POTRESNA ISPOVEST ODBOJKAŠICE: Rekli su mi u vrtiću da smrdim! Svet je sra*e, nadam se da će Apokalipsa uskoro!

Proslavljena italijanska odbojkašica, jedna od najboljih igračica na svetu, Paola Egonu (24), otvoreno je pričala o problemima i rasizmu, a toliko je ogorčena da je poručila da se nada da će "uskoro doći Apokalipsa"

U intervjuu za  "Vanityfair“ rekla je da više voli da koristim medijski prostor da priča o osetljivosti, empatiji, da kažem ko je van terena. Paola je pričala o teškim momentima u životu, poniženjima, koja je morala da trpi, traumama...

- Nisam se osetila toliko prihvaćeno, nije me bilo briga. Ljubila sam devojku i javno, a reakcije nisu bile prijatne. Problem je što ljudi ne gledaju svoj posla. Zašto mene osuđuju ili istoploni par koji sa ljubavlju odgaja decu, kad je toliko tradicionalnih nefukcionalnih porodica? Svet je sra*e! Nadam se da će Apokalipsa uskoro doći - rekla je Paola bez dlake na jeziku, a na konstatiaciju da je možda preterala, kaže: 

Foto: AP/Photo

- Da li ste svesni da se sestra i ja ponekad pitamo da li je prikladno da donosimo decu na svet? Znate, ako moj sin bude imao crnu kožu, doživeće sve ove gadosti koje sam ja iskusila. Ako bude melez, još gore. Oseća se previše crnim za belce i previše belim za crnce. Da li vredi roditi dete i osuditi ga na nesreću?

Otkrila je da joj se dešavalo da joj u vrtiću vaspitačica kaže da smrdi ili da joj zabrani da ode u toalet.

- Isto je i danas. Dešava se da mama traži kafu u kafiću i da joj serviraju hladnu, da u banci puste da uđe njena drugarica bele kože, a ona ne. Najviše me boli što se ona ne ljuti nego mi kaže to je normalno. Naučili su nas da ne stavljamo ruke u torbe u radnji da ne bismo bili optuženi za krađu.

Foto: Beta

 

Kaže da se plaši italijanske vlasti.

- Više od svega… Pitam se zašto su na vrhu ljudi koji rade u svom interesu, a ne u interesu naroda. Kada sam pročitala neke izjave saradnika Đorđe Meloni o abortusu, nisam mogla da verujem. Ako stranka koju vodi žena nema hrabrosti da brani druge žene, onda nema nade.

I danas s boril sa napadima anksioznosti, ali se plaši da o tome otvoreno priča.

- Nisam u potpunosti prevazišla te napade. Ponekad se osećam kao da ne mogu da izdržim, a da ne razumem zašto. Desilo mi se to i juče u teretani. Nisam se osećala lagodno, nisam bila mirna. Plašim se da iznosim nešto veliko i da ne znam kako da se nosim s tim. Ne mogu sebi da priuštim da se osećam loše, jer šta god da se desi moram da igram.

Foto: AP/Photo

Kaže da se i pored pobeda na terenu pita da li je srećma. 

- Odgovor je ponekad ne. U tim trenucima se pitam – ko me tera na ovo. Šta da radim sa svojim životom ako odustanem od ovoga? Morala bih da počnem sve iznova, a toliko sam se trudila da stignem ovde. Ne znam na kraju ni zašto razmišljam o takvim stvarima. Imam 24 godine i propuštam dragocene trenutke u životu, sa porodicom i prijateljima. Nisam mogla da sahranu dede jer sam bila na Olimpijskim igrama. Žrtvujem baš sve, sve! I često se to ne ceni.