Informer na Filipinima! Sve što ne možete da vidite u prenosu, možete kod nas! (FOTO/VIDEO)

Svetsko prvenstvo za košarkaše počinje sutra u Manili, reprezentacija Srbije igra prvi meč prekosutra protiv Kine (14.00 po srpskom vremenu), a sa Informerom možete pratiti sve što se dešava na terenu, ali pre svega i van njega!

Ekipa Informera stigla je sinoć u Manilu, a dok čekamo prvi susret sa našim timom, tačnije konferenciju i trening (u 20.30 i 21.00 po lokalnom vremenu, 14.30 i 15.00 po srpskom), predstavićemo vam kako izgleda dalek put na Filipine, ali i otkriti prve utiske.

 

Foto: Informer

 

Za vas smo ekskluzivno obišli delove Manile i ulice za koje vam kažu da ne idete sami i da čuvate telefone i novac. Prošli smo bez problema, a kako sve to izgleda možete pogledati u videu ispod.

Pre nego što vam otkrijemo i ostale utiske, krenuli bismo ispočetka, kako biste znali šta vas čeka ako se odlučite na put za Filipine.

Foto: Informer

 

Sa aerodroma u Beogradu poleteli smo u utorak, u 13.20. Prva stanica bila je Doha, gde smo imali šest sati do leta za Manilu.

Aerodrom u Dohi je skoro kao grad, pa šest sati proleti jer ima dosta pešačenja, pogotovo ako tražite određene lokale.

Pored standardnih prodavnica, specifičan je po tome što određeni brendovi, primera radi Armani i Fendi, imaju svoje ugositeljske objekte, a aerodrom ima i svoju unutrašnju baštu koja je turistička atrakcija, a sve to možete pogledati u videu i fotogaleriji ispod.

Postoji čak i vozovi koji vas vode od jednog do drugog terminala jer su udaljeni i po pola sata hoda.

Primera radi, kafa je šest evra, gotovo sve je skupo, dok jedino cigarete možete naći povoljno, za 30 evra po boksu. Zanimljivo je da manje od godinu dana nakon što je u Kataru održano Svetsko fudbalsko prvenstvo u Dohi, suvenire možete naći i dalje, ali na popustu od 70 posto.

Dok smo čekali da se otvori gejt za naš let za Manilu, već tada smo uvideli da Filipinci na bele ljude gledaju kao na atrakciju.

Prilazili su nam, pitali odakle smo i gde smo se uputili. Ukrcali smo se na avion koji prima oko 400 putnika, a na samom čekiranju su nas zamolili da od dva ručna prtljaga napravimo jedan jer su sve karte rasprodate i mesta neće biti. Napominjemo da sa kartom imamo prava na dve torbe, ali za to nisu bili previše zainteresovani na aerodromu u Kataru.

Let od skoro devet sati prošao je bez većih problema što možete videti u videu ispod, sa manjim turbulencijama, a nakon izlaska iz aviona usledila je prava avantura.

Najpre smo razmenili novac i kupili karticu tamo gde nam je rečeno kada smo se uoči putovanja raspitivali gde je to najbolje učiniti. Raspitivanje kod Srba koji su živeli na Filipinima ili Filipinica je obavezno.

Vodičica koja nas je dočekala rekla nam je da nas čeka put od tri sata do hotela.

Bili smo zbunjeni jer smo na mapi videli da su aerodrom i hotel udaljeni 19 kilometara.

Međutim, gužve oko 18 časova, kada smo sleteli po lokalnom vremenu, su nezamislive za nekoga ko živi u Beogradu, iako vam se možda tako ne čini kada prelazite Brankov most na putu od posla do kuće i obrnuto.

Dobro smo prošli pa smo putovali samo dva sata, a nakon što smo se smestili u hotel uputili smo se u najpoznatiji filipinski restoran brze hrane “Džolibi”.

Njega nam je preporučila vodičica. Poručili smo čizburger i prženu hrskavu piletinu, ali niko od srpskih novinara nije pojeo svoju porciju do kraja. Prosto je bilo ukusa na kakav nismo navikli, ali na sreću jedan čizburger košta nešto više od 100 dinara.

Džetleg nas je zaobišao jer smo po lokalnom vremenu legli kada je i vreme tome.

Naredih dana, sve o čemu smo pričali ukratko u videima za početak našeg boravka, uslovima života na Filipinima, bezbednosti, hrani i mnogim drugim temama, pisaćemo i snimaćemo detaljnije.