Po benzin u apoteku?! Evo kako su u prošlosti vlasnici vozila u Beogradu sipali gorivo!

U prvim decenijama 20. veka samo je šačica najbogatijih ljudi u Srbiji sebi mogla da priušti automobil. Ta industrija bila je tek u povoju, vozila je bilo malo i bila su jako skupa.

Da ste kojim slučajem početkom 20. veka živeli u Beogradu i bili dovoljno bogati da posedujete automobil, makar bili i čeličnog zdravlja, svakodnevno biste posećivali apoteke. Zašto? Jednostavno zato što su apoteke bile jedina mesta gde je bilo moguće kupiti - benzin! A bez benzina vaš auto, ma koliko skup i napredan za ono vreme bio, ne bi stigao daleko!

Zabeleženo je da je prvi automobil u Beograd stigao 3. aprila 1903. godine. Bio je marke "Nesselsdorf", tipa B, i kupio ga je Boža Radulović, bogati beogradski veleposednik, direktno iz fabrike za 12 hiljada kruna koliko je u tom momentu u srpskoj prestonici koštala i kompletno opremljena kuća i to u kakvom boljem delu grada.

Ipak, koliko god bogati i uticajni prvi vlasnici automobila u Srbiji bili, vrlo brzo su se suočili sa jednim nepremostivim problemom - Gde nabaviti benzin? Jer, u čitavoj kraljevini nije postojala nijedna benzinska pumpa! 

Rešenje za ovaj nepredviđeni problem bilo je krajnje neočekivano.

Foto: facebook.com

Po benzin u – apoteku?!

Prva apoteka u Beogradu otvorena je još 1830. godine i do početka 20. veka ljudi su se već bili navikli da tu kupuju lekove, ali i ne samo njih! Tadašnje apoteke imale su prilično širok spektar proizvoda koji je, osim lečenja, mogao poslužiti i u domaćinstvu. Na tom spisku nalazio se i benzin koji se prodavao u malim, staklenim flašama i, mimo medicine, uglavnom služio za skidanje fleka sa odeće i za punjenje upaljača (ko je imao sreće da ga poseduje).

I sad… ako je automobil bio dizelaš, njegovo pokretanje bilo je u neku ruku lakše. Petroleja je u ono vreme bilo u svakoj prodavnici mešovite robe jer se koristio za osvetljenje. Međutim, ako je vašem skupocenom ljubimcu bio je potreban benzin, jedino rešenje je bilo da krenete od apoteke do apoteke i kupujete njihove celokupne zalihe benzina koji na sve to nije bio uopšte jeftin.

Osim što je koštao pravo malo bogatstvo, ovaj benzin bio je i prilično upitnog kvaliteta, pa se smatra da zbog toga prvi automobili na ulicama Srbije nikada nisu mogli da razviju brzine koje su mogli po evropskim drumovima. Ipak, njihovi vlasnici nisu imali izbora.

Srećom po njih, priča o automobilima, benzinu i pumpama u Srbiji, tek je počinjala.

Foto: facebook.com

Točilac i pumpa - Revolucija u razvoju naftne industrije!

Sa porastom broja automobila u Srbiji, rasle su i muke njihovih vlasnika da nabave dovoljne količine benzina. Sporo, ali postepeno, sazrela je svest da prodaja po apotekama jednostavno više ne zadovoljava potrebe rastuće industrije.

I tako je, nakon Prvog svetskog rata, kod kafane "Topola", na uglu ulica Kralja Aleksandra i Dečanske (na današnjem Trgu Nikole Pašića, pa u pravcu skupštine, otprilike na mestu gde stoje žardinjere sa cvećem) postavljena prva benzinska stanica.

Ok, stanica je možda prevelika reč! Ispravnije bi bilo reći da je tu postavljen stub na kome se nalazila brodska pumpa ispod koje je bilo postavljeno bure sa benzinom pored kog je po ceo dan sedeo točilac i čekao mušterije. 

Ako biste želeli da kupite benzin, došli biste tu i onda bi zaposleni iz bureta ispumpavao benzin u posudu sa skalom u litrima na vrhu stuba i onda odatle crevom sipao u rezervoar automobila. Čitav postupak bio je prilično dug i naporan, ali je nakon nekadašnjeg celodnevnog skupljanja bočica po apotekama, ipak predstavljao revoluciju.

U skladu sa platežnom moći onih koji su sebi u to vreme mogli da priušte automobil, i benzin je bio prilično skup, ali to nije sprečilo razvoj. Ubrzo su po čitavom Beogradu krenule da "niču" benzinske pumpe, a počelo je i "tržišno nadmetanje" među različitim dobavljačima koji su nudili različite "marke" benzina.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.