Pojam genocida se ne može izjednačiti sa Srebrenicom! Usvajanje sramne rezolucije je Pirova pobeda njenih sponzora! (VIDEO)

Nebojša Obrknežev iz Ruske stranke i Pavle Staničić, advokat, komentarisali su usvajanje sramne Rezolucija o Srebrenici tokom svog gostovanja u emisiji "Info dan" na Informer TV.

Obrknežev poručuje da je usvajanje sramne rezolucije bilo Pirova pobeda onih koji su je sponzorisali.

- To je neminovna pobeda Srbije. Srbija je učinila jedan presedan. Presedan u mišljenju tih velikih sila. Cela Evropa se ujedinila protiv Srbije. Osim Slovenije, Mađarske, Grčke, Kipra i Belorusije. Iza svih tih kulisa stoji Velika Britanija, još od 2015. godine. Glas Bosne i Hercegovine koji je bio "za" je veoma upitan jer to nije stav Predsedništva Bosne i Hercegovine. Niko nije govorio posle glasanja. To nije bila pobeda, zato se nisu ni javljali. Retorika ambasadora SAD u Bosni i Hercegovini je veoma zapaljiva. Neminovno da je ta njihova pobeda Pirova pobeda - rekao je Obrknežev.

Foto: Tanja Andric

Staničić naglašava da se pojam genocida nikako ne može izjednačini sa dešavanjima u Srebrenici, jer bi to predstavljalo ruganje žrtvama.

- Veći deo sveta nije očekivao da će odgovor jedne male zemlje biti ovakav. Nije bilo nikakvih govora, niti slavlja, onih koji su bili sponzori ove šarade. Možemo da budemo više nego zadovoljni time kako nas je predstavljao predsednik Vučić i ceo tim tamo. Ovo glasanje će povećati tenzije u Crnoj Gori, taj nepromišljeni potez. Uticaće na njihov unutrašnji politički život. Treba istaći način na koji smo se mi borili. Ogroman deo građana se ujedinio oko toga da se čuje naš glas, da mi nismo genocidan narod, da smo se borili protiv fašista, protiv NDH... Ne može se izjednačini pojam genocida u Holokaustu ili u NDH sa onim što se desilo u Srebrenici. To je ruganje svim žrtvama, ne samo srpskim - izjavio je Staničić.

Foto: Informer TV

Duška Stanić, žrtva rata u Bosni, čiji govor u Ujedinjenim nacijama će se pamtiti, uključila se u program.

- Ja sam živela u jednom malom selu, sa mojom familijom. Bilo nam je prelepo sve dok nije počeo rat. Imala sam društvo, nije bilo bitno ko je bio koje nacionalnosti. Jedno jutro kada sam ustala da se spremim za školu, mama mi je rekla da škole nema taj dan. Mama mi je rekla da moram da ostanem kod kuće da se igram samo sa svojim sestrama, a ne sa drugaricom muslimankom. Tad sam počela da sumnjam. Ostali smo u kućnom pritvoru dva meseca. Tog aprilskog jutra grupa vojnika je upala. Došli su crnim kombijem, mislim da ih je bilo desetak. Imali su puške. Ja sam bila u tolikom strahu. To je bio prvi put da sam videla pušku toliko blizu mene. Oni nas stavljaju u te kombije i voze nas. Odveli su nas u centar škole. Bilo je možda stotinu Srba koje su zarobili pre nas. Bilo je staraca koji su spavali na stolovima i ispod njih, jer nije bilo mesta u učionici. Ljudi su odlazili na ispitivanja. Imali smo jedan WC koji je već bio prljav i nismo mogli da ga koristimo. Na licima mojih roditelja sam videla da su i oni uplašeni i da ne znaju šta se dešava. Vojska je upala i odvela žene i decu, a muškarci su ostali u tom logoru. Odvezli su nas za Rašćane. Tu smo proveli narednih 12 meseci. Imam dva primera strašnih iskustava koje baš pamtim. Sećam se kad je vojska upala i rekla da moramo svi da stanemo napolje, stavili su puške uz nas i hteli da nas streljaju. Dedu koji je bio s nama su pitali "zašto je Srbin kad je to najgora vera na svetu". Sećam se i jedne noći kada smo spavali i u pola noći čuli da nešto gori, čuli smo i jauk. Mama, sestra i ja smo puzali gore do šumice. Slušali smo jauke životinja koje su zapalili. Mislim da su to bile hrvatska i muslimanska vojska - rekla je Stanić.

Kompletno gostovanje pogledajte u video-snimku: