BREGZIT ĆE BRITANCIMA DOĆI GLAVE! Rafovi u marketima  PRAZNI, stručnjaci predviđaju da će situacija biti JOŠ GORA! /VIDEO/

Printskrin Youtube/Evening standard

17:45 Svet 0

Informer.rs/Index.hr | 15. 09. 2021.

BREGZIT ĆE BRITANCIMA DOĆI GLAVE! Rafovi u marketima PRAZNI, stručnjaci predviđaju da će situacija biti JOŠ GORA! /VIDEO/

Kad su se prazne police trgovina ovog leta ponovo pojavile u prodavnicama u Velikoj Britaniji, to se prvo pripisalo velikom broju radnika u maloprodaji koji su završili u samoizolaciji zbog velikog skoka broja zaraženih koronavirusom. Ali broj zaraženih je naglo opao (iako u međuvremenu ponovo raste), ali prazne police su i dalje zabrinjavajuće česta pojava


Postaje sve jasnije da je primarni uzrok nestašice u britanskim supermarketima hronični nedostatak radne snage i poremećaj u lancu snabdevanja - i da je to prvenstveno zbog haotičnog Bregzita.

"Sistem snabdevanja" na vreme "više ne funkcioniše i mislim da više neće funkcionisati", rekao je Jan Rajt, šef Britanske alijanse za hranu i piće (FDF), na sastanku vladinog instituta u petak , pozivajući potrošače da očekuju „stalne nestašice.“ „hrane u prodavnicama. FDF predstavlja više od 800 britanskih kompanija za proizvodnju hrane i pića.

Sistem "just in time" je model snabdevanja u kome su troškovi minimizirani minimiziranjem vremena skladištenja sirovina ili proizvedene robe i njihove količine u skladištima sinhronizacijom lanca snabdevanja.

Vright je naglasio da to "ne znači da će Britanci ostati bez hrane" i gladovati, ali je predložio da bi snabdevanjea moglo biti mnogo nestabilnija nego pre.

"Britanski kupac i potrošač mogli su (do sada) očekivati da će skoro svaki proizvod stalno biti na polici (supermarketu) ili u restoranu. Gotovo je. I mislim da se neće vratiti", upozorio je Vright.

Šef FDF -a takođe je dao konkretan primer ovih tektonskih poremećaja u maloprodaji: „Prošle nedelje ceo istok Engleske u osnovi nije bio snabdeven flaširanom vodom jer jednostavno nije bilo moguće da kompanije koje premeštaju te stvari snabdevaju ovo i sve ostalo . Tako su kompanije donele odluku da daju prednost proizvodima sa većom (prodajnom) maržom. "

"Velika Britanija ima veoma izdržljiv lanac snabdevanja hranom koji se dobro pokazao u odgovorima na izazove bez presedana. Preduzimamo korake da podržimo kompanije u rešavanju niza pitanja, od pandemije do nestašice vozača teških kamiona širom Evrope", insistirala je portparol vlade Borisa Džonsona, prenosi BBC.

Međutim, ankete potrošača daju drugačiju sliku. Prema istraživanju IouG -a objavljenom ovog meseca, 56% ispitanika primetilo je nestašicu proizvoda u svojim lokalnim supermarketima.

"Radim ovde 32 godine i nikada ovo nisam video", rekao je za Skaj Njuz komercijalni direktor Translink Ekspres -a Kris Hobis.

Iain Brovn, potpredsednik Škotskog udruženja poljoprivrednika škotskih uzgajivača (ESG), takođe upozorava na dramatične probleme sa kojima se suočavaju.

"Skladišta sa hladnjačama nisu imala dovoljno prostora za držanje usjeva, pa smo morali da bacimo sedmični urod. I nismo imali dovoljno radnika za berbu našeg povrća, što znači da bi otišli ​​u otpad", rekao je Braun za CNN.

Iako nestašice hrane nisu bile neuobičajene u nekim zemljama tokom pandemije, Brovnu je dijagnostikovan Brekit, koji je stupio na snagu u januaru prošle godine, neposredno prije pandemije, kao ključni uzrok problema u Velikoj Britaniji.

Dve bitne oblasti proizvodnje - prvo žetva i berba, a zatim i distribucija poljoprivredne robe na policama supermarketa - teško su pogođene nedostatkom radne snage.

Hronični nedostatak vozača kamiona koji prevoze svežu hranu u zamrzivače i iz njih doveo je do toga da je ESG u jednoj fazi morao da baci celokupni nedeljni usev svojih članova i na taj način izgubi oko milion funti (1,17 miliona evra).

Osim toga, berbi voća i povrća u Velikoj Britaniji, kao i u Nemačkoj i drugim zapadnoevropskim zemljama, uveliko prisustvuju sezonski radnici koji bi na nekoliko meseci dolazili iz istočnoevropskih zemalja, poput Rumunije i Bugarske. Brovn kaže da je sada mnogo manje tih sezonskih radnika.

"Neki nisu došli jer propisi o virusu otežavaju rad, neki su došli, zaradili mnogo novca i otišli ​​kući ranije nego što je planirano", rekao je Braun za CNN, dodajući da to znači da je oko 10-15% njegovog ukupnog useva otišlo na otpada, što ga je koštalo oko 200.000 funti.

Naravno, postoji nedostatak radnika iz Evropske unije ne samo zbog pandemijskih ograničenja ulaska u zemlju, već i zbog onih nametnutih izlaskom Velike Britanije iz EU. A to znači finansijske gubitke za kompanije i prazne police - s obzirom na sezonu božićne kupovine.

Veliki broj imigrantskih vozača kamiona vratio se prošle godine kući zbog pandemije i karantene - a zatim se zbog Brekita mnogi od njih nisu mogli vratiti. Do juna 2020. godine 14.000 vozača kamiona napustilo je Veliku Britaniju. Do jula ove godine - više od godinu dana kasnije - samo 600 ih se vratilo, rekli su predstavnici ovog sektora za Skaj Njuz.

Trenutni nedostatak vozača kamiona procenjuje se na između 90.000 i 120.000, prema Udruženju špeditera Logistics UK. A vozače iz EU ne mogu tako lako zameniti britanski radnici. Za sticanje vozačke kvalifikacije potrebno je do devet meseci, po ceni do 5.000 funti. I, naravno, poput drugih građana bogatih zemalja, Britance ne zanima previše posao vozača kamiona ili berača povrća.

"Imamo staru radnu snagu u Velikoj Britaniji, a slika radnih uslova za vozače kamiona - nebezbednih parking mesta ili odmorišta - učinila je posao neprivlačnim za mnoge mlađe ljude", rekao je portparol Logistics UK -a za CNN.

Konfederacija britanske industrije upozorava da nestaju i mesari, skladišni radnici, berači voća i cveća, kuvari, stolari, električari i radnici u fabrikama.

Čelnici najvećih britanskih supermarketa opisuju nestašicu hrane na svojim policama kao situaciju bez presedana. Jedan šef u intervjuu za londonski Tajms otvoreno je rekao da je nedostatak "na gorem nivou nego što je ikada video" i da bi police za Božić mogle biti prazne zbog nedostatka vozača.

Opozicija i kritičari Vlade i njenih optimističnih obećanja i pogleda na Britaniju nakon Brekita tvrde da se vlada nije adekvatno pripremila za neizbježne posledice napuštanja EU.

Prekidi na strani ponude i poremećaji izazvani pandemijom, koji su pogodili ostatak sveta, sada služe Džonsonu kao izgovor za ozbiljne smetnje izazvane Bregzitom, piše Guardian. Naravno, britanski konzervativci, koji su već skeptični prema epidemiološkim merama i ozbiljnosti pandemije, zainteresovani su za povećanje problema povezanih s merama i smanjenje problema vezanih za Bregzit, za šta su se zalagali.

Uprkos uveravanjima britanskih ribara da neće imati problema s izvozom u EU, sada često moraju baciti ulov natrag u more jer brodovi ne mogu iskrcati i / ili preraditi ribu na vrijeme za prodaju.

Rast britanskog BDP -a skoro je zaustavljen u julu, prema Zavodu za nacionalnu statistiku, čemu su svakako pomogli problemi u lancu snabdevanja i nedostatak radne snage. Britanski BDP je i dalje za 2,1% niži nego pre pandemije, a neki ekonomisti misle da će se razlika nadoknaditi tek u drugom kvartalu sledeće godine.

Koliko bi ove ekonomske promjene mogle biti dalekosežne svjedoči činjenica da je Britanija, prema Rojtersu, na putu da izgubi status jednog od 10 najboljih njemačkih trgovinskih partnera ove godine, prvi put od 1950. godine, zbog Bregzita- srodne trgovinske barijere.


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.