Erol Mask ekskluzivno za Tanjug i K1 televiziju o Srbiji: "Oduševljen sam ljudima - Srbiju istažujem kao lokaciju za moj Institut"

Glavna i odgovorna urednica agencije Tanjug i televizije K1 Jovana Joksimović, uradila je ekskluzivni intervju sa Erolom Maskom, inženjerom, istraživačem i ocem čuvenog Ilona Maska.

 U razgovoru je otkrio planove o osnivanju Instituta za gravitaciju, kao i razloge zbog kojih Balkan - i Srbija - imaju ozbiljne šanse da postanu centar ovog naučnog poduhvata.

Erol Mask je prošle nedelje posetio Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, kako bi ispitao potencijal ovih država kao moguće lokacije za Institut gravitacije, projekat koji već godinama razvija. U ekskluzivnom razgovoru, otkriva šta ga je privuklo da poseti Srbiju i da razmisli o ovom regionu kao naučnom epicentru.

- Mnogo sam putovao po svetu, najčešće u Dubai, znate, u Ujedinjene Arapske Emirate. I tamo sam, zapravo, prvi put upoznao ljude iz vaše države. Veoma fini, zanimljivi, inteligentni i pametni ljudi. Rekao sam im šta su moji interesi i šta radim – jedna od stvari o kojima sam govorio bilo je pokretanje novog instituta za proučavanje gravitacije i putovanje kroz prostor-vreme. Razmišljao sam da to uradim u Dubaiju jer je veoma centralan, već smo razgovarali s ljudima tamo, zgrade su nam ponuđene, bili su veoma od pomoći – osim što je Dubai prilično skup, to me je zabrinulo. Tada su mi moji novi prijatelji rekli da dođem i vidim Srbiju i Balkan, odakle su oni. Nakon završenog posla u Austriji, odlučio sam da dođem u Beograd. Ljudi su ovde veoma slični ljudima na koje sam navikao u Južnoj Africi, gde živim već dugi niz godina. Veoma su samouvereni - rekao je Erol Mask.

Tokom posete upoznao je i lokalne naučnike:

- Ljudi koje sam upoznao u Srbiji, neki su iz Bosne, svi su naučnici sa doktoratima. Jedan čovek je razvio sistem kojim se iz kapi krvi može rekonstruisati kako osoba izgleda – sa skoro 80% tačnosti. Prodao je to u Americi za 15 miliona dolara i sada ima američko državljanstvo zbog bezbednosne prirode svog otkrića. Veoma pametni ljudi. 

Mask naglašava da, iako je inženjer po struci, godinama istražuje načine da se gravitacija iskoristi za praktične svrhe. U tome vidi ključ za sledeći veliki korak u razvoju čovečanstva.

Govoreći o inspiraciji koju je pronašao u Muzeju budućnosti u Dubaiju, opisao je iskustvo kapsule koja simulira putovanje u svemir i povratak na Zemlju. To je, kaže, samo vizuelna simulacija, ali suštinski pokazuje koliko je koncept kontrole gravitacije važan za ljudsku maštu – i budućnost.

Foto: printscreen

Šta je gravitacija?

- Gravitacija je ono što nas drži na Zemlji i sprečava da idemo ka gore. Naučili smo da koristimo atmosferu da bismo podigli avione, ali to zahteva ogromnu snagu. U naučnom smislu, gravitacija je sila ubrzanja – drži nas na Zemlji ubrzanjem od 9,8 m/s². Znamo to, ali ne znamo kako da je koristimo za sopstvene svrhe. 

Institut gravitacije – put u četvrtu dimenziju

- Putujete kroz prostor-vreme, ne kroz prostor i vreme odvojeno. O tome su pisali još Minkovski, Hardi i drugi matematičari pre 100 godina. No, posle 1925. godine, ideja je zaboravljena. Danas, muzeji i filmovi pokazuju da ‘kontrolišemo’ gravitaciju – ali zapravo je ne razumemo. Ne postoji mesto u svetu koje ozbiljno izučava kako da gravitaciju koristimo za sopstvene potrebe.

Mask ističe da želi da okupi ljude koji, poput Nikole Tesle, razmišljaju van postojećih okvira.

- Tesla je izumeo naizmeničnu struju, a Vestinghaus mu je obećao 2,5% od svakog prodatog kilovat-sata – nikada mu nisu platili. Da jesu, Tesla bi danas bio najbogatiji čovek na svetu. Ne želimo da to ponovimo. U Institutu koji planiram, naučnici će biti akcionari, imaće procente i biće nagrađeni prema vrednosti svojih otkrića.

Privatno, ne državno finansiranje

Mask naglašava da Institut neće zavisiti od vlada.

- Ne želim da budem vezan za bilo koju vladu. U univerzitetskim istraživanjima sve pripada instituciji, a istraživače zanima samo da im se grant obnovi. Svi veliki izumi koje danas koristimo rezultat su privatnog rada pojedinaca.

Kao što je i SpaceX krenuo iz male garaže, tako bi i Institut mogao početi skromno:

- Bio sam jedan od prvih devet ljudi u SpaceX-u. Trebalo nam je mesecima da ih okupimo. Danas ih je na hiljade.

Istraživanja i dugovečnost

Osim gravitacije, Mask želi da Institut uključi i istraživanja fuzije i dugovečnosti:

- Postoje klinike koje mapiraju DNK i otkrivaju predispozicije. Procenjuje se da bi životni vek mogao da bude i 120 godina. Trećina ljudske aktivnosti na Zemlji već je posvećena zdravlju i dugovečnosti – za ta istraživanja je mnogo lakše dobiti finansije nego za gravitaciju.

Zašto Srbija?

- Srbija ima ljude koji me razumeju, kao što i ja razumem njih. Možda je baš ovde mesto gde će početi sledeći naučni skok čovečanstva.

Ilon nije znao za Institut, a Eron sumnja u sletanje na Mesec

Erol Mask otkriva da njegov sin Ilon nije znao ništa o ideji osnivanja Instituta za gravitaciju sve dok nije prošlo tri nedelje.

- Zvao me je i pitao da li ja imam ikakve veze sa tim. Rekao sam mu da nemam - rekao je Mask uz osmeh.

 

U nastavku razgovora, Eron Mask izneo je i svoje mišljenje o sletanju na Mesec, rekavši da sumnja da se ono zaista dogodilo.

- Sleteti na Mesec je izuzetno teško jer nema atmosfere. Da biste bili u orbiti oko Meseca, ako ste svega nekoliko metara iznad njegove površine, morate da putujete brzinom od 6.000 do 8.000 kilometara na sat. A ako pokušate da usporite, morate obići ceo Mesec da biste to učinili postepeno – inače biste osetili ogromne G sile usporavanja. Zato poslednjih deset pokušaja da se sleti na Mesec nisu uspeli - objašnjava Mask.

Dodaje i da je upravo kompanija njegovog sina Ilona, SpaceX, prepoznala da za uspešno sletanje na Mesec nije dovoljno samo poslati letelicu, već je potrebno prethodno poslati ogromne količine goriva u svemir.

- Da biste uspeli u tome, morate da imate nosače goriva koji će omogućiti da se u orbiti dopuni letelica. Potrebno je mnogo energije i mnogo goriva da biste usporili prilikom prilaska Mesecu. A kada usporite, opet vam treba gorivo da biste se spustili na površinu bez pada. To su tone i tone goriva - ističe on.

"Postoje civilizacije koje već putuju svemirom"

Mask veruje da će, kada čovečanstvo ovlada putovanjem kroz prostor-vreme, biti moguće dostići obližnje zvezde. Uveren je i da nismo sami u svemiru:

- Siguran sam da u univerzumu, pa i u našoj galaksiji, postoje civilizacije koje su već uspele da ostvare međuzvezdana putovanja.

Na pitanje zašto onda još nismo imali kontakt s njima, Mask odgovara:

- Možda i jesmo. Mnogi naučnici i ljudi će vam reći da smo mi zapravo proizvod neke druge civilizacije.

U tom kontekstu, poziva se i na svete tekstove:

- Ako pročitate Bibliju, hebrejski Stari i Novi zavet - sve vam je tamo rečeno. Vanzemaljci su došli, bili su veliki, bili su divovi, i stvorili su nas. Samo pročitajte Postanje. Svemir je ogroman. U prošlosti smo svi mislili da je svet ono što vidimo – nismo znali da na vrhu Južne Amerike žive ljudi. Kasnije smo otišli tamo i otkrili ih. Isto tako, možda smo mi danas samo mala ispostava negde u galaksiji - zaključuje Mask.

"Ne razmišljam o državljanstvu, ali želim slobodu kretanja"

Na pitanje da li bi prihvatio srpsko državljanstvo, Mask odgovara da o tome nije razmišljao, ali ističe šta mu je važno:

- Voleo bih da imam slobodan pristup, da imam dugoročnu vizu kako bih mogao da dolazim i odlazim. U maju su me pozvali da govorim na Oksfordu, i tražili su mi 1.100 dolara za vizu. Trebalo im je tri nedelje da mi je odobre. Velika Britanija je poslednje mesto na svetu gde bih poželeo bilo šta da radim - rekao  je Erol Mask. 

Na kraju razgovora, Erol Mask je u nekoliko rečenica opisao sebe.

- Moji roditelji su bili duboko uključeni u Drugi svetski rat. Moj otac je proveo šest godina u ratu – bio je potpuno slomljen čovek. Majka mi je bila izbeglica iz Engleske. Odrasli smo strašno siromašni, ali sve je to bilo u redu. Bilo je dobro. Živeli smo u Johanesburgu kao izbeglice posle rata, a neko vreme i u Engleskoj. Imali smo bukvalno samo granu. Odrastao sam veoma siromašan. Do desete godine nisam imao ni krevet, a kamoli svoju sobu. Moj brat je medicinski radnik, i prilično smo se dobro snašli. Njegova dva sina su diplomirali sa najvišim univerzitetskim rezultatima u istoriji Južne Afrike. Kada sam bio u Srbiji i Bosni, primetio sam da su ljudi veoma slični belim Južnoafrikancima. Veoma su intenzivni, uključeni, za razliku od mog iskustva u Engleskoj i Austriji, gde su ljudi delovali kao da su u nekoj previše opuštenoj fazi. Ovde su ljudi mnogo više prisutni i angažovani – mi smo takvi. Poslao sam svoju decu u Ameriku – oni su sve promenili. SpaceX danas vredi 500 milijardi dolara. Moja ćerka vodi svoju televizijsku mrežu pod nazivom Passionflix, koja je zapravo ista stvar kao Netflix. Moj drugi sin poseduje 3.600 restorana – 3.500 su lanci brze meksičke hrane, a ostatak su luksuzni restorani na visokom nivou, oko 108 njih. Dakle, mi smo... malo drugačiji. Ikamo malo više sive mase. Ne znam, možda. Ili smo malo luđi od drugih ljudi. Ne zna - rekao je Erol kroz smeh i dodaje kako bi voleo da ga ljudi pamte:

- Voleo bih da mme pamte kao dobrog oca. To mi se sviđa  - zaključio je na kraju razgovora.