HOĆE LI NJIH DVOJICA PREUZETI LIDERSTVO U EU Merkel odlazi, a oni već imaju plan KAKO DALJE

AP/Photo

11:39 Svet 0

tanjug | 31. 07. 2021.

HOĆE LI NJIH DVOJICA PREUZETI LIDERSTVO U EU Merkel odlazi, a oni već imaju plan KAKO DALJE

Novi duet trenutno se bori za liderstvo u Evropskoj uniji, pošto francuski predsednik Emanuel Makron i italijanski premijer Mario Dragi istupaju kako bi popunili prazninu na evropskom tronu u trenutku kada se era nemačke kancelarke Angele Merkel bliži kraju, piše briselski portal Politiko.


Dok je Nemačka okupirana unutrašnjim pitanjima uoči septembarskih izbora, francusko-italijanski politički dvojac sa svojim saveznicima je već radio na pokretanju plana kovid oporavka EU u iznosu od 750 milijardi evra, a sada je usredsređen na više ciljeve: reformu pravila o trošenju u bloku, potpisivanje bilateralnog sporazuma zasnovanog na francusko-nemačkom modelu i udruživanje u zajedničke industrijske projekte i pravosudnu saradnju, piše Politiko.


Portal navodi da dvojica evropskih političara imaju dosta toga zajedničkog, obojica su bivši investicioni bankari koji u smelijoj i bržoj EU vide lek za domaće poteškoće, a takođe dele pro-EU, tržišno i centristički orijentisane poglede.

Ono što je najvažnije, obojica znaju da je vreme za delovanje sada, dok je Dragijev rejting visok, pre nego što Nemačka dobije novog lidera i dok se Makron bori za reizbor.

AP/Tanjug

Angela Merkel



Francusko-italijanska alijansa počela je prošlog leta kada su se Makron i tadašnji italijanski premijer Ðuzepe Konte zalagali za ambiciozni plan oporavka od pandemije, a otkako je Dragi preuzeo vlast ranije ove godine, savez je samo ojačao.

Ipak, dosta je i prepreka na putu francusko-italijanske dominacije, štedljive severne države sigurno neće podržati dalju potrošnju i finansijske integracije, dok će centralne i istočne sile nastaviti da prkose Makronovom socijalno-liberalnom rukovodstvu.

Takođe, pre samo dve godine francusko-italijanski diplomatski odnosi bili su na posleratnom nivou, prema francuskom ministarstvu spoljnih poslova, usled sporova oko migracija, sukoba ciljeva u Libiji, italijanskog ministra spoljnih poslova koji je koketirao s pokretom Žutih prsluka i opozivanjem francuskog ambasadora u Rimu.

Novootkriveni entuzijazam u odnosima Pariza i Rima postao je očigledan početkom ovog meseca kada je italijanski predsednik Serđo Matarela otišao u francusku prestonicu na prvo putovanje u inostranstvo od zaključavanja, a Makron je Italiju tom prilikom nazvao sestrinskom državom sa kojom je Francuska. kako je rekao, nesumnjivo delila više nego sa bilo kojom drugom.

Dragijev dolazak na vlast u Italiji je samo dodatno poboljšao veze, a dvojica lidera imaju za cilj da potpišu bilateralni sporazum pod nazivom "Ugovor o kvirinalu", koji na mnogo načina podseća na francusko-nemački Jelisejski ugovor iz 1963. godine.

Sadržaj sporazuma nije objavljen, a poslanik iz Makronove stranke koji predsedava "Francusko-italijanskom grupom prijateljstva“ francuske Nacionalne skupštine Kristof Dipompe smatra da su signali koje dve vlade šalju važniji od stvarnih odredbi budućeg sporazuma.

“Čim imamo sporazum između Francuske i Italije, bez obzira na sadržaj, menjamo evropsku ravnotežu odnosa”, rekao je Dipompe za Politiko.

Ima i drugih primera otpoljavanja odnosa dve zemlje,prošlog proleća Francuska je ukinula zaštitu krajnje levih italijanskih terorista, a Makon je to opisao kao gest prijateljstva.

Što se tiče industrijskih pitanja, takođe postoje znaci poboljšanja, uspeo je projekat spajanja proizvođača automobila, a prošle nedelje je francuski ministar ekonomije Bruno le Mer potvrdio da će uključiti Italiju u neke francusko-nemačke projekte.

Iako se približava Italiji, Francuska ipak ne zaboravlja i na Nemačku i pazi da ne stvori utisak da poziva na mekša fisklna pravila zbog sopstvenog duga, a očekuje se da i dalje traži francusko-nemački konsenzus po ovom i drugim pitanjima, zaključuje Politiko.
 



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.