Predsednik Rusije Vladimir Putin je u autorskom članku objavljenom u nemačkom listu "Cajt“ izjavio da se Moskva nadala da je kraj Hladnog rata predstavljao pobedu cele Evrope, međutim, desilo se to da je pobedila želja za širenjem NATO-a
Kako je rekao, činilo se da bi ideja nekadašnjeg francuskog lidera Šarla de Gola o „zajedničkom kontinentu“ mogla da postane realnost, međutim to se nije dogodilo.
Putin je u autorskom članku pod nazivom „Budimo otvoreni uprkos istoriji“, posvećenom 80. godišnjici napada nacista na SSSR, rekao i da je danas celokupan sistem evropske bezbednosti degradirao, tenzije su u porastu, postoji novi rizik od izbijanja trke u neoružanju.
- Gubimo velike mogućnosti od potencijalne saradnje koja je od preke važnosti za sve nas imajući u vidu aktuelne izazove sa kojima se susrećemo pre svega zbog pandemije - naglasio je on.
Putinov autorski članak prenosimo u celosti.
Budimo otvoreni uprkos istoriji
Za nas je sećanje na heroje koji su se borili protiv nacizma – svetinja. Sa velikom zahvalnošću se prisećamo saveznika iz antihitlerovske koalicije, učesnike otpora, nemačkih antifašista, koji su omogućili ovu pobedu.
Nakon što smo preživeli užase tog svetskog rata, narodi Evrope su uspeli da prebrode otuđenje i da uspostave međusobno poverenje i poštovanje, zauzeli su kurs na integraciju kako bi stavili tačku nad evropskom tragedijom iz prve polovine prošlog veka. Želeo bih da naglasim da je tome u prilog u ogromnoj meri uticalo istorijsko pomirenje ruskog i nemačkog naroda, koji su živeli i na istoku i na zapadu sada već ujedinjene Nemačke.
Podsetiću i na to da su upravo nemački preduzetnici u periodu nakon rata bili ti koji su postali pioniri saradnje sa Rusijom. Tokom 1970. godine između SSSR i Nemačke je napravljen „dogovor veka“ – o dugoročnim isporukama ruskog prirodnog gasa u Evropu, što je predstavljalo osnov konstruktivne međuzavisnosti, što je predstavljalo i okosnicu mnogih drugih grandioznih projekata, između ostalog i izgradnje „Severnog toka“.
Foto: AP PHOTO
Nadali smo se da će kraj Hladnog rata predstavljati zajedničku pobedu za celu Evropu. Činilo se da je ostalo još malo kako bi se realizovala ideja Šarla de Gola o zajedničkom kontinentu, čak ne samo o geografskom „Od Atlantika do Urala“, već i o kulturnom i civilizacijskom – „Od Lisabona do Vladivostoka“.
Upravo je na toj ideji – ideji izgradnje Velike Evrope, na zajedničkim vrednostima i interesima, Rusija i pokušavala da razvija svoje odnose sa Evropljanima. Mi, kao i Evropska unija, mnogo smo učinili da se to i realizuje.
Međutim, pobedio je drugačiji pristup u čijoj osnovi se nalazilo širenje Severnoatlantskog saveza koji je sam po sebi predstavljao relikviju Hladnog rata, jer je upravo za potrebe obuzdavanja u toj epohi taj savez i formiran.
Premeštanje bloka na Istok, koje je, uzgred budi rečeno, počelo nakon što su sovjetsko rukovodstvo nagovorili na članstvo ujedinjene Nemačke u Alijansu, postalo osnovni razlog porasta uzajamnog nepoverenja u Evropi. Požurili su da zaborave na sva tada data usmena obećanja da „to nije urađeno protiv vas“, da „granica bloka se neće približavati do vas“ i stvoren je presedan.
I od 1999. godine usledilo je još pet talasa širenja NATO-a. U organizaciju je ušlo 14 novih zemalja, uključujući republike bivšeg Sovjetskog Saveza, što je faktički ubilo nadu na kontinent bez podela, na šta je, uzgred budi rečeno, sredinom 80-ih godina upozoravao jedan od lidera Socijaldemokratske partije Nemačke (SDPG) Egon Bar. On je predlagao kardinalno preuređenje čitavog evropskog sistema bezbednosti nakon ujedinjenja Nemačke, kako uz učešće SSSR-a, tako i SAD.
Ali niko ni u Sovjetskom Savezu, ni u Sjedinjenim Američkim Državama, ni u Evropi tada nije želeo da ga sluša.
Štaviše, mnoge zemlje su bile stavljene pred veštački izbor – ili da budu sa kolektivnim Zapadom, ili sa Rusijom. To je faktički bio ultimatum. Na primeru ukrajinske tragedije 2014. godine vidimo do kakvih je posledica dovela tako agresivna politika. Evropa je aktivno podržavala neustavni oružani prevrat u Ukrajini. Od toga je sve i počelo. Zbog čega je bilo potrebno činiti to? Tada aktuelni predsednik Janukovič je već pristao na sve zahteve opozicije.
Foto: Reuters
Zašto su Sjedinjene Američke Države organizovale prevrat, a evropske države ga nevoljno podržale, izazvavši raskol u samoj Ukrajini i povlačenje Krima iz njenog sastava?
Sada je čitav sistem evropske bezbednosti ozbiljno degradirao. Tenzije rastu, a rizici od nove trke u naoružanju postaju stvarni. Propuštamo ogromne mogućnosti koje nam saradnja pruža, tim pre što je ona toliko važno sada kada smo se svi suočili sa zajedničkim izazovima – pandemijom i njenim teškim socijalno-ekonomskim posledicama.
Zbog čega se to dešava? I što je najvažnije, kakve smo zaključke dužni da izvučemo zajedno? Koje lekcije iz istorije pamtiti? Mislim da, pre svega, treba pamtiti da celokupna posleratna istorija Velike Evrope potvrđuje da su prosperitet i bezbednost našeg zajedničkog kontinenta mogući samo uz zajedničke napore svih država, uključujući i Rusiju, zato što je ona jedna od najvećih evropskih država. I osećamo našu nerazdvojnu kulturnu i istorijsku povezanost sa Evropom.
Otvoreni smo za pravednu i konstruktivnu saradnju. To potvrđuje i naša ideja stvaranja zajedničkog prostora za saradnju i bezbednost od Atlantika do Pacifika koja bi uključila razne integracione formate, između ostalog i Evropsku uniju i Evroazijski ekonomski savez.
Ponavljam: Rusija se zalaže za obnavljanje sveobuhvatnog partnerstva sa Evropom. Imamo mnogo toga što predstavlja zajednički interes. To je bezbednost i strateška stabilnost , zdravstvo i obrazovanje, digitalizacija, energetika, kultura, nauka i tehnologija, klimatski i ekonomski problemi.
Svet se dinamično razvija, susrećemo se sa novim izazovima i pretnjama. Mi ne možemo sebi da dozvolimo da sa sobom vučemo teret ranijih nerazumevanja, ljutnje, konflikta i grešaka, teret koji će nam smetati da se fokusiramo na rešavanju aktuelnih problema. Sigurni smo u to da svi mi moramo da priznamo te greške i da ih ispravimo.
Naš zajednički i neosporan cilj je da osiguramo kontinentalnu bezbednost bez podela, zajednički prostor zasnovan na ravnopravnoj saradnji sa ciljem razvoja Evrope i celog sveta.
Značajno povećana preciznost, probojnost oklopne zaštite, kao i efektivni domet su tri glavne tačke na koje će se bazirati ruski inženjeri Konstruktorskog biroa „Bazalt“, kada je u pitanju razvoj nove generacije municije za RPG-7. Na ovaj način će se produžiti životni vek ovog legendarnog borbenog sredstva koje puni 60 godina i kojih u svetu u raznim modifikacijama ima preko 9 miliona jedinica
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Značajno povećana preciznost, probojnost oklopne zaštite, kao i efektivni domet su tri glavne tačke na koje će se bazirati ruski inženjeri Konstruktorskog biroa „Bazalt“, kada je u pitanju razvoj nove generacije municije za RPG-7. Na ovaj način će se produžiti životni vek ovog legendarnog borbenog sredstva koje puni 60 godina i kojih u svetu u raznim modifikacijama ima preko 9 miliona jedinica
Ako je suditi po ranijim izjavama blokadera Dejana Šoškića, jednog od ljudi koji se pominju kao mogući kandidat za guvernera Narodne banke Srbije ukoliko bi tzv. studentska lista došla na vlast, od Srbije ne bi ostao ni kamen na kamenu.
Jasmina Paunović, tužiteljka u penziji koja se još uvek nalazi na drugom mestu blokaderske liste, pokušala je da se opere od skandaloznog gostovanja kod teoretičara zavere Dejana Lučića i nekako sačuva mesto među blokaderima.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u okviru svoje posete Jugoistoku Srbije, komentarisao je skandalozne izjave blokaderskog ideologa Dejana Šoškića, koji bi Srbiju da zavije u crno.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić osvrnula se na tvrdnje izvršnog direktora Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zorana Gavrilovića da Evropska institucija zadužena za vladavinu prava (ODIHR) radi za predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas tokom posete selu Temska kod Pirota da će predložiti da plate za lekare u ruralnim područjima budu povećane za 15 ili 20 odsto, i da je to jedini način da se obezbedi prisustvo lekara na selu, i najavio da će "pokretna apoteka" početi da radi između 15. i 20. avgusta.
Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, istakao je da prijava za vaučere počinje u ponedeljak, kao i da će građanima biti omogućeno da uz državnu podršku iskoriste maksimalne pogodnosti za odmor u Srbiji.
Pripadnici Helikopterske jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, sa helikopterom "Super puma", uključili su se u akciju gašenja velikog požara u oblasti Leone, u blizini grada Viljafranko, gde zajedno sa španskim kolegama vode tešku borbu protiv vatrene stihije.
Uprkos blokadama koje su tokom godine ometale saobraćaj i svakodnevni život, turizam u Srbiji nastavio je da raste, pa je u junu ove godine registrovano 400.022 turista, što je 1,7 odsto više nego u istom mesecu prošle godine, uz oko 1,1 milion noćenja, odnosno dva odsto više nego u junu 2025. godine.
Na društvenim mrežama pojavio se izuzetno uznemirujući snimak sa sigurnosne kamere koja je zabeležila trenutke pre stravične saobraćajne nesreće na pružnom prelazu između Odžaka i Lalića, u kojoj su 27. jula ujutru poginuli V. S. (27), koja je bila u sedmom mesecu trudnoće, i njen trogodišnji sin.
Lekari Opšte bolnice u Vršcu u kojoj je radio dr Aleksandar Ilić, hirurg, kojeg je sinoć pastorak izbo nožem, šokirani su njegovom smrću. Kako kažu da je doktor Ilić bio divan čovek i lekar i da nikome nije jasno kako je do ovoga došlo.
Više javno tužilaštvo u Beogradu dostavilo je Prvom osnovnom javnom tužilaštvu izveštaj povodom incidenta od 22. jula 2026. godine, kada je građanin A. M. zadržao dva maloletnika koja su zlostavljala konja upregnutog u zapregu.
Netfliks se suočava sa tužbom od 105 miliona dolara nakon što je iz njihovih kancelarija u Los Anđelesu ukraden eksterni hard-disk sa još neobjavljenim ratnim trilerom "Fortitude", u kom glavnu ulogu tumači Nikolas Kejdž.
Holivudski veteran Robert Redford (88) ispričao je jednom prilikom kontroverzne detalje iz snimanja legendarnog filma "The Way We Were" (1973) u kojem je glumio zajedno sa Barbrom Strejsend (82).
Glumac Zoran Rankić koji je u seriji "Srećni ljudi" glumio Žarka Poparu, pred smrt je otkrio da je on smislio replike "Gospođice, gospođo" i "Mmmm...bebo".
Spiaggia dei Conigli što u prevodu znači Zečja plaža nalazi se na ostrvu Lampeduza bez sumnje je dragulj Mediterana koji iznova očarava posetioce i svetske putopisce.
Švedsko istraživanje o uticaju bogatstva na brak pokazalo je da žene dobitnice na lutriji češće iniciraju razvod, dok muškarcima dobitak smanjuje taj rizik.
Brisanje fajlova, foldera i naloga postalo je sastavni deo naše svakodnevne digitalne rutine, ali retko ko se zapita šta se zapravo dešava iza scene u trenutku kada pritisnemo to čuveno dugme Delete.
Kompanija OpenAI otkrila je dodatne slučajeve u kojima su autonomni AI agenti izašli iz predviđenog kontrolisanog okruženja za testiranje, proširujući istragu pokrenutu nakon hakerskog napada na kompaniju Hugging Face, javio je danas Rojters pozivajući se na izvore upoznate sa slučajem.
Lepi Mića, Miljana Kulić i Jovana Tomić Matora nisu propustili nijednu sezonu rijalitija "Zadruga - Elita", a šuška se da ćemo ih gledati i u narednoj.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.