JOKIĆ RASPAMETIO AMERIKANCE: On je kao marsovski lovac na ljude!

Nikola Jokić (27) pružio je brutalnu partiju na Božić po gregorijanskom kalendaru, u trijumfu Denvera nad Finiksom (128:125) upisao tripl-dabl sa 41 poenom i po 15 skokova i asistencija

Koliko Nikolu Jokića doživljavaju kao fenomena u NBA ligi svedoči i članak koji je o njemu u magazinu "Roling stoun" napisao američki novinar Korbin Smit.

Jokić je drugačiji

- On je visok. On je širok. Nije tradicionalno mišićav, nesposoban je da skače tako visoko, ali je prirodno svestan svega što se dešava oko njega - njegove magične ruke spremne su da udišu, driblaju, da "pucaju" na otvorenog čoveka, bilo da se radi o dodavanju preko celog terena ili jednostavno negde gde nisu defanzivci. Toliko je drugačiji od bilo kog košarkaša koji je ikada kročio na NBA teren. Gledati ga kako se ističe je kao da je marsovski lovac na ljude došao na Zemlju, pročitao jednu ili dve knjige koje su opisivale košarku, a da je nikada nije gledao, transformisao se u veliko, čvrsto telo i potom dominirao, iz noći u noć, sa potpunim razumevanjem "stvarnosti" i skoro nikakvim razumevanjem "košarke" kakvu su ljudi igrali poslednjih četrdesetak godina - navodi se, između ostalog, u tekstu "Roling stouna".

Foto: ap photo

- Priče o Jokićevom ranom životu i karijeri nemaju mnogo smisla. Nije igrao za veliki klub u mladosti, kao većina evropskih sportskih zvezda. Spavao je u svojoj sobi u Srbiji, kada je draftovan, duboko u drugoj rundi dok je ESPN puštao reklamu za Tako Bel. Nakon što je igrao na 'Najk hup samitu' 2014. skaut je pohvalio njegov osećaj, inteligenciju, radnu etiku, ali mu je zamerio nedostataka sirovog atletskog talenta. Godinama - godinama - ovo se isticalo. Previše zdepast, nedovoljno brz, čak i ako je izuzetno nadaren. 

On je čudesan

 

- Uvek govore centrima da ne skaču previše u odbrani, da svojom veličinom zatvore prostor, ali mislim da niko drugi u ligi, ko se suočava sa manjim igračima koji se trude da pogode pored njega, ne bi stajao tamo i pustio loptu da mu udari u ruke. Zatim da uzima loptu, petlja, dribla niz teren, sve dok momak kojeg je blokirao još pokušava da shvati šta se dođavola dogodilo. Zatim, bez ikakvog razloga, osim zbog moći čiste lucidnosti koja mu teče kroz vene, Jokić baca bez gledanja ka saigraču koji „kampuje“ s druge strane, savršeno precizno. Tri odvojena događaja koja bi samo on i pomislio da uradi, dešavaju se jedan za drugim u jednom savršenom, neprekinutom nizu. U Jokićevim rukama i nogama, košarkaška igra se iz noći u noć pretvara u nešto drugačije i čudno. Jedini konvencionalni moderni aspekt njegove igre je njegov pristojan šut za tri poena, a to je: A) rečenica koja bi zvučala suludo pre desetak godina, i B) još uvek čudna, jer ne skače kada šutira, uprkos savetima svakog trenera.

Amerikanci su podsetili da se Jokić bavi konjičkim sportom.

- Vrhunac trka konja kao sporta u Americi dogodio se početkom 20. veka. Ništa u načinu na koji ova osoba živi, igra, radi bilo šta ne čita se kao normalno u savremenom svetu. On je čudesan, bez presedana, najčudniji košarkaš u istoriji igre, sportista čije samo postojanje sugeriše da tek treba da vidimo evoluciju koju igra može da podnese u budućnosti. Bog ga blagoslovio i sve nas koji uživamo u njegovoj svetlosti – zaključuje se.

 

 

Bunus video