Panter nikad emotivniji: Danima nisam spavao, ni jeo! Srce je presudilo!

Otvorio je dušu kapiten KK Partizan Kevin Panter i progovorio kako su izgledali njegovi dani po povratku u Sjedinjene Američke Države posle osvajanja trofeja sa Partizanom posle pet teških i dramatičnih utakmica protiv Crvene zvezde u ABA ligi.

Nije ljubimac navijača crno-belih mogao normalno da funkcioniše po povratku u domovinu na kraju minule sezone, a sada je rešio da progovri o borbi koju je vodio sa samim sobom.

„Bio je to najstresniji period u mom životu, bez bilo kakve dileme. Čak mi je teško uopšte da se prisećam tih dana koliko je bilo emotivno, naporno, generalno nikome ne bih poželeo da preživljava to. Tokom tog čitavog procesa sam sa roditeljima u njihovoj kući. Do tog momenta ih nisam video skoro godinu dana. Tako da oni proživljavaju sve što ja proživljavam u tim trenucima, videli su iz prve ruke kako to izgleda. Videli su te emocije. Nisam spavao, bukvalno nisam spavao četiri ili pet dana zaredom. Nisam jeo, izgubio sam apetit od stresa, od telefonskih poziva. Od jutra do mraka. Hteo sam da donesem odluku koja je najbolja za mene, svi me kontaktiraju, svi mi pričaju neku svoju priču, a ja se borim da sve to isključim da budem sam sa svojim mislima, da sam donesem odluku zbog koje ću ja lično da budem zadovoljan -  rekao je Kevin Panter za  Mozzart Sport.

Foto: Starsportphoto

 

Do detalja je kapiten Partizana opisao kroz šta je sve prošao.

„Na sve to problem je vremenska razlika. Kada vi u Evropi ustanete, ja spavam. Zato sam ostajao budan, čekao pozive, čekao razgovore. Potpuno mi se život okrenuo naopačke. Generalno telefon mi je uvek na sajlentu, nikada ne zvoni. Tih dana nisam sebi mogao tako nešto da priuštim jer se nalazim na raskrsnici, ključan momenat u mojoj karijeri se prelama, svakih 10 minuta zvoni telefon, slušam ponude, vagam, razgovaram, hiljadu nekih informacija mi prolazi kroz glavu! Zamislite ovu situaciju. Legnem oko 11 uveče i budim se već oko dva iza ponoći jer krenu pozivi i posle toga ne spavam. To je to, spavao sam tri sata i morao sam da budem spreman za telefonske razgovore koji mogu da mi odluče dalji tok života. Trajalo je to nedelju dana i to je toliko psihički bilo teško i stresno da ne mogu da objasnim. Nikada u karijeri pre ovoga nisam bio u sličnoj situaciji i nadam se da više takve dane neću preživljavati jer je baš bilo previše“.

Mnogima je delovalo da je iskusni as prelomio u poslednjem momentu da se obaveže na vernost Partizanu i naredne dve sezone.

„Ne mogu da kažem da sam prelomio u ’minut do 12’. Možda je tako izgledalo sa strane, ali definitivno je vreme otkucavalo što se mene tiče, jednostavno na kraju sam morao da prelomim. Osetio sam da sat otkucava... Možda je ludo što ću ovo da kažem, ali na kraju sam poslušao šta mi je srce reklo. Stvarno je tako bilo. Sećam se da sam prelomio u ponoć. Poslao sam poruku agentu, odmah je usledio njegov poziv sa pitanjem da li sam siguran, samo su mu rekao da sam siguran i to je bilo to. Tako se završilo“.

Foto: Starsportphoto

 

Nakon odluke Pantera vratio se Zek Ledej, a poptisao je i Aleksa Avramović, a kasnije i Džejms Naneli. Ubrzo su stigli Ognjen Jaramaz i Mateuš Ponitka, Pi Džej Doužer i Frenk Kaminski.

„Moguće da je potpis pokrenuo sve, to ne mogu da znam. Zanimljivo je što to kažete jer se sećam svojih misli. Ko je pratio tih dana zna da se ništa nije dešavalo oko Partizana, nije bilo dolazaka, sve je bilo mirno. Razmišljao sam tada u sebi: ’OK, odlučujem o svojoj sudbini. Ne želim da se vraćam u Partizan samo ako se neko drugi vrati, želim da se vratim zbog sebe i zbog toga kako se osećam u klubu, a ne zbog neke druge osobe ko god da je ona’. Na kraju sam tako i odlučio, vratio sam se isključivo zbog sebe i svojih osećanja, a posle toga se desilo to što se desilo i naravno da mi je drago što su se mnomci vratili. Ja stvarno nisam znao ko se vraća ili odlazi, ali kao lider ja sam napravio prvi korak, pa smo videli šta se posle toga desilo“ - istakao je Kevin Panter.