TENZIJE RASTU, RIZICI POSTAJU REALNIJI... Putinov članak u nemačkom listu o PRELOMNIM DANIMA ZA CEO SVET!
Podeli vest
Predsednik Rusije Vladimir Putin je u autorskom članku objavljenom u nemačkom listu "Cajt“ izjavio da se Moskva nadala da je kraj Hladnog rata predstavljao pobedu cele Evrope, međutim, desilo se to da je pobedila želja za širenjem NATO-a
Kako je rekao, činilo se da bi ideja nekadašnjeg francuskog lidera Šarla de Gola o „zajedničkom kontinentu“ mogla da postane realnost, međutim to se nije dogodilo.
Značajno povećana preciznost, probojnost oklopne zaštite, kao i efektivni domet su tri glavne tačke na koje će se bazirati ruski inženjeri Konstruktorskog biroa „Bazalt“, kada je u pitanju razvoj nove generacije municije za RPG-7. Na ovaj način će se produžiti životni vek ovog legendarnog borbenog sredstva koje puni 60 godina i kojih u svetu u raznim modifikacijama ima preko 9 miliona jedinica
22.06.2021
12:00
Putin je u autorskom članku pod nazivom „Budimo otvoreni uprkos istoriji“, posvećenom 80. godišnjici napada nacista na SSSR, rekao i da je danas celokupan sistem evropske bezbednosti degradirao, tenzije su u porastu, postoji novi rizik od izbijanja trke u neoružanju.
- Gubimo velike mogućnosti od potencijalne saradnje koja je od preke važnosti za sve nas imajući u vidu aktuelne izazove sa kojima se susrećemo pre svega zbog pandemije - naglasio je on.
Putinov autorski članak prenosimo u celosti.
Budimo otvoreni uprkos istoriji
Za nas je sećanje na heroje koji su se borili protiv nacizma – svetinja. Sa velikom zahvalnošću se prisećamo saveznika iz antihitlerovske koalicije, učesnike otpora, nemačkih antifašista, koji su omogućili ovu pobedu.
Nakon što smo preživeli užase tog svetskog rata, narodi Evrope su uspeli da prebrode otuđenje i da uspostave međusobno poverenje i poštovanje, zauzeli su kurs na integraciju kako bi stavili tačku nad evropskom tragedijom iz prve polovine prošlog veka. Želeo bih da naglasim da je tome u prilog u ogromnoj meri uticalo istorijsko pomirenje ruskog i nemačkog naroda, koji su živeli i na istoku i na zapadu sada već ujedinjene Nemačke.
Podsetiću i na to da su upravo nemački preduzetnici u periodu nakon rata bili ti koji su postali pioniri saradnje sa Rusijom. Tokom 1970. godine između SSSR i Nemačke je napravljen „dogovor veka“ – o dugoročnim isporukama ruskog prirodnog gasa u Evropu, što je predstavljalo osnov konstruktivne međuzavisnosti, što je predstavljalo i okosnicu mnogih drugih grandioznih projekata, između ostalog i izgradnje „Severnog toka“.
Nadali smo se da će kraj Hladnog rata predstavljati zajedničku pobedu za celu Evropu. Činilo se da je ostalo još malo kako bi se realizovala ideja Šarla de Gola o zajedničkom kontinentu, čak ne samo o geografskom „Od Atlantika do Urala“, već i o kulturnom i civilizacijskom – „Od Lisabona do Vladivostoka“.
Upravo je na toj ideji – ideji izgradnje Velike Evrope, na zajedničkim vrednostima i interesima, Rusija i pokušavala da razvija svoje odnose sa Evropljanima. Mi, kao i Evropska unija, mnogo smo učinili da se to i realizuje.
Međutim, pobedio je drugačiji pristup u čijoj osnovi se nalazilo širenje Severnoatlantskog saveza koji je sam po sebi predstavljao relikviju Hladnog rata, jer je upravo za potrebe obuzdavanja u toj epohi taj savez i formiran.
Premeštanje bloka na Istok, koje je, uzgred budi rečeno, počelo nakon što su sovjetsko rukovodstvo nagovorili na članstvo ujedinjene Nemačke u Alijansu, postalo osnovni razlog porasta uzajamnog nepoverenja u Evropi. Požurili su da zaborave na sva tada data usmena obećanja da „to nije urađeno protiv vas“, da „granica bloka se neće približavati do vas“ i stvoren je presedan.
I od 1999. godine usledilo je još pet talasa širenja NATO-a. U organizaciju je ušlo 14 novih zemalja, uključujući republike bivšeg Sovjetskog Saveza, što je faktički ubilo nadu na kontinent bez podela, na šta je, uzgred budi rečeno, sredinom 80-ih godina upozoravao jedan od lidera Socijaldemokratske partije Nemačke (SDPG) Egon Bar. On je predlagao kardinalno preuređenje čitavog evropskog sistema bezbednosti nakon ujedinjenja Nemačke, kako uz učešće SSSR-a, tako i SAD.
Ali niko ni u Sovjetskom Savezu, ni u Sjedinjenim Američkim Državama, ni u Evropi tada nije želeo da ga sluša.
Štaviše, mnoge zemlje su bile stavljene pred veštački izbor – ili da budu sa kolektivnim Zapadom, ili sa Rusijom. To je faktički bio ultimatum. Na primeru ukrajinske tragedije 2014. godine vidimo do kakvih je posledica dovela tako agresivna politika. Evropa je aktivno podržavala neustavni oružani prevrat u Ukrajini. Od toga je sve i počelo. Zbog čega je bilo potrebno činiti to? Tada aktuelni predsednik Janukovič je već pristao na sve zahteve opozicije.
Zašto su Sjedinjene Američke Države organizovale prevrat, a evropske države ga nevoljno podržale, izazvavši raskol u samoj Ukrajini i povlačenje Krima iz njenog sastava?
Sada je čitav sistem evropske bezbednosti ozbiljno degradirao. Tenzije rastu, a rizici od nove trke u naoružanju postaju stvarni. Propuštamo ogromne mogućnosti koje nam saradnja pruža, tim pre što je ona toliko važno sada kada smo se svi suočili sa zajedničkim izazovima – pandemijom i njenim teškim socijalno-ekonomskim posledicama.
Zbog čega se to dešava? I što je najvažnije, kakve smo zaključke dužni da izvučemo zajedno? Koje lekcije iz istorije pamtiti? Mislim da, pre svega, treba pamtiti da celokupna posleratna istorija Velike Evrope potvrđuje da su prosperitet i bezbednost našeg zajedničkog kontinenta mogući samo uz zajedničke napore svih država, uključujući i Rusiju, zato što je ona jedna od najvećih evropskih država. I osećamo našu nerazdvojnu kulturnu i istorijsku povezanost sa Evropom.
Otvoreni smo za pravednu i konstruktivnu saradnju. To potvrđuje i naša ideja stvaranja zajedničkog prostora za saradnju i bezbednost od Atlantika do Pacifika koja bi uključila razne integracione formate, između ostalog i Evropsku uniju i Evroazijski ekonomski savez.
Ponavljam: Rusija se zalaže za obnavljanje sveobuhvatnog partnerstva sa Evropom. Imamo mnogo toga što predstavlja zajednički interes. To je bezbednost i strateška stabilnost , zdravstvo i obrazovanje, digitalizacija, energetika, kultura, nauka i tehnologija, klimatski i ekonomski problemi.
Svet se dinamično razvija, susrećemo se sa novim izazovima i pretnjama. Mi ne možemo sebi da dozvolimo da sa sobom vučemo teret ranijih nerazumevanja, ljutnje, konflikta i grešaka, teret koji će nam smetati da se fokusiramo na rešavanju aktuelnih problema. Sigurni smo u to da svi mi moramo da priznamo te greške i da ih ispravimo.
Naš zajednički i neosporan cilj je da osiguramo kontinentalnu bezbednost bez podela, zajednički prostor zasnovan na ravnopravnoj saradnji sa ciljem razvoja Evrope i celog sveta.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus naveo je tokom medijskog istupanja da povlačenjem Rusije i ostavljanjem Asadovog režima u ovoj situaciji postaje očigledno da se Rusija isključivo fokusira na svoje interese.
Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da, iako je odbijanje ruskog predsednika Vladimira Putina da promeni svoj stav o sukobu u Ukrajini "frustrirajuće", on je spreman ponovo da razgovara sa njim.
Nemačka ne planira da Ukrajini odobri upotrebu dalekometnog naoružanja za napade na teritoriju Rusije, niti će isporučivati krstareće rakete Taurus, izjavio je nemački kancelar Olaf Šolc nakon povratka iz Kijeva.
Značajno povećana preciznost, probojnost oklopne zaštite, kao i efektivni domet su tri glavne tačke na koje će se bazirati ruski inženjeri Konstruktorskog biroa „Bazalt“, kada je u pitanju razvoj nove generacije municije za RPG-7. Na ovaj način će se produžiti životni vek ovog legendarnog borbenog sredstva koje puni 60 godina i kojih u svetu u raznim modifikacijama ima preko 9 miliona jedinica
Direktor CIA Vilijam Berns nedavno je posetio Kijev, što je izazvalo talas spekulacija o pravim razlozima njegove posete, posebno u kontekstu promena političkog pejzaža u Vašingtonu nakon predsedničkih izbora.
Ruske trupe su praktično isterale Oružane snage Ukrajine iz centra Kurahova u Donjeckoj narodnoj republici, objavio je šef republike Denis Pušilin na svom telegram kanalu.
Uprkos nedavnim protestima i blokadama, rejting predsednika Aleksandra Vučića ostaje stabilan, što je morao nevoljno da prizna i antisrpski medij iz Beograda "Danas". Opozicija, s druge strane, ne beleži nikakav rast podrške.
Nova emisija "Astro Zapisi" na Informer televiziji, donela je svim ljubiteljima astrologije jedinstvenu priliku da saznaju šta im zvezde poručuju. Tumači su odgovarali na pitanja gledalaca i bacili fokus na godinu koja je pred nama, a koja će doneti ogromne promene u životima svih ljudi.
Večeras na Informer televiziji počinje nova emisija "Astro Zapisi". Ko-voditeljka i poznata astrološkinja Biljana Maklenov biće stalni član emisije i na vezi sa gledaocima.
Hrvatski mediji objavili su podatke u kojima su uporedili rast i razvoj dve najveće avio kompanije Balkana od 2012. godine - Er Srbije i Kroejša Erlajns, i priznali su da je srpska avio kompanija znatno napredovala i postala bolja u svemu od njihove.
Sve češće na društvenim mrežama možemo videti objave korisnika koji su prošli kao bosi po trnju kada su iz najbolje namere hteli nekome da pomognu na ulici!
Učenici Škole za dizajn u Novom Pazaru ove godine su, uz tradicionalnu novogodišnju jelku od knjiga, napravili i još nešto, što je oduševilo njihove sugrađane.
Dežurni lekar Hitne pomoći potvrdio je da je noć u Beogradu protekla relativno mirno. Dogodile su se dve lakše saobraćajne nezgode, a samo u jednoj su lakše povređena dva učesnika
Suđenje Veljku Belivuku, Marku Miljkoviću i ostalim optuženima koji se terete za sedam ubistava, trgovinu drogom i oružjem, otmice i silovanje jednog mladića u prostorijama na stadionu Partizana, nastavlja se u Specijalnom sudu u Beogradu.
Aleksandar N. (30) poginuo je u udesu koji se dogodio noćas u centru Paraćina, a njegovi prijatelji se potresnim porukama na društvenim mrežama opraštaju od njega.
Aleksandar N. (30) poginuo je noćas u saobraćajnoj nesreći u centru Paraćina kada je izgubio kontrolu nad automobilom kojim je upravljao, a zatim se zakucao u drugo vozilo i u stubove pored puta!
Bivši trener Partizana Savo Milošević otkrio je da je pregovarao oko dolaska u Partizan sa Rasimom Ljajićem, iako se na čelu crno-belih u tom trenutku nalazila stara uprava.
Najbolji igrači Crvene zvezde za predstojeći večiti derbi su Filip Petrušev, Džoel Bolomboj i Nikola Kalinić, a Partizana Karlik i Tajrik Džons, kao i Sterling Braun.
Iv Misi, centar Nju Orleansa, napravio je vanserijsku blokadu protiv Nikole Jokića, potez koji je bukvalno za špice, a onda je nakon meča pohvalno govorio o Srbinu.
Nikola Jokić vodio je Denver do pobede protiv Nju Orleans Pelikansa (132:129), a trener Majk Meloun kaže da je sve to normalno, jer je Srbin MVP, to on radi, rešava mečeve.
Prema poslednjim informacijama, FSS i Zajednica superligaša pokrenuće disciplinski postupak protiv Nenada Lalatovića i Feđe Dudića, zbog incidenta nakon meča Vojvodine i Radničkog.
Ćerka čuvene holivudske lepotice Natali Vud dala je nedavno intervju za jedan magazin povodom 43. godišnjice od smrti svoje majke koja je nestala 29. novembra 1981. godine.
Numerolozi veruju da brojevi u mnogo čemu utiču na naše misli, osećanja i ponašanje. Prema tome postoje određeni srećni brojevi koji emituju unutrašnju energiju i oni koji mogu da deluju kao upozorenje.
Aleksandra Prijović je pred kraj koncerta prišla svom kumu, Aci Pejoviću, koji je sa suprugom i ćerkom sedeo u publici i tom prilikom mu je javno priznala koliko ga voli.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.