Osetila sam kako umirem: Potresna ispovest Arijane Mihajlović o Sinišinim poslednjim danima

Supruga legendarnog fudbalera i trenera Siniše Mihajlovića, Arijana, emotivno je opisala njegove poslednje dane, otkrivši kako se porodica nosila sa teškim trenutkom i borbom protiv leukemije.

Mihajlović je preminuo 2022. godine, a poslednjih godina bio je trener Bolonje, gde je sarađivao sa Markom Arnautovićem. 

Novi napadač Crvene zvezde nedavno je izjavio da je njegov dolazak na "Marakanu" bila i velika želja upravo Siniše Mihajlovića.

Sinišina supruga Arijana podelila je kako su izgledali poslednji dani legendarnog fudbalera.

- Poslednjih meseci, lekari su već sve rekli: Siniša neće izdržati. Ja sam to znala. Ali nisam imala snage da mu kažem. Pričala sam samo sa naše petoro dece. Sa nikim drugim. Čak ni sa svojom majkom. Odlučili smo zajedno da mu ne kažemo istinu. Nismo hteli da mu oduzmemo onaj tanki trag nade koji ga je držao u životu. A onda... on nas nikad ništa nije pitao. Nije hteo da zna, nije hteo da se preda. Nastavio je da se bori do samog kraja, jer je bio čovek koji reč ‘kraj’ nikada nije prihvatao - ispričala je Arijana.

 

 

Opisala je i poslednji razgovor:

- Nedelju dana pre nego što je otišao, pogledao me i rekao: ‘Srećan sam. Imam vas. Želim da ostarim sa svojom decom… želim puno unučića.’ Osetila sam kako umirem. Odgovorila sam mu sa osmehom koji je bio slomljen: ‘Ali ljubavi, već imamo jednu unuku. Zar nisi srećan?’ A on, sa onim svetlom u očima koje sam hiljadu puta videla: ‘Hoću još. Hoću veliki sto pun unučića.’ San. Jedan od onih koji neće dočekati. I to najviše boli.

Navela je da su poslednji trenutci protekli u tišini, uz porodicu:

- Dan kada je odleteo, svi smo bili uz njega. Naša deca su bila u susednoj sobi. Pored mene su bili njegova majka, brat sa ženom, njegov najbolji prijatelj, moja majka. Kada sam osetila da mu se disanje menja, znala sam da je došao taj trenutak. Pozvala sam decu. Okupili smo se oko njega, u tišini. Ja sam mu držala ruku. Gledala sam ga kako se i dalje bori, s tim dahom sve težim, sve daljim. I onda sam, s razbijenim srcem, prošaputala tiho: ‘Idi, ljubavi… ne brini. Za decu ću ja brinuti.’ Tek tada je pustio. Tek tada je prestao da se bori. Do tog trenutka, niko nije imao snage da zaplače. Kao da su se i suze plašile da ga isprate.