Legenda se postaje u reprezentaciji! Je l' sad shvataš, sine?

Kakav god uspeh naši košarkaši ostvare u svojim klubovima uvek ćemo se sećati onoga što su uradili u nacionalnom dresu, kao što su silovito zakucavanje Saše Danilovića preko Sabonisa, trojka Miloša Teodosića protiv Španaca, trojka Saše Đorđevića protiv Hrvata, kako Dejan Bodiroga "prodaje“ čuvenu fintu Karmelu Entoniju, trojke Bogdana Bogdanovića sa druge planete...

Kada reprezentacija igra život se pauzira na dva sata, sve staje, pamte se ti mečevi i prepričavaju decenijama.  Neko kaže da više nema kulta reprezentacije, koji već godinama doživljava ozbiljne udare, drugi da nema ni patriotizma, a upravo se mit oko nekog igrača gradi kada nosi dres "zemlje košarke“. Dugo će se još prepričavale reči Aleksandra Đorđevića koje su stale u onu moćnu frazu "Je l’ sad shvataš sine“.

Svaki igrač koji kaže ''ne'' reprezentaciji nije svestan šta gubi. Koliko reprezentacija znači neki kasno shvate, kao Vladimir Radmanović, jedini košarkaš koji posle Indijanapolisa nije dobio zlatnu medalju, jer ga je Pešić ostranio iz tima zbog nedoličnog ponašanja, jer je jeo bananu. Nadamo se da se Nikola Jokić, koji neće igrati za Srbiju na Mundobasketu, jednog dana neće kajati i plakati kao Vladimir Radmanović. 

Legenda i bivši selektor Sale Đorđević, čovek zbog koga je ova zeljma lila suze radosnice i zbog koga svi stoje mirno kada o njemi pričaju, pre nekoliko godina je lepo objasnio šta je reprezentacija na primeru Vladimira Radmanovića.

- Jednog dana kad završi karijeru videće šta je propustio. Karijera vrhunskog igrača nije kompletna ukoliko se nije iskazao u reprezentaciji.  Radmanović, igrač koga izuzetno cenim i volim, plakao je na terasi Skupštine Beograda kada je više od 100.000 ljudi dočekalo reprezentaciju nakon Svetskog prvenstva u Indijanapolisu 2002, jer je posle incidenta sa selektorom Svetislavom Pešićem ostao bez zlatne medalje. Zamenio ga je 13. igrač koji je tada bio sa njima, Smiljanić, koji uopšte nije igrao, ali oko čijeg vrata stoji zlatna medalja. Radmanović je toliko plakao da sam ga zagrlio i rekao mu: "Je l' sad shvataš, sine?" A on me grli i viče: "Sad shvatam." I suza suzu stiže.  On će sa tim završiti karijeru i to će mu biti najveći žal. To treba pričati mlađima, pa da shvate šta mogu da izgube - rekao je pre nekoliko godina Saša Ðorđević, koga partizanovci gledao kao Boga, a kome se čak i zvezdaši zbog svega što je uradio za reprezentaciju dive. 

 

Foto: Starsportphoto

 

Vlade Divac, pre nekoliko godina napisala je otvoreno pismo za sajt FIBA na temu igranja za nacionalni tim. Legendarsni as kaže da nema ništa časnije od igranja za svoju zemlju.

- Nikada neću zaboraviti uzbuđenje koje sam osećao dok sam gledao reprezentaciju Jugoslavije. Oduvek sam želeo da dobijem priliku da predstavljam svoju zemlju na velikim takmičenjima, jer postoji nešto magično kada obučete nacionalni dres. Igranje za svoju zemlju predstavlja najveću čast i znam da mnogi od vas razmišljaju tako -  poručio je Divac igračima.

Foto: Tanjug/AP

 

Selektor Svetislav Pešić  je zbog Nikole Jokića išao u Denver, kako je rekao imali su sjajne razgovore, ali na kraju "da" nije dobio. S druge strane, Pešić je pre nekoliko godina otkrio da nije ni morao da ide u Atinu zbog Dejana Bodiroge. 

Foto: beta

 

- Trebalo je da idem u Atinu tada da se vidim sa Željkom, koji je bio trener Panatinaikosa, da čujem njegova iskustva i da nešto iz toga naučim i naravno da uz to posetim Rebraču, Bodirogu, Tomića, Vukčevića. Tad mi je Bodiroga rekao telefonom: “Ako dolaziš da pričamo da li ću igrati za reprezentaciju, ne moraš da dolaziš, ja sigurno igram”. Tada sam rekao sebi u glavi: “To je kapiten”. Nisam nikoga pitao o toj odluci o kapitenu, jer na kraju krajeva i trener treba nešto da odluči - ispričao je selektor pre nekoliko godina.