Hrvati su ga mučili, prebijali ga i lomili mu kosti! Radmila Krstić videla snimak zverskog ubijanja svog oca! (VIDEO)

Jeziva ispovest žene čiji je otac ubijen u Oljuji kada je ona imala svega dvadesetak godina. Veliki broj porodica i dalje čeka da sazna šta je bilo sa njihovim najmilijima koji su nestali u Hrvatskoj. Na ovu temu u "Info danu" govorile su Dragana Đukić, predsednica udruženja "Suza" i Radmila Krstić, ćerka ubijenog Petra Boromisa.

Predsednica udruženja "Suza" Dragana Đukić rekla je da je svim porodicama važno da saznaju istinu i da im jako teško pada što su njihovi najmiliji postali broj i statistika.

Foto: Pedja Milosavljević

- Pušten je snimak gde se videlo zversko ubijanje ove četiri osobe. Do dana današnjeg porodice nisu dobile posmrtne ostatke. Jasno su se videli počinioci, ali i dalje te porodice nisu našle svoj mir. Čemu onda da se nadaju ostale porodice koje nemaju nikakva saznanja. Oni imaju samo neke nepouzdane priče. Njima je još i teže jer ne znaju kada će oni saznati istinu. Veliki broj je i dalje još uvek nestalo. Nestalih Srba u Hrvatskoj ima oko 1500. Mi u udruženju se borimo da svaka žrtva bude zabeležena. Najteže je porodici kada mu član porodice postane brojka i statitstički podatak. Mi kao porodice ne možemo biti zadovoljni ni brojem ni imenom ni prezimenom. Želimo da iza svakog tog imena stoji priča. Mi znamo da su oni ubijeni. Niko od njih nije doživeo neku lepu smrt. Mi kao porodica želimo da ih pamtimo drugačije. To su bili porodični ljudi, vredni, radni, komunikativni. Niko od nas nije znao šta će da se desi- rekla je Dragana Đukić.

Radmila Krstić, ćerka ubijenog Petra Boromisa ispričala je jezivu priču o tome kako je u Oluji izgubila oca.

Foto: Pedja Milosavljević

-Pre rata sve je bilo normalno. Svi su se radovali i nadali se nečemu lepštem. Niko nije ni sanjao da će 1991. doći rat. Od jedanput komšija na komšiju diže ruku. To su bile neverovatne scene. Svaka godina je bila sve gora i gora. Do 5. avgusta 1995. moj tata je bio pripadnik vojske. Znam da nikada nikog nije ugrozio, kao ni njegova tri druga koji su bili zarobljeni. Uhvatili su ih žive. Na najgori i najbrutalniji i najteži način su ih masakrirali. Mislim da su ih pokopali u istoj grobnici. Tog kobnog jutra nama se to osetilo u očima. Tad sam imala oko dvadeset godina. On je imao 47. Uvek je bio za veselje, išao je u taj rat kao da ne zna gde ide. Nikad ne bi učinio ovako nešto ni ptici. Od mog tate nisam čula reč mržnje niti je bilo potrebe. Ja sam znala da je došlo do pada Krajine. Ja sam se već i u koloni vraćala da dođem do kuće. U tim pokušajima da se vratim sprečavali su me prijatelji i rođaci. Nakon deset godina dobila sam snimak. Rekao mi je da ne može da izda svoje drugove. Tačno se desilo da su ta trojica upala. Da sam ga vratila, to bi ga zauvek peklo. Svestan je bio da im ide direktno u ruke - rekla je Radmila Krstić.

Celu emisiju pogledajte u videu ispod: