Predsednik Rusije Vladimir Putin je u autorskom članku objavljenom u nemačkom listu "Cajt“ izjavio da se Moskva nadala da je kraj Hladnog rata predstavljao pobedu cele Evrope, međutim, desilo se to da je pobedila želja za širenjem NATO-a
Kako je rekao, činilo se da bi ideja nekadašnjeg francuskog lidera Šarla de Gola o „zajedničkom kontinentu“ mogla da postane realnost, međutim to se nije dogodilo.
Putin je u autorskom članku pod nazivom „Budimo otvoreni uprkos istoriji“, posvećenom 80. godišnjici napada nacista na SSSR, rekao i da je danas celokupan sistem evropske bezbednosti degradirao, tenzije su u porastu, postoji novi rizik od izbijanja trke u neoružanju.
- Gubimo velike mogućnosti od potencijalne saradnje koja je od preke važnosti za sve nas imajući u vidu aktuelne izazove sa kojima se susrećemo pre svega zbog pandemije - naglasio je on.
Putinov autorski članak prenosimo u celosti.
Budimo otvoreni uprkos istoriji
Za nas je sećanje na heroje koji su se borili protiv nacizma – svetinja. Sa velikom zahvalnošću se prisećamo saveznika iz antihitlerovske koalicije, učesnike otpora, nemačkih antifašista, koji su omogućili ovu pobedu.
Nakon što smo preživeli užase tog svetskog rata, narodi Evrope su uspeli da prebrode otuđenje i da uspostave međusobno poverenje i poštovanje, zauzeli su kurs na integraciju kako bi stavili tačku nad evropskom tragedijom iz prve polovine prošlog veka. Želeo bih da naglasim da je tome u prilog u ogromnoj meri uticalo istorijsko pomirenje ruskog i nemačkog naroda, koji su živeli i na istoku i na zapadu sada već ujedinjene Nemačke.
Podsetiću i na to da su upravo nemački preduzetnici u periodu nakon rata bili ti koji su postali pioniri saradnje sa Rusijom. Tokom 1970. godine između SSSR i Nemačke je napravljen „dogovor veka“ – o dugoročnim isporukama ruskog prirodnog gasa u Evropu, što je predstavljalo osnov konstruktivne međuzavisnosti, što je predstavljalo i okosnicu mnogih drugih grandioznih projekata, između ostalog i izgradnje „Severnog toka“.
Foto: AP PHOTO
Nadali smo se da će kraj Hladnog rata predstavljati zajedničku pobedu za celu Evropu. Činilo se da je ostalo još malo kako bi se realizovala ideja Šarla de Gola o zajedničkom kontinentu, čak ne samo o geografskom „Od Atlantika do Urala“, već i o kulturnom i civilizacijskom – „Od Lisabona do Vladivostoka“.
Upravo je na toj ideji – ideji izgradnje Velike Evrope, na zajedničkim vrednostima i interesima, Rusija i pokušavala da razvija svoje odnose sa Evropljanima. Mi, kao i Evropska unija, mnogo smo učinili da se to i realizuje.
Međutim, pobedio je drugačiji pristup u čijoj osnovi se nalazilo širenje Severnoatlantskog saveza koji je sam po sebi predstavljao relikviju Hladnog rata, jer je upravo za potrebe obuzdavanja u toj epohi taj savez i formiran.
Premeštanje bloka na Istok, koje je, uzgred budi rečeno, počelo nakon što su sovjetsko rukovodstvo nagovorili na članstvo ujedinjene Nemačke u Alijansu, postalo osnovni razlog porasta uzajamnog nepoverenja u Evropi. Požurili su da zaborave na sva tada data usmena obećanja da „to nije urađeno protiv vas“, da „granica bloka se neće približavati do vas“ i stvoren je presedan.
I od 1999. godine usledilo je još pet talasa širenja NATO-a. U organizaciju je ušlo 14 novih zemalja, uključujući republike bivšeg Sovjetskog Saveza, što je faktički ubilo nadu na kontinent bez podela, na šta je, uzgred budi rečeno, sredinom 80-ih godina upozoravao jedan od lidera Socijaldemokratske partije Nemačke (SDPG) Egon Bar. On je predlagao kardinalno preuređenje čitavog evropskog sistema bezbednosti nakon ujedinjenja Nemačke, kako uz učešće SSSR-a, tako i SAD.
Ali niko ni u Sovjetskom Savezu, ni u Sjedinjenim Američkim Državama, ni u Evropi tada nije želeo da ga sluša.
Štaviše, mnoge zemlje su bile stavljene pred veštački izbor – ili da budu sa kolektivnim Zapadom, ili sa Rusijom. To je faktički bio ultimatum. Na primeru ukrajinske tragedije 2014. godine vidimo do kakvih je posledica dovela tako agresivna politika. Evropa je aktivno podržavala neustavni oružani prevrat u Ukrajini. Od toga je sve i počelo. Zbog čega je bilo potrebno činiti to? Tada aktuelni predsednik Janukovič je već pristao na sve zahteve opozicije.
Foto: Reuters
Zašto su Sjedinjene Američke Države organizovale prevrat, a evropske države ga nevoljno podržale, izazvavši raskol u samoj Ukrajini i povlačenje Krima iz njenog sastava?
Sada je čitav sistem evropske bezbednosti ozbiljno degradirao. Tenzije rastu, a rizici od nove trke u naoružanju postaju stvarni. Propuštamo ogromne mogućnosti koje nam saradnja pruža, tim pre što je ona toliko važno sada kada smo se svi suočili sa zajedničkim izazovima – pandemijom i njenim teškim socijalno-ekonomskim posledicama.
Zbog čega se to dešava? I što je najvažnije, kakve smo zaključke dužni da izvučemo zajedno? Koje lekcije iz istorije pamtiti? Mislim da, pre svega, treba pamtiti da celokupna posleratna istorija Velike Evrope potvrđuje da su prosperitet i bezbednost našeg zajedničkog kontinenta mogući samo uz zajedničke napore svih država, uključujući i Rusiju, zato što je ona jedna od najvećih evropskih država. I osećamo našu nerazdvojnu kulturnu i istorijsku povezanost sa Evropom.
Otvoreni smo za pravednu i konstruktivnu saradnju. To potvrđuje i naša ideja stvaranja zajedničkog prostora za saradnju i bezbednost od Atlantika do Pacifika koja bi uključila razne integracione formate, između ostalog i Evropsku uniju i Evroazijski ekonomski savez.
Ponavljam: Rusija se zalaže za obnavljanje sveobuhvatnog partnerstva sa Evropom. Imamo mnogo toga što predstavlja zajednički interes. To je bezbednost i strateška stabilnost , zdravstvo i obrazovanje, digitalizacija, energetika, kultura, nauka i tehnologija, klimatski i ekonomski problemi.
Svet se dinamično razvija, susrećemo se sa novim izazovima i pretnjama. Mi ne možemo sebi da dozvolimo da sa sobom vučemo teret ranijih nerazumevanja, ljutnje, konflikta i grešaka, teret koji će nam smetati da se fokusiramo na rešavanju aktuelnih problema. Sigurni smo u to da svi mi moramo da priznamo te greške i da ih ispravimo.
Naš zajednički i neosporan cilj je da osiguramo kontinentalnu bezbednost bez podela, zajednički prostor zasnovan na ravnopravnoj saradnji sa ciljem razvoja Evrope i celog sveta.
Značajno povećana preciznost, probojnost oklopne zaštite, kao i efektivni domet su tri glavne tačke na koje će se bazirati ruski inženjeri Konstruktorskog biroa „Bazalt“, kada je u pitanju razvoj nove generacije municije za RPG-7. Na ovaj način će se produžiti životni vek ovog legendarnog borbenog sredstva koje puni 60 godina i kojih u svetu u raznim modifikacijama ima preko 9 miliona jedinica
Predsednik Rusije Vladimir Putin ocenio je da su najnovije odluke Nemačke protiv Rusije zbog incidenta sa dronom na aerodromu u Lajpcigu „još jedna velika greška“ Berlina, koja je, prema njegovim rečima, direktno suprotna interesima nemačkog naroda.
Ruski raketni udar na područje Borispolja dok se nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful nalazio u Kijevu predstavlja „jasnu uvredu Nemačkoj“, ocenio je dopisnik nemačkog Velta Kristof Vaner.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Značajno povećana preciznost, probojnost oklopne zaštite, kao i efektivni domet su tri glavne tačke na koje će se bazirati ruski inženjeri Konstruktorskog biroa „Bazalt“, kada je u pitanju razvoj nove generacije municije za RPG-7. Na ovaj način će se produžiti životni vek ovog legendarnog borbenog sredstva koje puni 60 godina i kojih u svetu u raznim modifikacijama ima preko 9 miliona jedinica
Ukrajinska komanda hitno je vratila pripadnike 4. puka Snaga za specijalne operacije sa odmora i prebacila ih prema Dobropolju, jednom od trenutno najosetljivijih delova fronta u Donbasu, što je među ruskim vojnim izvorima odmah protumačeno kao znak da Kijev očekuje ozbiljnu bitku na prilazima gradu i pravcu koji dalje vodi ka Kramatorsku i Slavjansku.
Javnost na društvenim mrežama doslovno ih je patosirala lažne studente i rastrgla ih na komade! Narod sa gađenjem posmatra kakav kompromitovani škart i političke olupine blokaderi guraju na "studentsku listu", na kojoj, podsećamo, nema studenata!
Ekstremista Jovo Bakić u najnovijem nastupu je bez trunke srama izvređao građane Srbije, proglasivši sve koji ne misle kao on za najgluplje delove društva, a potom i otvoreno priznao da u sebi nosi samo bolesnu mržnju!
Novi rat izbio je u redovima opozicije! Ekstremni blokaderi iz Rektorata i jurišnici blokaderske liste krenuli su u napad na svoje dotadašnje saveznike i finansijere, javno ponižavajući i blateći Dragana Đilasa i Miroslava Mikija Aleksića!
Ostrašćeni antisrpski botovi na društvenim mrežama još jednom su pokazali svoje pravo lice kada je blokaderka Vanja Bahilj, koja se na mreži Iks krije iza profila "koza na štiklama", brutalno je napala predsednika Republike Srpske Milorada Dodika!
Svetski šampion Ivan Markioli iz Beograda radi kao di-džej i fitnes trener, voli da kampuje i vozi motor, a uskoro ćemo ga videti na Exatlon poligonima.
Učesnica Exatlona 2 Sanja Jurošević veoma je staložena, ali ako neko pređe njen prag tolerancije i iz nje izvuče najgore, kako sama kaže, pretvara se u zver.
Doktor Stojan Radenović, matematičar i profesor u penziji gostujući u Info jutru objasnio je zašto je za njega čast da bude na izbornoj listi Srpske napredne stranke.
Informer TV od ranog jutra pratiće ispraćaj Ratka Mladića. Naša televizija emitovaće specijalni program posvećen sahrani genrala, uz direktna uključenja i praćenje svih dešavanja.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao da će država učiniti sve kako bi se smanjila lista čekanja za obolele od cistične fibroze, kao i da će pomoći oko terapije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas kako će Klinički centar Srbije imati 34 najmodernije sale, od čega tri hibridne. Samo za tu zdravstvenu ustanovu u prethodnih nekoliko godina uloženo je 350 miliona evra.
Više javno tužilaštvo u Pančevu je danas donelo naredbu o sprovođenju istrage protiv osumnjičenog P.V. (35) iz Starčeva zbog sumnje da je izvršio krivična dela teško ubistvo i nedozvoljeno nošenje eksplozivnih materija.
Stravičan i nezapamćeni krvavi pir odigrao se jutros oko 8 sati u jednoj srednjoj školi u Zagrebu, kada je maskirani učenik naoružan dužim nožem, a prema rečima očevidaca možda i mačetom, upao u zgradu i zverski izbo svog vršnjaka i čistačicu.
Keli Ozborn šokirala je javnost priznanjem da je kokain prvi put probala kao tinejdžerka, i to ni manje ni više nego uz pomoć bliskog prijatelja i kolege njenog oca, legendarnog rokera Ozija Ozborna.
Na današnji dan, 11. septembra 1914. godine, rođen je patrijarh Pavle, duhovni pastir, čovek skromnosti i vrline, kojeg je narod neizmerno voleo i poštovao za života, a čijim se mudrim rečima i porukama i danas svakodnevno vraćamo.
Slavni reper Snup Dog biće voditelj ovogodišnje prestižne dodele MTV VMA nagrada! Muzička zvezda, čije je pravo ime Kalvin Brodus Džunior (54), zvanično je najavljena kao domaćin svečanosti koja je zakazana za nedelju, 27. septembar.
Film "Izlet" reditelja Nenada Pavlovića, u produkciji Digimedia iz Beograda, izabran je za srpskog kandidata za 99. dodelu nagrade Američke akademije filmske umetnosti i nauke, Oskar, u kategoriji za najbolji međunarodni film 2026. godine, saopštili su producenti.
Četvrta sezona popularne serije Branilac počinje sa emitovanjem večeras na Radio-televiziji Srbije, ali umesto očekivanih šest, gledaoce očekuje čak dvanaest novih epizoda, pošto će se na četvrtu sezonu odmah nadovezati i peta.
Kompanija OpenAI razmatra da uspori razvoj veštačke inteligencije (AI), a izvršni direktor te kompanije Sem Altman se nada da će i druge kompanije učiniti isto.
Političar Čedomir Jovanović već duže vreme živi sa prijateljem Aleksandrom Kosom u stanu na Novom Beogradu, u kojem je nekada boravio sa bivšom suprugom Jelenom.
Voditeljka RTS-a Dragana Kosjerina svojevremeno je imala potpuno drugačije planove za život, a prvi veliki posao donеo joj je priliku da radi daleko od Srbije i bavi se snimanjem reklama.
Pop diva Jelena Karleuša objavila je snimak sa proslave koji je nasmejao celu naciju, a na kom viče na tetku Danijelu jer je snimala hit situaciju na proslavi i to krišom!
Reper Vuk Mob bio je gost emisije "Demanti", u kojoj je otvoreno govorio o svom životu, karijeri, porodici i teškim trenucima kroz koje je prolazio, kao i mislima o suicidu.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.