Eu kartu.
Ipak u svetlu novih događaja Azerbejdžan je upozorio partnere iz EU da ako ne bude drugog izvora gasa za EU, on neće pristati da snabde na polovinu prazan gasovod. Azarbejdžan, pri tome, polazi od čisto ekonomskih razloga. Konkretno, da bi bez Turkmenistana morao sam da pokriva tranzitne tarife. A pošto će cevi biti praktično poluprazne, onda će cena azarbejdžanskog gasa odmah skočiti i postati nepovoljna za Evropljane.
Odsečena od gasa iz Irana i Turkmenistana EU će morati da pravi kompromis u dogledno vreme. Stoga procenjujem da će se politika sankcija prema Rusiji, odnosno, ruskim energentima - pre svega gasu, uskoro završiti. A sa njima i ratna dejstva u Ukrajini.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Trenutna energetska kriza mogla bi biti jedna od najgorih i najdužih u istoriji, a naročito bi Evropa mogla da bude teško pogođena, smatra šef Međunarodne energetske agencije, Fatih Birol
Ukrajinska 47. mehanizovana brigada, dospela je direktno na metu Rusima u Kursku. U utorak je 30 ruskih oklopnih vozila krenulo ka 47. mehanizovanoj brigadi u pet talasa. Ukrajinci su uzvratili minama, dronovima i protivtenkovskim raketama Stugna-P, uništivši 10 ruskih vozila.
Boban Stojanović, politikolog, komentarišući proteste u Beogradu i njegove domete, rekao je javno da nema potrebe da BIA razbija opoziciju, jer su oni sebe odavno razbili!
Posle haosa koji su pravili u Novom Sadu, pripadnici opozicije odlučili su da okupe svoje pristalice u Beogradu i tako nastave sa maltretiranjem građana, a naslovi koji su osvanuli u Šolakovom "Danasu" govore bolje o propaloj opoziciji nego što bi rekao bilo ko iz vlasti!
General Ratko Mladić, nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske koji je u dalje u haškom pritvoru gde služi doživotnu kaznu za navodne ratne zločine, već neko vreme leži nepokretan u krevetu, a lekari su čak hteli da mu amputiraju nogu zbog infekcije!
Lider takozvanog Ekološkog ustanka i lažni ekolog, Aleksandar Jovanović Ćuta, otvoreno je, gostujući u jednoj emisiji, priznao da im lider SSP-a Dragan Đilas zabranjuje da pričaju na protestima i da se krije iza javnih ličnosti i glumaca!
Gosti Info jutra bili su Nikola Vučen iz Srpske napredne stranke, Nikola Belić, novinar Politike i Luka Stajić iz Centra za društvenu stabilnost koji su govorili o propalim protestu opozicije, tome da je tajkun Dragan Đilas prizivao nove nadstrešnice, ali i kako je Bora Novaković postao govornik na prostetu.
Savo Štrbac, predsednik dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" govorio bio je gost Info jutra gde je govorio o slučaju Aleksandra Vukičevića (49) na kojeg su hrvatski vojnici pucali tokom Oluje i koji je tom prilikom ostao bez prsta na levoj ruci i doživeo frakturu lobanje.
O geopolotičkoj situaciji u svetu i odnosima između NATO i Evrope, govorili su gosti emisije Rat uživo, general Vinko Pandurević i Srđan Simić iz Centra za društvenu stabilnost
Svet se menja nako inauguracije novoiyabranog predsednika SAD Donalda Trampa i kako to utiče na Rusiju i Evropu, komentarisali su gosti Otvorenog studija, prof. dr Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije i Dragoslav Bokan iz Instituta za nacionalni strategiju.
Nikola Spasojević, kum Marka Miljkovića i nekadasnji pripadnik kriminalne grupe Veljka Belivuka, koji je posle hapšenja odlučio da progovori o zločinima klana i postane svedok saradnik, danas je počeo svedočenje pred Specijalnim sudom u Beogradu. On je do detalja opisao na koji način su likvidirali Gorana Mihajlovića. Njegovo telo zapalili su na improvizovanoj lomači, a od njega su ostala pluća, srce i neki deo rebara.
Policija je u Titelu 8. novembra uhapsila mladoženju M. T. (26) usred svadbenog veselja jer je pucajući iz lovačke puške u jabuku ispred mladine kuće sačmom nehotice ranio sedam svatova! Pukom srećom niko nije teže povređen, a mladoženji je nakon saslušanja u tužilaštvu određen pritvor do mesec dana.
Traktorista Nenad Ž. (55) nastradao je kada se prevrnuo traktor kojim je upravljao i kojim je vukao prikolicu u njivi u kojoj je bio, kako se pretpostavlja njegov rođak M.Ž. (52). Putnik u prikolici srećom nije povređen.
Miljan Marijanović, koji je uhapšen zbog sumnje da je povezan sa ubistvom članova kriminalne kavačke organizacije, Petra Lipovine i Žarka Pejakovića, 6. novembra u Podgorici sumnjiči se da je sa ženskom osobom, koju je predstavio kao svoju devojku, 21. oktobra iznajmio stan u Podgorici, koji je koristila ova kriminalna grupa.
Miodrag Kostić će, osim kao jedan od najuspešnijih poslovnih ljudi, u javnosti ostati upamćen i po svom kontinuiranom angažovanju i davanjima u društveno odgovorne svrhe, kao i po svojoj zadužbini - Palati nauke.
Pokojni Miodrag Kostić je pre samo mesec dana zajedno sa sinom Aleksandrom dobio priznanje ″Priznanja dobrote″, koje im je dodelio Srpski filantropski forum povodom sedmog Nacionalnog dana davanja, na događaju koji je organizovan u Privrednoj komori Srbije.
V.d. direktora Kliničkog centra Vojvodine dr Vesna Turkulov otkrila je da dvoje od troje povređenih u tragediji u Novom Sadu je u svesnom, ali i dalje teškom stanju.
Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju raspisao je novi konkurs namenjen porodicama sa trećim ili četvrtim detetom, koje se bore sa rešavanjem stambenog pitanja.
Otvaranje baze američke protivraketne odbrane u Poljskoj je pokušaj da se ograniči ruski vojni potencijal i vodi do preduzimanja odgovarajućih mera, izjavio je sekretar za štampu Kremlja Dmitrij Peskov.
Na društvenim mrežama pojavila se fotografija novog direktora CIA, Džona Retklifa kojeg je na poziciju imenovao Donald Tramp, kako rukama pokazuje simob Velike Albanije.
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp imenovao je Viveka Ramasvamija, strastvenog fana Novaka Đokovića, i Ilona Maska za lidere novog „Departmana za efikasnost vlade“ u svom drugom mandatu.
Uprkos zategnutim odnosima Ukrajine sa administracijom aktuelnog predsednika SAD Džoa Bajdena, dolazak Donalda Trampa u Belu kuću mogao bi da postane ozbiljan izazov za Kijev, piše američko izdanje The Hill.
Britanski vojnici mogu da budu poslati u Ukrajinu ako novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp odluči da obustavi podršku Kijevu, izjavio je bivši premijer Velike Britanije Boris Džonson.
Galerija Bioskopa Balkan sa zadovoljstvom najavljuje izložbu Pripreme za Raj, jedinstveni umetnički poduhvat Dejane Vučićević, koji će biti otvoren za javnost od subote16. novembra do 2. decembra 2024. godine.
Lik Vesne Ristić koja u seriji "Sablja" igra majku kriminalcu Urošu Ristiću rađena je po životu Iboljke Suvajdžić, majke Miladina Suvajdžića, poznatijeg kao Đura Mutavi?!
Glumac Bojan Krivokapić oduševio je publiku ulogom kriminalca Zvezdana Jovanovića u seriji "Sablja", a malo ko zna da potiče iz glumačke porodice i da mu je otac poznati glumac.
Dajana je sahranjena sa nekoliko veoma ličnih predmeta koji su imali posebnu simboliku. Prekrštenih ruku, sa fotografijom svojih sinova ispod njih, princeza je otišla sa sveta, ostavivši iza sebe neizbrisiv trag u srcima mnogih.
Freniki (47) očekuje svoje osmo dete, a njena trudnoća podigla je pravu buru na društvenim mrežama. Nakon što je objavila fotografiju trudničkog stomaka i pozitivan test, počeli su komentari - neki su je podržali, dok su drugi postavili pitanje: da li je u njenim godinama ispravno ponovo postati majka?
Srpskoj Šakiri, kako je mnogi zovu, zahvaljujući veoma uspešnim i produkcijski zahtevnim i skupim nastupima, zakazani su brojni koncerti, kako u našoj zemlji, tako i u zemljama širom regiona.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.