PROGOVORIO ČUVENI INFEKTOLOG: Imamo odličan lek za koronavirus, a mi smo ga zabranili! Virus ostavlja opasne lezije na plućima... (VIDEO)

Posle dužeg vremena, Rault je pristao na intervju, koji je dao informativnoj televiziji BFM, tokom kog je potanko objašnjavao domete tretmana, ali i intezitet epidemije, mogućnost drugog talasa i odnos savremenog sveta prema ovoj bolesti

Najveći deo viralnih epidemija ima banalni oblik zvona i mi smo na kraju te krivulje. Tim rečima obratio se u četvrtak uveče javnosti čuveni francuski doktor Rault, koji na Mediteranskoj infektološkoj klinici u Marselju, na čijem čelu se nalazi, čini čuda za vreme epidemije virosa korona, tretmanom hidroksihlorokinom i azitromicinom, ali i velikim brojem testova, čime se na vreme otkrivaju pozitivni slučajevi.

Posle dužeg vremena, Rault je pristao na intervju, koji je dao informativnoj televiziji BFM, tokom kog je potanko objašnjavao domete tretmana, ali i intezitet epidemije, mogućnost drugog talasa i odnos savremenog sveta prema ovoj bolesti.

Od početka ove epidemije, njegovi stavovi izazivaju polemiku. Na tvrdnju da deluje sigurno u to što govori, sam se ograđuje da nema lekara i istraživača koji ne sumnjaju, i da on nije vrač, već lekar, ali i dodaje da voli da analizira realne i opipljive podatke, da bi mogao da radi i vidi kako stvari funkcionišu.

 

 

Jedan od najvećih infektologa na svetu stao je u odbranu svog tretmana hlorokinom, ističući da je to "najbanalniji lek na svetu", da je u najviše prepisan posle apsirina i da njegovo korišćenje ne predstavlja rizik.

- To je lek koji postoji 80 godina. Prepisan je do sada, možda, trećini čovečanstva. U Francuskoj se prodaje 36 miliona doza godišnje. I odjednom, vlasti ta tretiraju kao kriminalni lek. To je neshvatljivo – kaže.

Ističe da ima tri puta manje mrtvih zahvaljujući njegovom tretmanu. Naglašava da ga lekari koriste, i pored toga što su francuske vlasti zauzele distancu prema hlorokinu. Navodi da ga u svetu prepisuje 57 odsto lekara kada je reč o kovidu 19, i da zemlje koje su ga koristile imaju manje smrtnih slučajeva.

- Mi smo odlučili da ga u Francuskoj ne koristimo. Svi oni koji su se odlučili za tretman, imaju mortalitet manji od našeg. Postoji jasna podela u svetu. Spektakularno je to što je po prvi put u najbogatijim zemljama smrtnost veća – smatra Rault.

 

 

Istakao je da je to slučaj s petanestak zemalja, na zapadu Evrope i u SAD, a da je među njima Iran, kao izuzetak, ali da se tamo situacija popravila čim su počeli da koriste hlorokin.

Tu sumnjičavost zapadnog sveta objašnjava činjenicom da se još u 19. veku stvorila logika stalne trke napred i da se smatra da su novi lekovi uvek bolji od onih koje već imamo, da se stalno traži nešto novo, iako imamo šta nam treba.

- Imamo izuzetan kapital u već postojećim lekovima – rekao je Rault i objasnio da je tehnološki model koji se trenutno razvija ujedno postao i ekonomski model.

Nije se složio s konstatacijom da je možda "prodavac snova", i to potkrepio podatkom da je na njegovom institutu smrtnost od korone svega 0,3 do 0,5 odsto, što je okaraktisao kao najbolje rezultate na svetu.

 

 

Istakao je da su i Kinezi potvrdili efikasnost hlorokina i naglasio da je impresioniran organizacijom i razvijenim naučnim sistemom u toj zemlji. Takođe je izrazio i sumnju u tvrdnje onih koji smatraju da je ovaj virus mogao da nastane u laboratoriji.

Stav francuskih vlasti o hlorokinu nije promenila ni poseta predsednika Emanuela Makrona, koji se sa njim, u laboratoriji, zadržao u razgovoru dužem od tri sata. Rault kaže da to razume, da su političke odluke komplikovane i teške i da na njih mnogi pokušavaju da vrše uticaje.

Ako je Makron bio kod njega u Marselju, Rault je s druge strane izašao iz Naučnog saveta i nije prisustvovao sastanku u Jelisejskoj palati, a to je objasnio činjenicom da to nije njegov "eko-svet".

Osvrnuo se i na tretman lekom "tocilizumab" koji je nedavno kao "ohrabrujuću vest" predstavilo Ministarstvo zdravlja. Istakao je da najveći deo ljudi u svetu koristi hlorokin, naročito u ranoj fazi, a da ovaj drugi lek može da pomogne u drugoj fazi u imunskom odgovoru sprečavanja upale, ali da to može da uradi i hlorokin, naročito ako se davao i na početku.

 

 

Govoreći o intezitetu ove epidemije, profesor Rault je naglasio da je virus korona usmrtio ljudi koliko i grip 2017. godine i poručio da ovaj virus nije naročito zarazan. To je potkrepio podacima da oboleli od variole ili morbila može da zarazi od 12 do 20 osoba, a zaražen koronom svega dve do dve i po.

Takođe je rekao da ova epidemija nema nikakve veze s kolektivnim imunitetom, da se u principu ne zna zašto se ovakve zaraze pojavljuju i zašto nestaju, i da se trenutno nalazimo na njenom kraju.

Kada je reč o karantinu, naglašava da ljudska intervencija može da promeni visinu vrhunca, ali ne i dinamiku epidemije. Drugim rečima, broj obolelih i žrtava može da bude drugačiji, ali krivulja početka i kraja epidemije ostaje ista.

Ne veruje u drugi talas i smatra da je to "fantazija".

- To je čista naučna fantastika! Respiratorne infekcije nemaju drugi talas, ne vidim zašto bi ova imala – istrajava Rault u svojoj teoriji.

Naglasio je da se predviđanja o drugom talasu zasnivaju na iskustvu španskog gripa, tokom koga je, kako je istakao, 97 odsto ljudi preminulo od bakterijskih infekcija koje su usledile, a nije bilo antibiotika.

Govoreći o tome što je trenutno čitava planeta stala, Rault naglašava da zapadne zemlje dugo nisu bile u velikom ratu i da ne podnose rizik, odnosno da je njihov prag straha mnogo niži od ljudi koji su prošli kroz konflikte, i da se čitav ovaj zastoj sada dešava zbog toga. Ističe zato da je ovo više "kriza nerava" nego "virusna kriza".

 

 

Kada je reč o mogućoj vakcini, Rault je naglasio da je komplikovano izraditi je i da to treba uraditi korektno, ali i rekao da ne znači da će bolest sledeće godine i dalje biti tu, kada i ako vakcine bude bilo.

- Moguće je da će ovaj virus nestati za nekoliko nedelja – smatra Rault.

Što se tiče pojavljivanja dece sa simtpomima sličnim virusu korona u poslednje vreme, marseljski profesor naglašava da miokarditis, generalno, nažalost, postoji, ali da je grip usmrtio više mališana nego ovaj virus.

Rault smatra da su oni koji su imali virus korona imunizovani, ali se brine za posledice, ističući da se lezije na plućima pojavljuju i kod onih koji nisu pokazali simptome i da ovaj fenomen svakako treba pratiti u budućnosti.

Kada je reč o najavljenom postepenom povratku malih Francuza u škole, već od 11. maja, Rault ističe da to nije nelogična odluka, imajući u vidu da su singapurski istraživači predvideli da će do tog perioda, ukoliko se nastavi ovim tempom epidemiloškog razvoja, 97 do 99 odsto virusa proći.

Odgovarajući na novinarsko pitanje o svom nekonvencionalnom izgledu, s dugom kosom i bradom, zbog čega liči na "rokera", Rault kaže da je najvažnije da se to sviđa njegovoj supruzi i da su brade u modi. Prsten u obliku mrtvačke glave nosi, kaže, kao podsećanje da su svi ljudi smrtni.

Doktor Rault je u Francuskoj u isto vreme obožavan i kritkovan. Ispred Mediteranske infektološke klinike formira se red automobila, taksija, čak i kamiona za odnošenje smeća, koji mu dugim sirenama odaju počast. Na internetu njegov lik predstavljaju u obliku ikone, sveca, kralja. Neki su u njegovu slavu ispevali i pesme. Na zgradama, ističu parole s njegovim imenom.

 

 

Didije Rault je, na neki način, podelio Francusku, na elitu i antiestablišment, napravio rov između prestonice i unutrašnjosti, uzdigao na pijedestal lokalpatriotizam. Neki u njemu vide gurua i druida, drugi legendu. Kažu da je autoritativan na poslu, njegova istraživanja prate kontroverze, neke kolege kritikuju njegov tretman, podsećaju ga i da nije na vreme shvatio da dolazi ova epidemija. On sam kaže da na ove kritike ne haje. S druge strane, pažnju mu posvećuju francuski predsednici. U svakom slučaju, uspeo je da u svetu proslavi sebe, svoj tretman i institut.

BONUS VIDEO: