Zahid za Informer: O tituli, Duljaju, Zvezdi, košarkašima, Norveškoj i Pakistanu...

Došao je norveški fudbaler u smiraj letnjeg prelaznog roka u Humsku, tiho i bez velike pompe, a nakon samo nekoliko utakmica uverio je navijače Partizana kakav kvalitet poseduje.

Minule jeseni Gajas Zahid (29) apsolutno je opravdao epitet pojačanja, pošto je na 19 odigranih mečeva dao šest golova za Partizan i upisao četiri asistencije!

Ljubav i naklonost "grobara" sjajni ofanzivni vezista posebno je stekao nakon poteza na nedavnom 171. večitom derbiju protiv Crvene zvezde (2:1), kada je Mateusu Saldanji na fenomenalan način namestio pogodak.

Momak pakistanskog porekla iza sebe ima bogato iskustvo. Put ga je iz matične Valerenge, vodio do kiparskog APOEL-a, preko grčkog Panatinaikosa i turskog Ankaragučua do Beograda i Topčiderskog brda.

Vrlo brzo ste postali jedan od miljenika navijača, kako biste opisali proteklih nekoliko meseci u taboru crno-belih?

- Jako dobro, sjajno. Srećan sam što sam uspeo vrlo brzo da se uklopim u novu sredinu i ekipu. Igranje za Partizan je privilegija, za ovaj klub zna se svuda u Evropi. Sve ono dobro što smo uradili tokom jeseni mnogo znači i nama igračima. Stvarno uživam ovde.

Foto: Peđa Milosavljević

Kako je došlo do saradnje sa Partizanom, šta je to što vas je navelo da izaberete baš ovaj klub?

- Iskreno, mnogo toga. Nisam znao mnogo toga o Beogradu i Srbiji, ali sam imao informacije o klubu. Koga god da sam pitao, gde god da sam se raspitivao, svi su mi rekli samo pozitivne stvari. Trebalo je malo vremena da se slože kockice, ali u finišu prelaznog roka sam napokon došao. Pričao sam sa nekoliko ljudi, ali jedan čovek je posebno bio "zagrizao" da dođem i imao je veliki uticaj na to. To je moj prijatelj, a ujedno i agent Dražen. On nikada nije odustajao. I sada smo obojica nasmejani zbog toga.

Minula polusezona bila je izuzetno uzbudljiva, da li ste zadovoljni vašim, ali i učnkom ekipe?

- Prvi smo na tabeli, šta više možemo da poželimo. Iza nas su jako teške utakmice, bilo je uspona i padova, a uvek može i bolje i više. Svesni smo da ništa još nismo osvojili, sezona je duga, još puno mečeva ima da se odigra, ali mislim da smo na pravom putu. Moraćemo tokom pauze dobro da se spremimo za ono što nas čeka i da svi zajedno "guramo" jedni druge do krajnjih granica. Što se mene tiče, kada sam stigao rekao sam da će mi trebati malo vremena da dostignem željeni nivo forme i drago mi je što sam uspeo da dam određeni doprinos. Najbitnije mi je da pomažem timu, saigračima, treneru... Da li su to golovi, asistencije, dobra odbrana... Nebitno je. Svi smo mi deo jedne velike slagalice, a iznad svega je klub i naša želja da ostanemo na vrhu.

Foto: Starsportphoto

Verovatno znate da se u Humskoj titula čeka od 2017. godine. Da li baš ova sezona može da bude šampionska?

- Naravno da može. Moramo da verujemo u to, inače nema poente. Samo tako to i može da se dogodi. Dosad je sve manje-više išlo kako treba. Znamo da nas čeka još puno posla, da će biti teško, ali moramo da se spremimo najbolje što možemo i da od starta drugog dela sezone krenemo jako. Mislim da će mnogo toga zavisiti od nas samih, pitaćemo se sigurno i mi za titulu. Jedino što mogu da obećam jeste žestoka borba i da nikada nećemo odustati.

Svi igrači, a pogotovo stranci, u prvi plan ističu odličnu saradnju sa trenerom Igorom Duljajem. Kako biste ga vi opisali?

- Njegov način rada - ogromna strast. Radi svoj posao sa neverovatnom željom i požrtvovanjem, voli ovaj klub. Trudi se da pomogne svakome, motiviše nas, uvek je tu za igrače... To je ono što možete da vidite od njega i tokom treninga i na utakmicama.

Foto: Starsportphoto

Imali ste priliku da igrate i večiti derbi, šta mislite o Crvenoj zvezdi?

- Nisam ih gledao tokom sezone, sve do našeg nedavnog međusobnog okršaja. Znam pojedine igrače, takođe, jedan moj prijatelj je ranije igrao za crveno-bele, pa sam i tada imao priliku da čujem kakav rivalitet vlada između dva velika kluba. Imaju kvalitet, to je jasno, prvaci su šest godina zaredom, igrali su sada u Ligi šampiona... Vodićemo neizvesnu trku do samog kraja, uveren sam u to. Derbi  je posebno iskustvo, nešto što mora da se doživi. I mislim da je za srpski fudbal pozitivno da ima tako dva jaka tima, da jedni druge teramo na još bolje partije i da na kraju onaj ko bude bolji osvoji titulu. Verujem da to možemo da budemo mi.

Ovo vam je četvrta zemlja van Norveške u kojoj igrate, koliko se srpski fudbal razlikuje od sredina u kojima ste prethodno bili?

- Ima mnogo sličnosti, pogotovo sa Kiprom i Grčkom. Nastupao sam za timove koji su se borili za trofeje, poput APOEL-a. Igrali smo protiv rivala koji se grčevito brane, trude se da vam otežaju posao, ali i svi žele da vas sapletu. Nešto slično je i ovde, uglavnom smo mi ti koji napadamo stalno i moramo da idemo na pobedu. U Turskoj se već razlikuje, tamo je više duela "jedan na jedan", sa mnogo trčanja, drugačiji je stil.

Foto: Peđa Milosavljević

Da li znate da su pojedini srpski reprezentativci, poput Aleksandra Mitrovića i Dušana Vlahovića, ponikli i afirmisali se u Partizanu?

- Kako da ne. I ne samo njih dvojica, znam za još puno, puno igrača. Partizan je oduvek bio poznat, širom Evrope, po fenomenalnoj akademiji iz koje svake sezone iskoči po neki talenat i kasnije napravi veliku karijeru. Crno-beli i Ajaks, to se zna, niko nema takvu školu. I to je fantastično, kada uspete da sami napravite igrača, da mu date šansu da se afirmiše i potom nastavi svoj uspon izvan Srbije. To samo poboljšava ugled kluba.

Da li ste stigli da upoznate malo Beograd?

- Baš lep grad. Sviđa mi se, osećam se prijatno ovde. Navikao sam se brzo na život, adaptirao u klubu i zasad sve ide baš kako treba. Sviđa mi se kraj u kojem živim, to okruženje, Beograd na vodi. Ima puno dobrih restorana, hrana je super, ljudi raspoloženi i nasmejani... Imam samo reči hvale.

Primetno je da nekim igračima izuzetno sarađujete na terenu, a s kim se najviše družite kada nemate klupske obaveze?

- Ne bih nikoga posebno izdvajao. Sa strancima se možda najbolje razumem, zbog jezika, ali stvarno imam super odnos sa svima, momci su neverovatni. Jaki smo kao grupa, držimo se zajedno, ali i svi ostali ljudi iz kluba su fenomenalni, uvek na raspolaganju za sve što treba. To je ono što sam osetio od prvog dana. Srdačnost, ljubaznost, brigu za nas koji smo došli sa strane... Ovde sam tek nekoliko meseci, a osećam se kao kod kuće.

Foto: Starsportphoto

Stigli ste da odete i na utakmicu košarkaša, kako vam se sviđa atmosfera u Beogradskoj areni?

- Bio sam jednom, uživao sam. I sigurno ću otići još koji put na proleće. Stvarno je neopisivo, neverovatna energija. Luda atmosfera, ono nema nigde u Evropi, to je sigurno.

Mogu li fudbaleri i košarkaši Partizana da objedine šampionske trofeje u istoj sezoni?

- Zašto da ne, to bi bilo fenomenalno. Pa, pogledajte kako smo igrali dosad. I košarkašima ide odlično. Niko ne može da nam zabrani da maštamo i da se borimo za naše snove. Titula je cilj broj jedan.

Foto: Peđa Milosavljević

Kada ste poslednji put bili u rodnom Pakistanu?

-Uh, baš davno, ni ne sećam se tačno. Imam tamo nekoliko rođaka i prijatelja, ali ona najbliža rodbina se odselila iz zemlje. Vučem korene iz te zemlje, roditelji su mi odande, ali kada idem kući, to je Norveška, tačnije Oslo. U toj zemlji sam rođen, a u glavnom gradu su mi svi najbliži. I Pakistan jako volim i verujem da ću uskoro naći vremena da odem tamo.

Da li se nadate povratku u nacionalni tim Norveške?

- Uvek. Igranje za reprezentaciju je nešto najlepše, ko to ne bi voleo. Ako me pitate da li bih prihvatio sada poziv - oberučke. Ali, nije sve do mene, ne znam da li će se to desiti. Moje je da igram dobro za klub, pa ćemo videti.