SKUPLJAČI GLJIVA NE PAMTE OVAKO DOBRU GODINU! Za kilogram vrganja dobiju oko 500 dinara, DNEVNO ZARADE I DO 100 EVRA (VIDEO)

Privatna arhiva

12:23 Srbija 0

I.M. | 23. 06. 2022.

SKUPLJAČI GLJIVA NE PAMTE OVAKO DOBRU GODINU! Za kilogram vrganja dobiju oko 500 dinara, DNEVNO ZARADE I DO 100 EVRA (VIDEO)

Obilne kiše doprinele su da gljiva u šumama Moravičkog okruga bude u izobilju. Među onim jestivim najcenjenije su vrganji i lisičarke, pa berači pečuraka ovih dana zadovoljno trljaju dlanovima, jer se za kilogram svežeg vrganja može dobiti i 500 dinara. U zavisnosti od kvaliteta, kilogram sušenog vrganja ide i do 5.000.


Sakupljanje gljiva ovih dana je aktuelno u grabovim i cerovim šumama rudničkog, gružanskog iu ivanjičkog kraja. Mnogi berači gljive ne prodaju već ih zamrzavaju, suše ili pasterizuju za domaće potrebe. Takav primer je nedavno na društvenim mrežama podelila Gornjomilanovčanka Svetlana Adžić (42) koja je u jednom danu ubrala 30 kilograma prvoklasnog vrganja.

- Pečuraka ove godine, zbog čestih kiša, ima u izobilju. I ako sa porodicom živim u Gornjem Milanovcu, svaki vikend provodimo na selu u prirodi. Eto, meni se posrećilo, pa sam tog vikenda ubrala više od 30 kilograma vrganja i jednoj šetnji šumom u predelu Zagrađa. Morala sam da pozovem ispomoć da bih ubrane gljive odnela kući - priča Svetlana Adžić dodajući da je vrganje pronašla u grabovoj i cerovoj šumi.

- Prepešačila sam više kilometara, ali em se isplatilo, em je zdravo biti u prirodi. Vrganje smo ostavili za naše potrebe, a one koji nisu prvoklasni, jer su prerasli, svekrva Radmila je isekla za sušenje. Na kraju sezone ona ih prodaje otkupnoj stanici, naravno, zaradu deli sa unucima. Ove godine sam prvi put u šumi pronašla i gljivu "šumsko pile" - priča Svetlana ističući da sakuplja samo one vrste koje dobro poznaje.

I.M.

 

Par desetina kilometara dalje od rudničkog kraja, u Šumadiji, na obroncima Bukovika i Boračkog krša gljivari svakodnevno posećuju šume i poznate lokacije na kojima se nalaze jestive gljive. 

- Juče sam ubrao oko 20 kilograma, što i nije neka količina. Nije tajna da iskusni berači za dan mogu da sakupe po više desetina pa čak i više od 100 kilograma vrganja, u zavisnosti koliko su spremni da prepešače.

Osim vrganja, ove godine u izobilju ima lisičarke i petrovače. Prošlog leta se ne sećam da sam našao bilo kakvu pečurku u šumi, takva je suša bila - priča Milenko Radojičić (58)  iz sela Bečanj koji vrganje pronalazi po obroncima planina Bukovik, Jaševac. 

- Ranijih godina pečuraka je u izobilju bilo u šumama Boračke kotline, tačnije oko Boračkog krša. Međutim, za kratko vreme su sve te šume posečene, pa osim što u njima više nema pečuraka, nestale su i divlje životinje koje su ih nastanjivale - kaže Radojičić, koji je ujedno i lovac i odlično poznaje teren koji pretražuje.

I.M.

Vrganj na dobroj ceni

On kaže da otkupljivači za kilogram prvoklasnog vrganja nude oko 400 dinara, dok su druga i treća klasa jeftiniji oko 250. Najisplativije je, kaže on sušiti vrganj i čekati povoljnu cenu.

- Sušeni vrganj obično prodajem krajem leta ili početkom jeseni, kada se završi sezona berbe. Otkupljivači trenutno za kilogram prve klase suvog vrganja daju do 5.000 dinara, dok je druga klasa oko 2.500. Praktikujem da prodam celu količinu odjednom, u jesen. Bude to pristojna zarada, a vreme provedeno u prirodi nema cenu - kaže ovaj čovek.

Sveži vrganji se sporadično mogu naći i na čačanskoj Zelenoj pijaci i trgovci ih cene 500 dinara za kilogram.  Na društvenim mrežama berači širom Srbije svakodnevno objavljuju fotografije ubranih gljiva. Ako je suditi po objavama, jestivih gljiva ima u gotovo svim delovima Srbije i regiona. 
 


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.