Ona vreba iz dubina Bermudskog trougla: Niko ne zna kako je tamo dospela, a pravi ozbiljne pometnje

Nova istraživanja pokazuju da velike bele ajkule formiraju izolovane populacije u čuvenom Bermudskom trouglu.

Kako objašnjava "Petbook" (takođe u vlasništvu "Axel Springer-a"), populacije velike bele ajkule stalno opadaju. Međunarodni istraživački tim uzeo je uzorke od 89 životinja iz različitih okeana. Rezultat je bio da umesto jedne vrste postoje tri genetski odvojene populacije. One žive u severnom Atlantiku, Indo-Pacifiku i severnom Pacifiku. Gotovo da nema interakcije između njih.

Lesli Nobl, autorka studije i molekularni ekolog, objašnjava u naučnom časopisu LiveScience da se globalna populacija velike bele ajkule sada smanjila na ove tri odvojene jedinice - sa jednim izuzetkom u Bermudskom trouglu.

Predatori su pod pritiskom

Prema analizama, izolacija populacija je počela pre oko 190.000 do 140.000 godina, tokom dugog ledenog doba. Niži nivoi mora, niže temperature i promenljive struje razdvojili su životinje. Od tada su evoluirale nezavisno.

Foto: Shuterstock

Zašto je ovo zabrinjavajuće?

Ako jedna od ovih populacija izumre, neće biti zamenjena drugima. Atlantska ajkula ne bi mogla da preživi u Pacifiku jer joj je potrebno znanje stečeno njenim poreklom. Zaštitnici prirode sada znaju da je puštanje ajkule iz druge populacije u drugo more besmisleno.

A onda je tu i ova jedna ajkula koja sve okreće naglavačke. Popis u Bermudskom trouglu otkrio je hibrid koji nosi gene iz obe pacifičke populacije, iako pliva u Atlantiku. Studija ga opisuje kao "geografski raseljenog". Da li su ga tamo donele okeanske struje ili oluja, ostaje nejasno.

Čini se da je toliko izolovan da je malo verovatno da će preneti svoj jedinstveni DNK. Istraživači čak upozoravaju na mešanje porodica. To bi čak moglo dovesti do problema sa učenjem i pamćenjem životinja. Porodične grupe se kreću zajedno, imaju strategije ishrane i savršeno su prilagođene svojim staništima. Ova specijalizacija ih čini savršenim lovcima, ali i izuzetno ranjivim.

Foto: pexels.com

Ovi nalazi su takođe ključni za potencijalne programe spasavanja. Iako interesovanje za veštačku oplodnju raste, sada je poznato da se DNK pacifičke ajkule ne može jednostavno koristiti za analizu atlantske.

Atlantska populacija, posebno, sada se smatra još ugroženijom. Njen nestanak bi imao dramatične posledice, jer bez velike bele ajkule, morski ekosistem je u opasnosti da postane neuravnotežen, prenosi Bild.