KONAČNO DOBRA VEST! Korona ne napada jedan organ i to bi sada moglo da bude presudno!

Koronavirus ipak ne inficira ljudske moždane ćelije, saopšteno je u magazinu Cell posle istraživanja tima naučnika iz Belgije i Nemačke. Ovo istraživanje daje novu nadu da šteta koju Sars-CoV-2 virus ipak nije "dubinska", i da su potencijalne dugoročne posledice lakše nego što se strahovalo.

Nova studija je došla do rezultata koji su različiti od nekih ranijih, gde se tvrdilo da virus inficira neurone u membrani koja se graniči sa gornjom nosnom šupljinom, prenosi Gardijan.

Membrana, poznata kao olfaktorna mukozna membrana, je mesto na kojem se virus prvo zadržava kad ga udahnemo. U njoj se nalaze olfaktorni senzorni neuroni, koji su odgovorni za podsticanje osećaja mirisa. Oni su usko vezani sa pomoćnim, takozvanim sustentakularnim ćelijama. U ovom istraživanju naučnici su otkrili da virus inficira ove sustentakularne ćelije, ali ne i neurone.

- Ovo je kritična razlika - rekao je autor studije Peter Momberts, direktor Odseka za neurogenetiku Instituta Maks Plank u Frankfurtu.

- Kad verujete da olfaktorni neuroni mogu da budu inficirani, kratak je put u olfaktorne sijalice, a onda ste već u mozgu.

"Olfaktorna sijalica", u prednjem delu mozga, je mesto gde se prvo obrađuju podaci iz neurona koji se tiču mirisa. Ako virus prodre u ovu strukturu, mogao bi teoretski da se proširi i u dublje regione mozga, u kojima bi mogao da izazove trajnu štetu, pogotovo imajući u vidu činjenicu da se većina neurona ne regeneriše ako se uništi.

Ali dobre vesti su da, pošto virus izgleda napada samo pomoćne ćelije, ovakve dugoročne štete ipak neće biti. Na ovaj način je objašnjena i olfaktorna disfunkcija koja se javlja kod oko polovine pacijenata sa kovid-19. U oko 10 odsto slučajeva, gubitak mirisa je dugotrajan, možda čak i permanentan.

Momberts kaže da bi ovo mogao da bude rezultat razgrađivanja pomoćnih ćelija neurona, čak i u slučaju da sami neuroni nisu inficirani. Mogu zbog ovoga funkcionisati smanjenim kapacitetom, ili uopšte ne funkcionisati, dok se pomoćne ćelije ne regenerišu.

Naučnici nisu istraživali druge neurološke simptome kovida, kao što su zamor ili "moždana magla", koji su karakteristični za "produženi kovid". Niko ne dovodi u pitanje tezu da virus utiče na centralni nervni sistem: debata je samo oko toga da li su ovi efekti prisutni zbog toga što virus napada i neurone ili samo neki indirektni mehanizam.

Foto: Pixabay

Rezultati ovog istraživanja će verovatno biti osporavani, zbog poteškoća izučavanja događaja na molekularnom nivou u trenucima posle infekcije. Ranije studije su rađenje na životinjama, na klasterima nervnih stem ćelija odgojenih u epruveti i na tkivu preminulih kovid pacijenata. Trenutna studija je najveća do danas koja se radila na kovid pacijentima, i primenjena je nova tehnika ispitivanja ovih ranih događaja.

Laura van Gerven, neurorihurg na Katoličkom Univerzitetu u Leuvenu u Belgiji, inače autorka istraživanja, primenila je jednu vrstu operacije baze lobanje kako bi uzela tkivo olfaktorne membrane i sijalice kovid-19 pacijenata posle sat vremena od njihove smrti. Kod 30 pacijenata, utvrđeno je da se virus još uvek razmnožava, što znači da su pacijenti umrli u akutnoj, zaraznoj fazi bolesti.

- Ovo je bez dileme najtemeljnije ispitivanje ljudskog olfaktornog tkiva posle smrti - rekao je Stjuart Fajerstajn, neurobiolog sa Kolumbija Univerziteta u Njujorku.

Ali on je rekao da rezultati ne pokazuju mnogo novih stvari, kad je reč o tome na koji način kovid-19 izaziva olfaktornu disfunkciju.

- Oni ne pokazuju bilo kakvu štetu na olfaktornim nervima, ili njihovo proređenje, ili da su ovi nervi u blizini inficiranih pomoćnih ćelija na bilo koji način različiti u odnosu na nerve koji nisu u blizini inficiranih pomoćnih ćelija - rekao je.

Debi van Riel, virusolog sa Univerziteta Erazmus u Roterdamu, takođe je pohvalila rigoroznost ispitivanja, ali je rekla da je tvrdnja autora da Sars-CoV-2 ne inficira neurone "prilično smela". Kod samo 6 od 30 pacijenata virus je pronađen u samoj olfaktornoj mukozi. "Sve u svemu, brojke su premale da bi se došlo do bilo kakvih jakih zaključaka", rekla je.

Ali čak i da ova studija nije poslednja reč o efektima kovida na mozak, ona indicira da nisu istiniti ni početni, pesimistički izveštaji. Ako su njeni zaključci tačni, oni koji osećaju simptome gubitka čula mirisa mogu biti sigurni da im virus nije uticao na mozak, i da će buduće terapije koje će targetirati njihove sustenkularne ćelije popraviti ili izlečiti njihovo stanje.