Reč je o izuzetno važnom zaokretu u pristupu nacionalnoj bezbednosti u kojoj se, kao specifikum, svakako može izdvojiti izjava da postoji pretnja napada na SAD preko Arktika gde dolazi do otapanja leda što omogućava plovidbu
Američki predsednik Džo Bajden u sredu je potpisao niz izvršnih uredbi za borbu protiv klimatskih promena.
"Po mom mišljenju, već smo predugo čekali da odgovorimo na ovu klimatsku krizu", rekao je Bajden na svečanosti u Beloj kući i istakao pretnje s kojima se nacija suočava, poput snažnih oluja, šumskih požara i suše povezanih s klimatskim promenama.
Bajden je rekao da će izgradnja moderne, otporne i klimatski osvešćene infrastrukture i budućnost čiste energije u SAD-u stvoriti milione dobro plaćenih radnih mesta.
“Potpuno podržavam predsednikov smer da uključi razmatranja klimatskih promena kao bitan element naše nacionalne bezbednosti i da proceni uticaje klimatskih promena na naše sigurnosne strategije, operacije i infrastrukturu”, izjavio je nakon toga Lojd Ostin, američki ministar odbrane, bivši general s četiri zvezdice i prvi Afroamerikanac na toj poziciji. Istakao je da je Ministarstvo odbrane 2010. godine prepoznalo da se klimatske promene dramatično odražavaju na američke vojne misije, planove i postrojenja.
Ministar Ostin je otišao i korak dalje pa potvrdio da američki i saveznički zapovednici svake godine sprovode operacije koje su posledica nestabilnosti u društvima teško pogođenim dezertifikacijom (širenje pustinjskog terena u sušna ili polusušna područja, uzrokovano promenama klime, ljudskim uticajem ili i jednim i drugim), pretnje da bi protivnici mogli da ostvare pristup američkom tlu preko Arktika i zahteva za humanitarnom pomoći širom sveta. Samo u 2019. godini Ministarstvo je utvrdilo posledice klimatskih promena na 79 vojnih instalacija na svakom geografskom području odgovornosti borbenog zapovedništva.
Zbog svega navedenog, objavljuje Ostin, Pentagon će uključiti “analize klimatskog rizika u modeliranje, simulaciju, strateške ‘ratne igre’ analize i sledeću Nacionalnu odbrambenu strategiju”. “Klimatske promene su pitanje nacionalne bezbednosti i tako ih treba tretirati”, zaključio je ministar Ostin. U prošloj Strategiji, objavljenoj 2018. godine, klimatske promene se gotovo uopšte ne navode - Donald Tramp je smatrao da su one ‘kineska izmišljotina’.
Arktik!
Reč je o izuzetno važnom zaokretu u pristupu nacionalnoj bezbednosti u kojoj se, kao specifikum, svakako može izdvojiti izjava da postoji pretnja napada na SAD preko Arktika gde dolazi do otapanja leda što omogućava plovidbu.
Podsetimo, ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je nedavno da će Rusija u narednim decenijama „srasti“ sa Arktikom i severnim teritorijama, a Ruska Federacija u severnim vodama jača svoju flotu nuklearnih ledolomaca. Aktivnosti Rusije, ali i Kine na Arktiku očigledno su bile okidač za SAD da naprave preokret i pod plaštom brige za klimu zapravo usklade bezbednosnu politiku sa novim realnim pretnjama.
Kad se pogleda širi kontekst, Ostinova izjava je potvrda je da celi sistem nacionalne bezbednosti mora početi da gleda u bitno drukčijem svetlu. Pre nekoliko su godina “nedržavni” akteri (terorističke grupe Al Kaida i Islamska država) postali sastavni deo pretnje, ovonedeljna objava Ministarstva bezbednosti govori o domaćim ekstremističkim grupama kao izvoru pretnje, a pandemija je pokazala koliko su bezbednosni sistemi širom sveta bili nepripravni za izbijanje infekcije širih razmera.
Foto: AP/Photo
Ministar odbrane SAD Lojd Ostin
Prošlog meseca otkriveni napad "gotovo sigurno ruskih hakera" na najosetljivije delove američkog bezbednosnog sistema, čije se razmere još utvrđuju, samo je dodatna potvrda da je kibernetički rat danas primarna forma sukoba. Iz svega navedenog postaje jasno zašto su američki marinci rekli da im više ne trebaju tenkovi - koji je smisao prebacivati preko mora 50 i više tona teška vozila koja mogu na terenu ostati bez kontakta sa komandom ili laki plen naoružanih bespilontih letelica.
Interesantno je da je u sredu francuska Nacionalna skupština prihvatila procenu svoje misije za utvrđivanje činjenica prema kojoj su “diplomatija i oružane snage spore u suočavanju sa bezbednosnim posledicama klimatskih promena”, prenosi Euraktiv Francuska.
Sahel
Francuska je zaključila da dosad još nije izbio niti jedan rat zbog klimatskih promena na međunarodnom nivou (lokalnih ima i previše, dovoljno je samo spomenuti Sahel gde upravo Pariz predvodi vojnu operaciju Barkane kojom pokušava da zaustavi širenje militantnih i terorističkih grupa), ali “takve sukobe treba očekivati, a Francuska i evropske vojske ozbiljno kasne za SAD-om”.
Koje tvrde da kasne. Ukratko, svi kasnimo. Celi NATO. Ipak, treba reći da je Služba za spoljne poslove EU (EEAS) prošlog novembra objavila smernice koje bi trebalo da pomognu u suočavanju s vezama klimatskih promena i odbrambenih pitanja predlažući da se klimatske promene uključe u odbrambene akcije EU i postanu delom Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.
I evo zaključka francuske misije svim onima koji sumnjaju u klimatske promene:
"Povećavaju rizik od sukoba na dva nivoa: podstiču unutrašnju i, u manjoj meri, prekograničnu migraciju, što dovodi do napetosti između zajednica i država koje, kada se dodaju postojećim napetostima, pridonose izbijanju sukoba. Klimatske promene također povećavaju pritisak na resurse."
Još pre više stotina godina Evropljani su videle potencijal hladnih voda Arktika kao ulaz u Tihi okean. Nove studije su pokazale da je Arktik jako bogat energentima i mineralima, a interesi svetskih sila i polaganje prava na njih su sukobljeni, pa je potpuno opravdan strah da će ovo biti sledeće žarište sukoba Amerike, Rusije i Kine
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Još pre više stotina godina Evropljani su videle potencijal hladnih voda Arktika kao ulaz u Tihi okean. Nove studije su pokazale da je Arktik jako bogat energentima i mineralima, a interesi svetskih sila i polaganje prava na njih su sukobljeni, pa je potpuno opravdan strah da će ovo biti sledeće žarište sukoba Amerike, Rusije i Kine
Rusija i Indija nastavljaju da produbljuju svoje strateško partnerstvo, a iz Moskve stižu poruke o visokom nivou međusobnog poverenja i saradnje. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov posebno je istakao ulogu indijskog premijera Narendre Modija.
Blokaderski mediji su još jednom iskoristili priliku da pokažu svoje licemerje i dvoličnost, ovoga puta tako što su na svim svojim medijima objavili da je odvođenje đaka na EXPO vid zloupotrebe dece.
Plan blokadera da se sruši Srbija, prizna nezavisnost lažne države Kosovo i srpski narod proglasi genocidnim, skovan je još pre tri godine, što je tada otvoreno priznala i blokaderska novinarka Danica Vučenić.
Ok, dobro je znati šta je tačno njihova 'studentsko-blokaderska' antipolitika. Da prebiju, linčuju, ubiju (zašto da ne?) sve političke protivnike, da ukinu Srpsku pravoslavnu crkvu, da priznaju lažnu državu Kosovo. Za ove tri, nesumnjivo, ključne tačke njihovog plana i programa saznali smo, evo, u prethodnih sedam dana.
Na prelazima Evzoni i Dojran jutros su zabeležene velike gužve i kolone na ulazu u Grčku, dok se na granicama u Srbiji saobraćaj odvija bez većih zadržavanja.
Manastir Beočin na Fruškoj gori vekovima privlači vernike koji pred čudotvornom ikonom Presvete Bogorodice traže utehu, zdravlje i pomoć u najtežim životnim trenucima.
U Srbiji će biti promenljivo oblačno vreme sa sunčanim intervalima i malo toplije, a samo se u Vojvodini i u brdsko-planinskim predelima južne i istočne Srbije tek ponegde očekuje kratkotrajna kiša. Temperature od 9 do 26 stepeni.
Već dva dana učenici i roditelji OŠ "Tatomir Anđelić" u Mrčajevcima su uznemireni nakon događaja koji se u četvrtak odigrao u zgradi takozvane stare škole. Učenika sedmog razreda vršnjaci su seksualno uznemiravali za vreme nastave.
Dvojica mlađih muškaraca teško su povređena u saobraćajnoj nesreći koja se jutros oko 4 sata dogodila u Beogradskoj ulici, u kragujevačkom naselju Jabučar.
B.V. iz Laktaša uhapšen je zbog sumnje da je policiji lažno prijavio da mu je iz porodične kuće ukraden novac, nakon što je istragom utvrđeno da se navodna pljačka nije dogodila.
Osam osoba, a među njima i desetogodišnja devojčica, povređeni su u četiri saobraćajne nezgode koje su se u protekla 24 časa dogodile na području Niša.
Potpisivanjem ugovora vrednog 20 miliona dinara, Ministarstvo kulture je kroz ovogodišnji konkurs "Gradovi u fokusu 2026" omogućilo Apatinu izgradnju kompletnih instalacija i završne građevinsko-arhitektonske radove na Kući "Turski", odnosno budućem apatinskom muzeju.
Glumica Ivana Dudić ozbiljno je zabrinula sve svoje pratioce na društvenim mrežama kada je objavila fotografiju na kojoj se jasno vide jezive modrice i ogrebotine po celom licu.
Čuveni britanski slikar Dejvid Hokni, jedan od najuticajnijih i najvažnijih umetnika 20. i 21. veka, preminuo je u 88. godini, zvanično je saopštila njegova predstavnica za javnost.
Kada nemate mnogo vremena za sređivanje, viralni trik pravljenja lokni može vam pomoći da za samo nekoliko minuta napravite lepršave talase koji izgledaju kao da ste upravo izašli iz frizerskog salona.
Pisalo se da je košarkaš Miloš Teodosić navodno bio u vezi sa Jelisavetinom atraktivnom koleginicom Sofijom Rajović, a onda se ona oglasila i objasnila sve.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.