SPAS SU REDOVNI PREGLEDI! Od bolesti srca u Srbiji godišnje umre 52.000 ljudi, TO MOŽE I MORA DA SE PROMENI!
Podeli vest
Godišnje u Srbiji od kardiovaskularnih bolesti umre oko 52.000 ljudi, što čini da prosečno grad veličine Zaječara nestane svake godine, a stručnjaci poručuju da su zdrave navike, rana dijagnostika i adekvatno lečenje ključni za očuvanje snažnog srca
Svetski dan srca koji se obeležava danas ima za cilj da podseti građane na važnost zdravih životnih navika i redovnih pregleda, koji se pre svega odnose na kontrolu krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi, holesterola, telesne težine, kao i izbegavanja pušenja i veću fizičku aktivnost.
Da je Srbija u neka davna vremena bila prepuna aktivnih vulkana, najbolje svedoče brojne ugašene kupe vulkanskog porekla koje se nalaze širom naše zemlje
29.09.2020
09:08
Načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju i pomoćnik direktora Klinike za kardiologiju KCS Arsen Ristić kaže da građani mogu sebi spasiti život ukoliko smanje kardiovaskularni rizik i blagovremeno primene mere zaštite.
Ristić ističe da iskustvo pokazuje da su kardiovaskularne bolesti zdravstveni problem broj jedan i da ako se taj problem tako tretira, onda se i tim bolesnicima može pomoći.
- Mnogo toga je do sada učinjeno i mnogo toga tek treba da se učini. U Srbiji postoje kadrovski kapaciteti da se ovi pacijenti što bolje leče, međutim sam problem se mora staviti na vrh piramide zdravstvenih problema - rekao je Ristić za Tanjug na konferenciji za novinare održanoj ispred Starog dvora.
On napominje da prosečno u Srbiji grad veličine Zaječara nestane svake godine zbog smrti pacijenata sa kardiovaskularnim problemima i iznosi podatak da globalno godišnje čak između 18 i 19 miliona ljudi umre od posledica te bolesti.
Međutim, navodi i da statistika pokazuje da se četvrtini tih bolesnika može pomoći, pre svega, dodaje, adekvatnim i preventivnim programima i blagovremenoj ranoj dijagnostici.
- Od 2012. do sada desio se čitav niz novih pronalazaka koji su, pre svega u oblasti lečenja mnogo toga uradili, pružajući nove terapijske opcije gde možemo da ljudima koji su razvili srčanu slabost popravimo tegobe, njihovu srčanu funkciju i da u krajnjoj liniji produžimo život - naveo je Ristić.
Predsednik Udruženja za srčanu slabost Srbije Petar Seferović navodi da su bolesti srca hronične dugotrajne bolesti i da one nastaju usled dugotrajnog zanemarivanja mera koje, kako kaže, čovek treba da radi da bi živeo što duže i bolje.
One se pre svega odnose na kontrolu krvnog pritiska, nivoa šećera u krvi, izbegavanju pušenja, fizičkoj aktivnosti, napominje Seferović i ističe da su statistike za Srbiju izuzetno loše.
Stoga je za poboljšanje porazne statistike i uspešno lečenje srčane slabosti od velike važnosti neprestano podizanje svesti javnosti o tom zdravstvenom problemu, navodi Seferović.
Ističe da su rana dijagnostika i dostupnost savremene terapije svima, uz praktikovanje zdravih životnih navika ključne za zdravlje.
- Zanemarivanje osnovnih preventivnih mera je razlog svega toga. Ne smemo da izgubimo iz vida da je zdravlje najveće blago i da sve ono što mi želimo da uradimo možemo da uradimo ako smo zdravi - rekao je Seferović za Tanjug.
Istakao je da se mora dodatno raditi na edukaciji naših lekara, ali i da je srpska medicina jaka i bazirana na savremenim klauzulama i preporukama.
Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić ukazao je na značaj zdravih navika i primenu preventivnih mera i pozvao sugrađane da se više bave fizičkom aktivnošću i da odvoje vreme za zdravlje.
- Preventivne mere su značajne, jer postoji deo na koji možemo da utičemo... Verujem da će Beograđani obratiti veću pažnju na svoje zdravlje - poručio je Radojičić.
Ovogodišnji Dan srca obeležava se pod sloganom "Svim srcem za zdravo srce" i ima za cilj da informiše javnost o važnosti kardiovaskularnih bolesti, kao vodećim uzrocima smrti.
Snežana Plavšić iz Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" iznela je podatak da su prognoze da će do 2030. godine broj pacijenata koji izgube borbu sa kardiovaskularnim bolestima, biti povećan na 23 miliona na godišnjem nivou, od trenutnih 17,9 miliona.
Napominje da u Srbiji od kardiovaskularnih bolesti godišnje umre 52.330 ljudi, što, kako kaže, čini učešće od 51,6 odsto u ukupnom mortalitetu Srbije.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Da je Srbija u neka davna vremena bila prepuna aktivnih vulkana, najbolje svedoče brojne ugašene kupe vulkanskog porekla koje se nalaze širom naše zemlje
Odgovornost ukrajinskih obaveštajnih službi za dizanje u vazduh gasovoda „Severni tok“ je očigledna, stoga Kijev treba da nadoknadi štetu koju je zbog toga pretrpela Nemačka, saopštio je nemački pokret „Štop di zanckionen“.
U javnosti su se pojavile fotografije ostataka nove ruske eksperimentalne balističke rakete srednjeg dometa „Orešnik“, koja je testno lansirana u četvrtak. Prema navodima ukrajinskih vlasti, raketa je pogodila fabriku u centralnom ukrajinskom gradu Dnjepru. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je lansiranje „Orešnika“ odgovor na upotrebu američkih i britanskih raketa koje Ukrajina koristi za napade duboko unutar ruske teritorije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostuje u specijalnoj emisiji na TV PINK gde je najavio da, ukoliko bude mirnije u svetu, moći da obezbedi Trampov dolazak u Srbiju, ali i da će ići za Dan pobede u Moskvu.
Goran Vesić, koji je u pritvoru zbog nesreće u Novom Sadu, ne može utiče na svedoke, a da je hteo mogao je da utiče dvadeset dana pre toga, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu na televiziji Pink.
Ulaganje u nekretnine je popularan način investiranja u Srbiji i sve više ljudi se odlučuje na ovakav korak. Oni putem iznajmljivanja ili prodajom nekretnina, nakon valorizacije vrednosti, ostvaruju pasivan prihod. Povoljni kreditni uslovi i dostupnost različitih vrsta hipoteka često čine investiranje u nekretnine pristupačnim.
Prema saopštenju Minisarstva kulture, u sedištu Uneska u Parizu će 25. novembra biti otvorena izložba posvećena srpskim kulturnim dobrima koja su upisana na Listu svetske baštine u opasnosti - manastirima Dečani, Gračanica i Pećka patrijaršija, kao i crkvi Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.
Pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave dan Svetog Jovana Zlatoustog, za koji se vezuju tri običaja koje bi trebao svako da ispoštuje, u čast svetitelja.
Jedna dvadesetjednogodišnja devojka požalila se na roditelje i potražila pomoć na društvenim mrežama. Ona studira, daje ispite i radi, ali njeni roditelji i dalje nisu zadovoljni i stalno je kritikuju.
Uroš Blažić (22) je iznoseći svoju završnu reč danas u Specijalnom sudu šokirao sve prisutne u sudnici, a svojom skandaloznom izjavom o tome zašto nije digao ruku na sebe, razbesneo je roditelje dece koju je usmrtio 4. maja prošle godine u selima Malo Orašje i Dubona.
Ovim putem želim da obavestim javnost, a naročitno navijače Crvene zvezda da nikad u svojim izjavama i stavovima nisam želio da uvredim taj klub, istakao je Ermedin Demirović i pojasnio svoje reči pred meč na "Marakani".
Crvena zvezda oglasila se zvaničnim saopštenjem i obratila se navijačima pred utakmicu 5. kola Lige šampiona u kojoj će crveno-beli ukrstiti koplja sa nemačkim Štutgartom.
Predsednik Vladimir Putin je u to izrazio poverenje tokom sastanka sa šeficom Federalne medicinsko-biološke agencije Veronikom Skvorcovom, navodeći kako će ona predstavljati najznačajnije naučno otkriće do sada.
Iran i Rusija u trgovinskim transakcijama koriste samo nacionalne valute, a ne više dolare, u skladu sa bilateralnim sporazumima u finansijskom sektoru, izjavio je guverner iranske centralne banke Mohamed Reza Farzin.
Nikakvih ograničenja u vezi sa postojećim međunarodnim obavezama o raspoređivanju „Orešnika“ nema, izjavio je zamenik šefa ruske diplomatije Sergej Rjabkov.
Direktori najvećih zapadnih kompanija moraju biti spremni za vojni scenario i u skladu s tim prilagoditi svoje proizvodne i distributivne linije, izjavio je predsednik vojnog komiteta NATO-a, admiral Rob Bauer, prenosi Rojters.
Adaptacija klasične francuske novele Mali pinc (LePetit Prince) koja oduzima dah biće predstavljena u beogradskom Sava Centru, od 20. do 22. februara 2025. godine, u svojoj ekskluzivnoj premijeri povodom 80-og rođendana knjige.
Beogradska filharmonija nastupa pod palicom Saše Gecla zajedno sa violončelistom Albanom Gerhartom, u petak 22. novembra (Kolarac, 20h). Na programu su dela Vebera, Šumana i Štrausa.
Tokom renoviranja kuće iz snova, vlasnici su otkrili tajna vrata koja su bila sakrivena iza drvenih ploča. Međutim, jedan detalj na vratima izazvao je pravu pometnju među gledaocima - brava se "sama" pomerala.
Megan Foks je još jednom oduševila fanove svojim izuzetnim izgledom, ovog puta na crvenom tepihu u Los Anđelesu, gde je pokazala svoj trudnički stomak.
Otkrivanje drevnih tehnika iz Kame Sutre može unaprediti vaš seksualni život - isprobajte tri poze koje ne samo da garantuju intenzivan užitak, već i pružaju sjajan trening za zadnjicu i ruke.
Jelena Karleuša večeras, 25. novembra, predstavila je svoj parfem i liniju mirisa za telo u jednom prestoničkom tržnom centru. Muzička diva okupila je na stotine ljudi, a u jednom momentu došlo je do kolapsa.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.