Evo šta se dešavalo u Srbiji kada je San Marino poslednji put slavio! Željko dominirao na Evroviziji, a Legija još uvek bio na slobodi...

Punih 20 godina San Marino je čekao na pobedu, a kada su to učinili poslednji put mnoge stvari su bile drugačije.

Režirala je reprezentacija Srbije veliko iznenađenje pošto je sinoć na "Marakani" u susretu sa evropskim šampionom - Španijom, osvojila bod. Meč u Beogradu završen je bez golova - 0:0, ali ni pozitivan rezultat protiv "furije" četi Dragana Stojkovića nije obezbedio titulu najveće senzacije dana. Razlog za to leži u činjenici da je San Marino nakon dvadeset godina čekanja uspeo da upiše pobedu! 

Sastav Roberta Čevolija je pred stotinak gledalaca na stadionu "San Marino" savladao Lihtenštajn sa 1:0, a bila je to prva pobeda za San Marino još 28. aprila 2004. godine kada su bili bolji od istog rivala. Zanimljivo, strelac pobedonosnog gola je momak rođen 16 meseci nakon poslednjeg trijumfa - Nikolo Sensoli. 

Dakle, pre dvadeset godina kada je San Marino poslednji put slavio svet je izgledao potpuno drugačije. Grčka je bila šampion Evrope u fudbalu, Arsenal kao neporažen osvojio Premijer ligu, društvena mreža "Facebook" tek je pokrenuta, a filmski serijal o Hari Poteru dobio je svoj drugi nastavak. 

Ipak, da bi vam prikazali realnu vremensku distancu rešili smo da se pozabavimo događajima koji su obeležili dešavanja u Srbiji i Crnoj Gori za to vreme. Eto, za početak, u to vreme još uvek nisu postojali granični prelazi između Srbije i Crne Gore. 

Foto: ATAIMAGES

Davne 2004. godine našu zemlju je na pesmi Evrovizije po prvi put predstavljao Željko Joksimović sa numerom "Lane moje", a pobedu je odnela Ukrajinka - Ruslana i njen "Divlji ples". Na televizijama je počelo emitovanje jedne od prvih srpskih telenovela pod nazivom "Jelena", kao i serija "Stižu dolari" koja je pratila priču braće Predraga i Nenada Ljutića u borbi za nasledstvo ujaka Gorčila povratnika iz Amerike. 

Ceca je izdala svoj album pod nazivom "Gore od ljubavi", iste godine legendarna rok grupa - Metalika, održala je koncert na stadionu Partizana. Kada već pominjemo crno-bele, trener je bio Vladimir Vermezović, a najbolji igrač legendarni Saša Ilić. Sa druge strane, Crvenu zvezdu su predvodili Ljupko Petrović i Ratko Dostanić. 

U to vreme Novak Đoković još uvek nije bio poznat široj svetskoj javnosti budući da je maja 2004. godine osvojio svoj prvi trofej i to na čelendžeru u Budimpešti. 

Početkom godine Milorad Ulemek Legija još uvek je bio na slobodi pre nego što se 2. maja predao nakon 13 i po meseci u bekstvu.