Dok mladu i mladoženju nisu zajedno sahranili, nije bilo mira!Jeziva priča o Pustom potoku

Živopisno šumadijski selo Grbice, petnaestak kilometara zapadno od Kragujevca, preseca nekoliko bistrih i brzih potoka. Jedan od njih međutim, Pusti potok, krije jezivu priču ...

U vreme vrhunca turskog zuluma lokalne bune su bile česte, a posledice teške jednako prema zulumćarima i srpskoj raji. 

Posle jedne od bitaka koju istorija nije upamtila i opisala, ali se ovde prenosila s kolena na koleno. Turci su u Šumadiji bilo posebno besni.

Povlačeći se desetkovani pred hajducima prema Kragujevcu, u selu Grbice naleteli su na svatove. Sav svoj bes iskalili su na nedužnim svečarima koje su bez milosti posekli, a njihova unakažena tela pobacali u potok koji se do tada zvao Vidrovski ili Vidovski potok.

Kako je više kuća u Grbicama zbog ovog divljanja Turaka zauvek opustelo i ugašeno, a potok tekao crven od krvi, narod ga je, u spomen na stravični događaj, prozvao Pusti potok.

- Nažalost ne postoji zapis o ovom događaju tako da se priča prenosila sa kolena na koleno. Vekovi su pretili da duše mučenika prekriju zaboravom, ali pre tridesetak godina kada smo u blizini crkve kopali temelj za novi trpezar naišli smo na masovnu grobnicu sa velikim brojem ljudskih kostiju. Sada imamo u planu da podignemo spomen kosturnicu na kojoj će zauvek ostati zapisano šta se ovde dogodilo -  kaže profesor doktor Dragan Bataveljić, svojevrsni hroničar ovog kraja. 

 

 

Tako je tragični događaj iz XVII veka ponovo izronio iz mraka prošlosti i još jednom se utisnuo, ovaj put zauvek, u kolektivno sećanje Grbičanaca.

Bataveljić ili Profa kako ga ovde zovu ima plan od koga kaže neće da odustane.
 

- Više od 300 godina ovaj se potok koji protiče kroz moje dvorište zove Pusti. Vreme je, i tome sam potpuno posvećen, da raznim akcijama oživljavanja sela, narod u neko dogledno vreme nadene potoku novo ime. Ja predlažem da bude “Gusti potok”.

To može da se postigne tako što ćemo ovaj kraj da naselimo mladim ljudima, da oživimo selo i da život ovde učinimo takvim da se od svog rada dobro i lepo živi. Tu nam obavezu nameću i stradali mučenici koji su eto, na neki način rešili da se sami pokažu, da njihove kosti progovore o prebogatoj istoriji ovog kraja - navodi Bataveljić i dodaje da je vreme da ovde počnu da se rađaju neka nova deca koja će biti čuvari uspomena na pradavne pretke.

Stariji meštani se prisećaju i da su najrađe noću zaobilazili potez oko Pustog potoka jer se "svašta dešavalo i viđalo".
O "kricima i jaucima" koji su se povremeno čuli, ne žele mnogo da pričaju ali tvrde da toga više nema od kako su kosti mladenaca i svatova sahranjene po pravoslavnim običajima.
- Valjda su duše grbičkih mučenika tražile svoj zasluženi mir i pokušavale da nam pokažu mesto svog nevinog stradanja - kažu.

 
Selo Grbice, pored Pustog potoka i uspomene na žrtve turskog zuluma krije još mnoge tajne i legende.
Ovde se nalazi srednjevekovna seoska crkva koja je pod zaštitom države, važno neolitsko nalazište za koje je bio zainteresovan i čuveni srpski akademik arheolog Dragoslav Srejović, ostaci starog grada iz rimskog perioda i još mnogo toga što tek valja istražiti.
Jedno je sigurno, gotovo da nema duboko uzorane brazde u plodnoj grbičkoj zemlji, a  da iz nje na svetlost dana ne izađe neko svedočanstvo proteklih stoleća.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.