"Dok je Švaba rukama, mi zlatnom viljuškom, boc"! Nemci dolazili da kopaju rude u našoj državi, a ovaj zakon zauvek izmenio Srbiju!

Na današnji dan 1412. u Novom Brdu je izdat "Zakon o rudnicima Despota Stefana". To je značajan dokument srpske pismenosti i pravnog sistema i sadrži podatke o životu našeg naroda na početku 15. veka.

Pre tačno 612 godina, Despot Stefan Lazarević objavio je Zakon o rudnicima. Sam dokument je jedinstven pravni spomenik srednjovekovne Srbije i po svojoj pravnoj i istorijskoj vrednosti prevazilazi srpske nacionalne okvire. Pored zakona koji se odnose na samo rudarstvo, u sklopu teksta se nalaze zakonske odredbe koje se tiču uređenja i života u Novom Brdu, koje je u to vreme bilo najveći rudnik na Balkanskom poluostrvu.

Pokretanje rudarske proizvodnje u srednjovekovnoj Srbiji otpočelo je sredinom 13. veka dolaskom rudara Sasa, koji su bili poreklom germanska plemena sa prostora današnje Nemačke. Brzo su obnavljani rudnici u Srbiji i Bosni, na rudonosnim lokacijama poznatim iz antičkog i praistorijskog doba. Brojni sačuvani toponimi u Srbiji podsećaju na Sase. U srednjovekovnoj Srbiji eksploatisane su rude zlata, srebra, bakra, olova, cinka i gvožđa. Po snazi Nemanjićke države može se zaključiti da su rudnici bili bogati i izdašni. Rudarstvo je bilo okosnica bogatstva, ekonomske, političke i vojne moći srednjovekovne Srbije.

Foto: wikipedia.org

 

Kovnice novca u srednjovekovnoj Srbiji bile su u: Rudištu, Srebrnici, Smederevu, Plani, Trgovištu, Rasu, Brskovu, Koporiću, Zvečanu, Prizrenu, Peći, Prištini, Novom Brdu, Skoplju, Ohridu, Skadru i Baru. Kovanje novca bila je privilegija vladara. Rudnici su imali obavezu da deo iskopane rude ustupe vladaru.

Kada je trinaest godina posle kosovske bitke mladi Stefan Lazarević primio iz ruku Jovana VII Paleologa znake despotskog dostojanstva, Srbija je, iako veoma umanjena i u senci stalnih pritisaka na njen integritet, krenula putem uputrašnje stabilizacije i privrednog prosperiteta. Odlučan u savlađivanju separatističkih tendencija velikaša i u organizovanju stabiliog pravnot poretka, a istovremeno izvanredno umešan diplomata u naizmeničnim pregovorima sa Ugrima i Turcima, prihvatajući vazalni odnos, despot Stefan je produžio život srednjovekovne srpske države.

Za ostvarenje svojih ciljeva despot Stefan morao imati i odgovarajuća materijalna sredstva, a jedan od osnovnih izvora njegovog bogatstva bili su prihodi od rudnika. Najveđi rudarsko- trgovački centar na Balkanu bilo je u to doba Novo Brdo. Ono je pripadalo i despotovom ocu, knezu Lazaru. Despot Stefan Lazarević kaže za Novo Brdo da je to njegov grad i pocvećuje mu posebnu pažnju.

 

Značaj rudnika Novo Brdo bio je pre svega u kvalitetu rude koja se tu dobijala. To je bilo glamsko srebro koje sadrži određen procenat zlata i koga je bilo, u manjim količinama, jedino još u susednom Janjevu. Bogata nalazišta srebra bila su i u Trepči, ali bez primesa zlata. Pored kvaliteta, radilo ce i o velikim količinama rude vađene u Novom Brdu. Prema knjizi dubrovačke kovnice za 1422. godinu, uvezeno je iz Srbije i Bosne za godinu dana 5,67 tona srebra, što je iznosilo više od jedne petine ukupne evropske proizvodnje.

Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevića, u ilustrovanom prepisu iz 16. veka, otkriven je 1959. godine. Neposredno nakon njega, pronađene su još dve verzije, latinična i turska, u kojima nema zakona o životu u Novom Brdu, a pojedini delovi su uključeni u Saski zakon Sulejmana Veličanstvenog.

Foto: wikipedia.org

U istorijskoj nauci je nastao spor oko datiranja Zakonika o rudnicima. U samom rukopisu se navodi da je nastao u godinu 6920, indikta 13, meseca januara 29. Uprkos svemu, ovo je sigurno jedan od najznačajnijih dokumenata u srpskoj bogatoj istoriji.