NEDOSANJAN BUGARSKI SAN! Srbija im kriva što Makedonija POSTOJI!

Bugarska krivi Srbiju jer je pod Titom, navodno, "stvorena" Makedonija i makedonska nacija, a smeta im i činjenica da Srbija priznaje makedonsku naciju i državu. To je, prema sagovornicima iz Skoplja, jedino objašnjenje za izjavu zamenika bugarskog premijera Krasimira Karakačanova da u Makedoniji jača srpski uticaj i da je Srbija "dželat“ Makedonije

Karakačanov je ovo izrekao povodom čestitki koje je skopska vlada upustila srpskoj zajednici u Makedoniji za srpski praznik Svetog Savu i naveo da bi Skoplje trebalo da slavi nacionalni praznik Bugarske 3. mart, kada je ta zemlja, zajedno sa današnjom Makedonijom, oslobođena od Osmanskog carstva. Karakačanov je odnos Srbije i Makedonije nazvao i "stokholmskim sindromom" pa čak otišao i korak dalje pitajući se da reč o "beogradsko-moskovskom sindromu".

Bugarima kriva Srbija što postoji Makedonija

Dugogodišnji bivši diplomata i Jugoslavije i Makedonije, koji je kao ambasador službovao u više država sveta od Pekinga do Malezije Risto Nikovski, nema razumno objašnjenje za ovakve izjave bugarskog vicepremijera.

- Uticaj Srbije u Makedoniji danas nije uopšte značajan. Dobro je što imamo dobre odnose između Beograda i Skoplja, ali Sofiji smeta sve što nije Bugarsko - kaže naš sagovornik. 

Foto: Tanjug/AP/Boris Grdanoski

Sofija već duže vreme sipa te neistine, dodaje naš sagovornik, a to se vidi i po otvoreni memorandumima koje šalju EU i Vašingtonu gde tvrde da su Makedonci tokom Drugog svetskog rata ubili 20.000 Bugara, a 100.000 prognali za šta nema ni jednog dokaza.

- Da se to desilo bilo gde, ne bi moglo da ostane bez tragova! Dakle, moj utisak je da u Bugarskoj vlada svojevrsno „ludilo“ koje ne može da se opiše. Njima smetaju svi koji misle drugačije uključujući tu i Srbiju - ističe Nikovski.

Žele veliku Bugarsku

Oni ovakvim izjavama ne vređaju samo Makedoniju, kaže on, već i Srbiju, označavajući je kao "krivca" za "pretvaranje" Bugara u Makedonce.

Profesor istorije na Univerzitetu Goce Delčev u Štipu Todor Čepreganov, smatra da Bugarska traži krivca za ono što nije uspela u istoriji.

Foto: printscreen/twitwer

- Bugarski san o Sanstefanskoj državi i dan danas je očito živ jer ovo što danas radi Bugarska, u stvari je pokušaj da realizuje taj san. Ono što Sofija ne može da shvati je da je Makedonija nezavisna država,  da postoji makedonska nacija, jezik i kultura. Bugarska smatra da su drugi krivi za, da tako kažem, navodnu de-bugarizaciju Makedonaca. Oni smatraju da je Makedonija Titova tvorevina kao i da su Srbi krivi što Makedonci postoje. Iz tog razloga, kao članica EU, na svaki mogući način nastoji da svoj istorijski san realizuje. Imajući u vidu da Srbija vodi nezavisnu politiku i da nije članica EU, kao i da je bliska sa Rusijom, Bugarska sada krivicu za sve prebacuje na Srbiju - ocena je sagovornika za Sputnjik.

Vređaju i Srbiju

U Makedoniji, dodaje profesor Čepreganov, ni jedan istoričar ne vidi Srbiju kao dželata Makedonije, ni sada ni u prošlosti. Zato i ne znam šta je u stvari pod tim bugarski vicepremijer misli.

- Sa istorijskog gledišta mislim da Bugarska na svaki način želi da ubedi Evropu da  su Makedonci bili Bugari i da su za to krivi kao što sam reko i Srbi i Tito - objašnjava naš sagovornik.

Bugarska ne može da se pomiri sa tim što makedonija ima dobre odnose sa Srbijom i to je činjenica jer Srbija priznaje makedonsku naciju i to je razlog zbog koga je dšloo do ovakve neprimerene reakcije.

Foto: Tanjug/AP/Boris Grdanoski

Inače, Sanstefanskim sporazumom iz 1878.godine stvorena je takozvana Velika Bugarska. Po ovom sporazumu koji je zaustavio rusko-turski rat, trebalo je da se prostire od Dunava na severu do Egejskog mora na jugu i od Ohrida i Niša na zapadu do Crnog mora na istoku.

Zbog žestokog protivljenja evropskih sila, Srbije i Grčke, revizija Sanstefanskog ugovora izvršena je na Berlinskom kongresu u junu iste godine. Dve velike sile Beč i London, nisu bile zadovoljne ovim sporazumom i bile su rešene da miniraju sporazum, posebno njegov ključ: veliku Bugarsku.

Berlinski mir, Bugarski nemir 

Ishod pregovora na kongresu u Berlinu je bio Berlinski mir (13. jula 1878. godine). On se sastojao iz priznanja Rumunije, Srbije i Crne Gore kao suverenih država i Bugarske kao autonomne kneževine pod otomanskim suverenitetom (do 1908). Takođe, prema ranije sklopljenom rusko-britanskom sporazumu, zaključenom 30. maja 1878. godine, teritorija Bugarske je oko tri puta umanjena od one predviđene Sanstefanski mirom.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.