OVU TAJNU KRIJE NAJSTARIJA KNJIGA U SRBIJI! Pogledajte novu emisiju "Beograd - naj od naj"!

Beogradski parimejnik, rukopis iz vremena uspostavljanja autokefalnosti srpske pravoslavne Crkve, najstarija je knjiga u vlasništvu Narodne biblioteke Srbije

Parimejnik, koji potiče iz prve četvrtine 13. veka, iz vremena Svetog Save, napisan je u tada severnim srpskim zemljama, u oblasti Raške. Ne zna se ko je naručilac ove knjige jer zapis o njenom nastanku nije sačuvan.

-Možemo pretpostaviti da je jedan od naručilaca knjige bio pripadnik ili vladarske porodice ili visokog arihijerejskog dostojanstva, ili čak pripadnik krupnog plemstva. Nažalost, nemamo neposredan podatak o naručiocu knjige, kao ni o samim pisarima rukopisa. Beogradski parimejnik je ispisan srpskom redakcijom staroslovenskog jezika. To je srpskoslovenski jezik, srpski književni jezik, jezik koji se razvijao i trajao vekovima. Zanimljivo je reći da jezik Beogradskog parimejnika čuva nekoliko arhaičnih, starijih jezičkih slojeva, što je donekle jedna od izuzetnih vrednosti ovog rukopisa - kaže arhograf savetnik u Narodnoj biblioteci Srbije Milanka Ubiparip.

Parimejnik je u srednjovekovnoj Srbiji imao liturgijsku, obrednu namenu. Sadrži parimije – delove teksta iz raznih knjiga Starog zaveta koji svedoče o događajima ili sadrže pouke ili proroštva koja se dovode u vezu sa Hristom. Čitanje parimija čini sastavni deo bogosluženja za veće, posebno za Hristove i Bogorodičine praznike.

- Najvažniji deo teksta Beogradskog parimejnika je bio posvećen ciklusu velikog posta. Kroz hrišćansku kulturu, pismenost i tradiciju, Beogradski parimejnik nosi starozavetno poimanje sveta i na jedan veoma uspešan način povezuje Stari i Novi zavet - kaže Milanka Ubiparip.

Parimejnik ima 108, u većoj ili manjoj meri, oštećenih listova različitih dimenzija što predstavlja tek oko 40 odsto prvobitnog kodeksa. Skoro dve trećine listova nedostaje i ovo je jedan od dokaza da je i ova knjiga imala burnu istoriju.

- Beogradski parimejnik je ušao u fond Narodne biblioteke krajem 19. veka. Pretpostavlja se da je stigao iz Skoplja i veoma brzo je prepoznat značaj ove knjige. Zbog lošeg stanja u kome se knjiga nalazila, urađenja je i prva restauracija. Već 1902. godine on je bio u novom povezu sa restauriranim listovima. Šta se desilo sa ostatkom knjige mi ne znamo. Beogradski parimejnik je nestao 1915. godine zato što je nekoliko primeraka najvrednijih knjiga iz našeg fonda zajedno sa državnom arhivom smešteno u železničke vagone i poslato u unutrašnjost Srbije. Sticajem čudnih okolnosti, oktriven je 1969. godine i vrlo brzo je vraćen u zemlju i priključen je našem fondu. Od tog trenutka se intenzivno radi na proučavanju svih segmenata ovog kodeksa - kaže Milanka Ubiparip.

Narodna biblioteka Srbije čuva neprocenjiva književna blaga, a Beogradski parimejnik je jedno od njih. Odškrinite vrata ove ustanove kulture i saznajte zašto baš ovaj srpski rukopis ostavlja posetioce bez daha.