Ostao bez bliske osobe, pa osvojio zlato! Šampion otvorio dušu o srpskim korenima i veri

Srbija je deo moje krvi, presrećan sam što sam narodu doneo zlatnu medalju, kaže srpski rvač Stevan Andrija Mićić (27).

Momak iz Arizone trijumfovao je na Svetskom prvenstvu u Beogradu u kategoriji do 57 kilograma, pošto je u finalu bio bolji od Japanca Reja Higučija.

Samim tim izborio je i olimpijsku vizu za Igre u Parizu 2024. godine.

U razgovoru za Informer njegov trener Dejan Jovičić otkrio je da Stevan ne priča najbolje srpski, ali da suze posle osvajanja zlata dovoljno govore, a naš rvač je sada potvrdio koliko mu sve to znači.

- Veoma sam vezan za svoje srpske korene i kulturu, to je jedna ponosna sportska nacija. Čuo sam dok sam se borio za zlato kako svi navijaju za mene, sigurno je bilo mnogo teško mom protivniku. Biti u mogućnosti da pomognete da zemlja zabeleži uspeh mnogo znači. Srbija je deo moje krvi i nisam bio srećniji nego kada sam doneo zlato - kaže Mićić.

 

On je potom otkrio da je odrastao drugačije od Amerikanaca.

- Srpska zajednica je jaka i često se zasniva oko crkava. Svi se poznaju. Kada sam bio mlađi sve to mi je bilo malo čudno jer se razlikovalo od uobičajenog američkog stila, ali to je toliko impozantna kultura, da sam prihvatio da stvari tako stoje. Naš Božić je uvek bio 7. januara, šo je bilo sjajno jer sam u SAD imao dva Božića. Slavili smo i slave. Zlato na Svetskom prvenstvu proslavio sam uz sarmu, to svako mora da proba - otkrio je Mićić.

Roditelji njegovog oca Stevana takođe su emigirirali u SAD i razgovori sa njima mnogo su mu pomogli da se približi Srbiji.

- Razgovarao sam svaki dan sa njima dok sam odrastao. Moja baka preminula je dve nedelje pre Svetskog prvenstva i njoj posvećujem medalju. Nije joj se previše dopadalo što se bavim rvanjem jer se plašila da ću se povrediti, ali je takođe bila i moja najveća podrška. Uvek me je zvala zlatni dečko. Govorila mi je "Nije svaki dan Božić", ali SP je jednom godišnje, tako da je sve ovo prilično kao Božić - ispričao je Mićić. 

Sa ocem čije ime nosi otvorio je nedavno rvački klub u Čikagu, a njemu duguje veliku zahvalnost za uspehe.

- Tata je uvek bio neko ko me je stavljao u situacije u kojima mogu da napredujem. U Americi je bilo mnogo očeva koji su preterivali, a mene moj otac nikada nije previše gurao i tražio mi da radim nešto što ne želim. Zahvaljujući njemu se osećam slobodno i samouvereno i nisam pod stresom - zaključio je Stevan Andrija.