Lilard se kaje zbog dolaska u Milvoki: Nije neki život... Brate, fale mi svi, teško je bez dece!

Osećam se usamljeno, priznaje Amerikanac.

Letos je tlo u NBA ligi zatresao trejd Damijena Lilarda iz Portlanda u Milvoki. Baksi su oko Janisa Adetokumba okupili moćan tim sposoban da osvoji novu titulu, ali situacija u Viskonsinu nije onakva kakvoj se iskusni plejmejker nadao. 

Na terenu sve funkcioniše kako treba, ali van parketa Lilard ne uspeva da se navikne na novu sredinu. Priznao je Amerikanac da ne uživa u Milvokiju, posebno zbog činjenice da sa njim nije došla njegova porodica, te da mu smeta stil života u novom gradu. 

- Brate, idem na trening, potom kući, gledam boks, igram igrice... Kucam sto puta na dan da vidim da li je nešto novo izašlo na "You tube" kanalima. Nije neki život... Ali, to je normalno kada imate ovako velike odluke - rekao je Lilard. 

Poslednjih godina sportisti sve češće priznaju da pate od depresije i anskioznosti, a to dolazi kao posledica zbog specifičnog načina života. I sam Lilard se teško bori sa samoćom. 

- Biti bez dece je teško. U Portlandu je sve bilo kako treba. Moja majka je bila niz ulicu, moja brat na drugu stranu u istoj ulici. Sestra mi je bila tu niz ulicu. Moja deca u školi... Život mi je bio perfektan. Ja sam porodičan čovek, moj život je moja porodica i normalno je da se osećam usamljeno - priznaje Amerikanac. 

Foto: Tanjug/AP

Priznaje Lilard da mu fali rutina nakon treninga i utakmica, a pored porodice nema ni društva u Milvokiju. 

- Posle mečeva, izveo bih svoju porodicu koja bi bila tu. Deca bi izašla iz igraonice, moja majka, brat, rođaci, svi su tamo, znate na šta mislim. Moje društvo je u Portlandu. Izašli bismo na večeru. Nekad bi došli kod mene. Posle treninga, nekad bih otišao kod svoje majke i jednostavno uživao. To je bio moj život. Dakle, dobro sam jer sam odrastao. Ali, definitivno sam usamljen - podvukao je Lilard.