JA SAM "LADY" KADA NAVIJAM - NEMA PSOVKI, NEMA RUŽNIH REČI, ALI ZATO POBEDU ZNAM DA PROSLAVIM KAKO TREBA! Snežana Borjan otputovala sa sinom u Katar!

Supruga golmana Milana Borjana, Snežana, pred sam polazak u Katar otkrila kako su protekle pripreme za svetsko prvenstvo

Da li planirate da idete u Katar? Koga ćete povesti sa sobom?

- Planiramo, naravno. U ponedeljak već putujemo. Prva Milanova utakmica je 23. Reprezentacija Kanade igra. Reprezentacija Srbije igra 24. Tako da ćemo mi biti tamo da propratimo sve. Filip, naravno, i ja. Ide i Milanova familija, tako da će biti dosta ljudi sa naše strane.

Kako izgledaju pripreme za Katar iz ugla jedne supruge?

- Priprema za Katar nema zato što su moje pripreme na svakodnevnom nivou haotične. I organizacija poslova i organizacija Filipa i njegovog vremena i milion nekih drugih stvari... Živimo u gradu gde, da bi stigli od tačke a do tačke b, treba puno vremena. I naravno organizacija kada si sam, a ja sam u većini vremena sama, treba puno vremena. Tako da neke posebne organizacije iskreno nema. U nedelju se pakujem i to je to.

Da li ste strastveni navijač ili ćutite i sedite, pa šta se desi?

- Ja sam lady što se tiče navijanja. Dama sam. Nema psovanja, nema ružnih reči. Kada se iznerviram, nema ružnih reči nego se pitam - da li je moguće. Ali kada je pobeda u pitanju, kada se daju golovi, znam to da proslavim. Skok, bravo ljubavi! Lepe reči, lepa energija, lep vajb.

Kako vaš suprug podnosi poraze?

- Milan je i mentalno i fizički jaka osoba. Ima brzu moć regeneracije. Ne drami puno oko toga. Sigurno njemu to bude teško, ali on to proživi nekako sam sa sobom. Jutro je pametnije od noći. Ujutru pričamo o tome da li je nešto moglo bolje ili ne i naravno, idemo dalje. Pozitivna energija je zaštitni znak i nastavljamo dalje sa pozitivnim stvarima. Nema kukanja nad tim šta je bilo i da li je moglo da bude nešto ovako ili onako. Tako da idemo uvek napred.

Na koji način vi kao njegova supruga pružate podršku?

-Ja sam veliki kritičar njegov i možda bi trebalo malo da olabavim, ali s obzirom da gledam svaku utakmicu dugi niz godina i da znam kada ga pogledam na terenu kako stoji i da li je taj dan raspoložen, da li je koncentrisan ili ne. Kritičar sam obično kada pobedi, a ne kada je nervozan, da mu stavljam so na ranu.

Na koji način komunicirate sa suprugom kada je on u karantinu?

- Komuniciramo preko najnovijih mobilnih tehnologija. Snalazimo se na taj način. Mi se generalno čujemo preko video poziva, tako smo navikli, to volimo. Ustaljeno je to već posle toliko godina. I on dosta putuje. Kada svi imaju odmore, on tada igra za reprezentaciju po 10, 15, ili mesec dana. Čovek se navikne. To je deo života, to je stil života. Kao što neko navikne da mu supruga ili suprug ide svaki dan na posao od 7 do 3.

Koliko je vama vremena trebalo da se naviknete na taj život?

- Zna se da sam ja radila u fudbalskom klubu dugo godina i da je taj stil života za mene već bio dosta dostupan, prisutan, primetan. Znala sam šta život sa profesionalnim sportistom nosi, tako da je to za mene normalna stvar. Možda ne bih znala drugačije da funkcionišem .

Da li u skorijoj budućnosti planirate proširenje porodice?

- Najlepša stvar na svetu je imati decu. Oni su najveći blagoslov, najveća sreća... Kad sagledate šta ostaje posle vas. Niti možete da spavate u tri kuće, niti da vozite tri auta, ni u tri kreveta, niti da letujete na tri destinacije. Ako smo srećni i zadovoljni to svako od nas vidi na licu, onda shvatite da je najveći blagoslov imati decu. Da, naravno! Želim još dece. Volela bih devojčicu jednu da utopli tatu, a da mami ispuni modne želje i to je to.

Kako objašnjavate jednom šestogodišnjaku gde mu tata ide? Kako izgledaju njihovi rastanci?

- Filip je specifično dete. Kada se rodio, kada je imao tri meseca, mi smo se preselili u Poljsku. Moj muž je tada potpisao ugovor tamo. Živeli smo tamo. Filip je dete koje sad puni šest godina, što znači da je za svojih pet godina podigao pet uzastopnih pehara, pet šampionskih titula sa Zvezdom, tako da Filip ima priličnu fudbalsku istoriju. On je prosto involviran u sve to kao da mu je to prirodna sredina, što i jeste. To su prirodni događaji. Njegov tata igra fudbali, ide u karantine, dva, tri, četiri dana nedeljno nije tu. Kada igra za reprezentaciju nije tu po mesec dana. Prosto se navikao na takav način života. Naravno da mu nedostaje i naravno da je to velika sreća kada tata dođe kući. Ali to je sve za njega postalo normalno - tvrdi Snežana Borjan.