VOĆE U TEGLI! Slatko, slađe, najslađe!

U 16. veku napravljena je prva marmelada, bila je od dunja i šećera, u obliku čvrste paste!

Slatka svežina letnjeg voća može biti sačuvana za zimske dane. Ukusni džemovi, kompoti i marmelade su pravi izbor za doručak, ali i zanimljiv poklon.
Znamo da je neko voće već prohujalo sa sezonom, ali se potajno nadamo da ste ga na neki način uskladištili, makar u zamrzivaču. Ako niste, ostaje vam još dovoljno različitih plodova da napravite svoju slatku rezervu za hladne dane.

Foto: Pixabay

Priprema

Voće prvo treba razvrstati: najlepše plodove treba odvojiti za kompote, a one manje lepe za marmelade i drugo. Oštećeno voće ne dolazi u obzir za ukuvavanje. Odaberite zrele plodove, ali ne i prezrele.

Površina voćki uvek je pokrivena mnoštvom živih mikroorganizama, od kojih mnogi mogu uzrokovati bolesti. Stoga voće treba vrlo pažljivo oprati. Čvrste i tvrde plodove najpre treba potopiti 5 do 10 minuta u vodu, a zatim ih dobro oprati pod mlazom, osušiti, pa tek onda očistiti.
n Kod pripreme džemova, što je najčešća slatka zimnica kod nas, proporcija šećera i voća varira u zavisnosti od vrste i zrelosti, ali je uglavnom: pola-pola. Šećer mora da se doda u dobrom promeru da bi se džem zgusnuo. Takođe, šećer preventivno deluje na rast mikroorganizama i obezbeđuje dobar ukus. Za kućno spremanje džema se uglavnom koristi beli kristal šećer.
Smeđi šećer i melasa se ne preporučuju jer "prekrivaju" ukus voća, a njihova slast varira. Svetli med može da se doda umesto jedne trećine šećera, ali suviše meda preovlađuje ukusom i "kvari" žele.

Voće koje nema dovoljno pektina (jagode, trešnje, dinje) teže se zgrušava, pa mu dodajte sok od jabuka, naranadži ili limuna i kuvajte na jakoj vatri.
Ukoliko stavljate sredstvo za zgrušavanje (džem fiks) pomoću kog se značajno skraćuje vreme kuvanja, a time i bolje čuvaju boja, ukus i sastojci zimnice, tačno se pridržavajte uputstva.

Kuvanje

Večita dilema je dokle ga kuvati? Kapnite kašičicu smese na hladan (iz frižidera) tanjir. Ako se odmah zgusne, znači da je dostignuta temperatura za zgušnjavanje, a ukoliko smesa ostane retka, kuvati još nekoliko minuta.
Dobar džem ima finu strukturu, svetlu boju, ukus pravog voća, poluželatinozan je i lako se maže, bez razlivanja.
Prilikom kuvanja, dolazi do uništavanja mikroorganizama. Oko 30 odsto vitamina C se uništi, ali je ono što ostane - stabilno tokom skladištenja.

Foto: Pixabay

Zatvaranje

Da vam posao oko kuvanja zimnice ne bi propao, potrudite se da je propisno zapečatite. Tegle se pripremaju tako što se operu, dobro osuše i stave u rernu na najslabiju temperaturu, da se zagreju kako ne bi pukle kad u njih sipate vruću masu. Kada napunite tegle, dobro ih zatvorite poklopcima sa navojem.

Pre zatvaranja, poklopce i obode tegli dobro je premazati alkoholom kako biste ih dezinfikovali, a zimnica duže trajala. Odmah po zatvaranju tegle okrenite poklopcem nadole, čime se postiže da se tegla hermetički zatvori i sadržaj ostane svež i godinu dana, do otvaranja. Ostavite ih tako 5-10 minuta, okrenite i pustite da se ohlade.

Džemovi i želei su kalorični - jedna kašika sadrži 48 kalorija (ipak dvostruko manje od butera ili margarina), ugljenih hidrata ima ukupno osam grama, od toga sedam grama šećera, dok masti nema.

OSAM SAVETA ZA SAVRŠENU ZIMNICU!