OVIM ŽIVOTINJAMA PRETI IZUMIRANJE! Iznenadiće vas koje su vrste najugroženije!

Na izlozbenom prostoru nalaze se eksponati nekih od najugroženijih životinjskih vrsta u Srbiji

Prirodnjačko odeljenje osnovano je 1947. godine. Osnovna delatnost odeljenja je bila prikupljanje predmeta za prirodnjačke zbirke. Od 1950. godine odeljenje počinje da se bavi naučno-istraživačkim radom i postaje značajan centar za proučavanje prirode Vojvodine u kome se prikuplja vredan dokumentacioni materijal. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je prvi put osnovan 1966. godine.

- Na prostoru Autonomne pokrajine Vojvodine zaštićeno je oko 7,5 odsto područja. Velika pažnja se poklanja istaživanju strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta. Prati se njihovo stanje ali se proučava i njihovo stanište u cilju povećanja njihove brojnosti kako bi se osigurala stabilnost populacije. Prirodnjačka izložba je spona između zaštite prirode i muzejske delatnosti. Izložbenim prostorom dominira lobanja Runastog mamuta pronađena 1947. godine u koritu reke Tise kod Novog Bečeja. Lobanja je odlično očuvana te se smatra jedinstvenim primerkom ne samo na teritoriji Srbije, već i Evrope - ispričala je Marija Caran Pavlović, stručni saradnik za zaštitu prirode. 

Foto: Informer

Runasti mamuti nisu mnogo veći od današnjih afričkih slonova - bili su visoki u proseku oko tri metra. Zbog surove klime u kojoj su živeli u krdima, runasti mamuti su na glavi imali "kapu" u kojoj su skupljali zalihe masnog tkiva. Ostatak tela je bio prekriven gustom smeđom dlakom koja je na nekim mestima bila dugačka i po metar. Ispod nje je bio debeli sloj od oko osam centimetara masti koji je štitio od hladnoće, pomoću kljova su razgrtali sneg i tražili hranu. 

Foto: Informer

- Ljudi su lovili mamute, što svedoče i koplja u njihovim skeletima. Lovili su ih ne samo zbog mesa, mada je jedan ulovljen mamut bio dovoljan da se prehrani čitavo pleme, več i zbog njohovih kosti od kojih su pravili razna oruđa za rad i oružja za lov. Od runa su pravili odevne predvete kojim su se štitili od hladnoće. Iako je najveći broj mamuta isčezao pre oko 120.000 godina usled globalnog otopljenja, oni su to uspeli da prežive i najveće izumiranje je bilo oko 10.000 godina. Nije isključeno da je prekomeran lov doveo do toga - otkrila je Marija Caran Pavlović.

Velika droplja je uvrštena na svetsku Crvenu listu ugroženih vrsta kojima preti izumiranje. Ona je najkrupnija ptica naše faune. Mužjaci teže i do 20 kilograma, a raspon krila im je do 2,5 metra. U jednom letu pređu više od 100 kilometara. 

Foto: Informer

- Njeno jedino stanište u Srbiji je SRP "Pašnjaci velike droplje". Danas je ostalo samo osam jedinki i to ženki. Ova ptica pravi gnezdo na zemlji i osim što ima problem preoravanja njenog staništa, ima problem i sa predatorima. NJeni prirodni neprijatelji jesu: lisice, šakali, divlje svinje... Upravo zbog toga, na njenom staništu je podignuta jedna zaštitna ograda koja sprečava da predatori uđu ali i da se dodatno ugrozi taj prostor - rekla je Marija Caran Pavlović.

Moruna je najveća slatkovodna migratorna riba na svetu. Živi u Crnom moru, a dolazi u Dunav radi mresta. 

- Moruna pripada jesetarskim vrstama riba. Ona ima status krajnje ugrožene vrste i ona datira još iz vremena dinosaurusa, što znači da je živela i pre 200 miliona godina. Ona nije ugrožena zato što može da se razmnožava tek nakon navršenih 13 godina života, već je razlog prvenstveno krivolov. Ljudi je love prvenstveno zbog njene ikre, jer se od nje pravi najskuplji kavijar na svetu - ispričala je Marija Caran Pavlović.

Foto: Informer

Poreklo naziva orao krstaš je vezano za mesto gde su ove ptice nekada svijale gnezdo. Ovi orlovi su se često gnezdili na stoletnim hrastovima koji su na sebi imali krst i koji su od strane našeg naroda smatrani za svetinju. 

- Orao krstaš je impozantna grabljivica koja je nekada bila mnogo brojnija na našim prostorima. Međutim, zbog intenzivne poljoprivrede, zbog uništavanje staništa i prvenstveno seče šuma, njena brojnost je znatno manja. Trenutno u Srbiji ima samo pet parova. Ta ptica se nalazi na grbu naše zastave i bilo bi šteta da je izgubimo - rekla je Marija Caran Pavlović.

Foto: Informer

U cilju širenja svesti javnosti o zaštiti prirode, Zavod organizuje i sprovodi vaspitno-obrazovne i promotivne aktivnosti. Organizuju se izložbe, radionice, tribine, manifestacije, učestuvje se u produkciji dokumentarnih filmova...

Prirodnjačku izložbu svake godine poseti 20.000-30.000 posetilaca, prvenstveno dece.