Čuveni Hrvat otkrio: Zvao me Partizan, pregovarao sam sa Zečevićem, ali...

Nekadašnji fudbaler "kockastih" Aljoša Asanović (57) priznao da je svojevremeno imao kontakt sa crno-belima.

Član generacije, koju je sa klupe vodio pokojni Ćiro Blažević i koja je 1998. na Mundijalu u Francuskoj zauzela treće mesto, najdublji trag tokom igračke karijere ostavio je u splitskom Hajduku.

Proslavljeni vezista je krajem osamdesetih godina prošlog veka služio vojni rok u Zadru i tamo je bio deo one čuvene čete sa Dejanom Savićevićem, Darkom Pančevom, Zvonimirom Bobanom i Fadiljom Vokrijem.

Pričalo se tada da tajno pregovara sa čelnicima Partizana, ali na kraju ipak nije završio u Humskoj.

- Bila je to interesantna priča za one koji su u to vreme pratili dešavanja u jugoslovenskom fudbalu. Partizan je bio jako zainteresovan, imao sam kontakte sa Žarkom Zečevićem i još nekim ljudima iz njihovog rukovodstva, ali sam ipak ostao u Splitu. Nekako, more mi je sve. Taj mentalitet, zatim porodica prijatelji. Kao što vi u Srbiji volite vaše klubove, tako i ja volim Hajduk. To je neizmerna ljubav. Srce je vuklo nazad - rekao je Asanović u razgovoru za "Mojih Top 11".

Foto: ATA Images

Rođeni Splićanin debitovao je protiv Vojvodine i odmah stekao simpatije "torcide".

- Današnji klinci ne shvataju koliko je bilo teško igrati staru jugoslovensku ligu. Pusti "veliku četvorku", oni su bili posebna priča. Međutim, u svim drugim klubovima bila su bar po petorica igrača koji bi imali mesto u startnoj postavi bilo kog od velikana. Tuzla, Skoplje, Sarajevo... Gde god odeš, izgineš da bi osvojio bod. Meni je bilo lakše pored Vujovića, Sliškovića, Gudelja... Sva pažnja usmerena ka njima, ja mlad, pun elana, nedokazan, željan igre. Imao sam prostora da iskažem sav svoj potencijal - dodao je Asanović.

On se prisetio i onog legendarnog dvomeča između Hrvatske i tadašnje SR Jugoslavije u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2000. Prvi međusobni duel posle građanskog rata i raspada države bio je na "Marakani", gde je u jednom momentu nestalo struje.

- Kome bi bilo svejedno u tom trenutku. Celokupna situacija, čitava predigra, dešavanja u obe reprezentacije... Ono što je najvažnije, ti momci dole na terenu ispali su frajeri, gospoda, veliki ljudi. Svi su zajedno sa nama napustili teren. Tenzije su bile velike, ali je prevladao razum, svi su se ponašali onako kako zahteva jedna gladijatorska utakmica. Nije bilo jednostavno, sećam se da mi je prvi prišao Dejan Stanković. Imena nisu uopšte bitna, kapa do poda svima koji su nas otpratili do tunela, a znamo vrlo dobro da taj tunel traje i traje. Nije tako lako doći do svlačionica. Taj meč u Beogradu je bila pobeda fudbala - jasan je Asanović.

Foto: EPA Images

Revanš na "Maksimiru" završen je rezultatom 2:2, na EP su otišli "plavi", dok je Hrvatska pred svojim navijačima doživela neuspeh.

- To je bio pokazatelj mentaliteta celog našeg područja. Hrvatska javnost je unapred upisala tri boda. U Zagrebu se na nekoliko lokacija pripremalo slavlje za prvo mesto u grupi i plasman na završni turnir. A, mi igramo protiv ekipe koja u svojim redovima ima Sinišu Mihajlovića, Piksija Stojkovića, Peđu Mijatovića, Sava Miloševića... Shvatate li o čemu govorim? Alo ljudi, pa ne igramo protiv Malte. To je bio veliki udarac za hrvatski fudbal i u suštini početak raspada jedne velike generacije - zaključuje Asanović.