Osmanlije učile srpski! Ovo su srbizmi koji se i dan danas koriste u turskom jeziku

Kada se povede razgovor o srpskom jeziku često se govori o turcizmima, odnosno rečima koje su iz turskog ušle u naš jezik i tu se "odomaćile" tokom viševekovne otomanske prisutnosti u Srbiji. Međutim, malo se zna da su i naša kultura i jezik imali značajan uticaj na turski. Jedan od pokazatelja istorijskog značaja srpskog jezika jeste, između ostalih, i njegov status u Osmanskom carstvu.

U diplomatskom svetu Osmanskog carstva srpski jezik je igrao značajnu ulogu, s obzirom na to da je srpski narod u izvesnom smislu inkorporiran u feudalni sistem Otomanske imperije, te je igrao važnu ulogu i u političkom i u društveno-kulturnom životu Carstva. Na osnovu turskih izvora, zaključuje se da je srpski jezik bio diplomatski jezik u srednjovekovnoj Turskoj. Turski izvori svedoče da se na turskom dvoru u 15. i 16. veku učio – srpski jezik.

U biblioteci džamije Sulejmanije postoji iz tog vremena četvorojezični udžbenik za učenje stranih jezika: arapskog, persijskog, grčkog i – srpskog, koji je bio namenjen prinčevima i onima koji su se spremali za najviše državne funkcije.

U obimnoj literaturi o sultanu Mehmedu II može se naći podatak da je on još kao mlad učio pomenuta četiri jezika. U samom naslovu pomenutog četvorojezičnog udžbenika vidi se da je srpski učen na otomanskome dvoru – Lûgat-ı Arabî ve Lûgat-ı Farsî ve Lûgat-ı Rûmî ve Lûgat-ı Serfî (Jezik arapski i jezik persijski i jezik grčki i jezik srpski).

 

Pored sultanskog monograma (natpisa u vidu dva preklopljena slova) Mahmuda I, na naslovnici se nalazi monogram sultana Bajazita II (1481-1512), iz čega se zaključuje da je udžbenik nastao mnogo pre vladavine Mahmuda I i da je čuvan u ličnim bibliotekama više turskih sultana.

Foto: Wikipedia

Udžbenik je bio napravljen kao zbirka kratkih rečeničnih fraza za upotrebu u svakodnevnom govoru. Fraze svakog jezika napisane su arapskim pismom i to vrlo precizno kako bi se što lakše savladao izgovor reči.

Dr Marija Đinđić, naučni saradnik Instituta za srpski jezik SANU, koja je sastavila veliki tursko-srpski rečnik sa više od 51.000 reči, kaže da savremeni turski jezik ima oko 100 reči slovenskog porekla. Međutim, u čitavoj Turskoj se koristi znatno veći broj ovih reči, posebno u krajevima u kojima je bilo puno ljudi sa ovog podneblja, kao što je Anadolija.

- Najviše je ostalo izraza koji se odnose na čovekom život, administrativne nazive, jelo, piće i običaje - objašnjava dr Đinđić.

Kako je istoričar Olga Zirojević jednom prilikom naglasila, turski zakoni sadrže neke srpske pravne izraze, a najviše naših reči i pravnih izraza ima u rudarskoj terminologiji.

- Reč četa je preuzeta iz slovenskih jezika, i često se koristi i danas u Turskoj. Četa se čak spominje u zvaničnim administrativnim dokumentima, a zanimljivo je da su Turci tu reč prisvojili sa ovih prostora, pa od nje napravili reč četadžija. Onda smo mi od njih ponovo prisvojili četedžiju - ističe ona.

- Božić! Turci su preuzeli ovu reč od nas,  i izgovaraju je Bodžuk. Oni imaju svoju reč za Božić - Noel - koja se znatno češće koristi, ali im značenje nije isto. Naime, Noel je Božić 25 decembra, dok se naša reč Božić koristi baš za rođenje Hrista 7. januara - objašnjava dr Đinđić.

Srbizmi u tuskom jeziku:

- Kralj, kraljica

- Četa

- Višnja

- Kosa (alatka)

- Šapka

- Plug

- Taljige

- Mazut

Veliki broj tih reči je, međutim, pao u zaborav, budući da se radi o pojmovima koji više nisu aktuelni. Ipak, ima i onih reči koje su i te kako česte u turskom govoru.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.