Zemlja ima zlog blizanca: Nećete verovati o kojoj planeti je reč

Decenijama Venera važi za zlog brata blizanca planeti Zemlji, a naučnici objašnjavaju zašto je to tako.

Venera je sigurno najgore mesto u Sunčevom sistemu. Omotač ugljen-dioksida guši planetu i izlaže njenu površinu pritisku koji bi drobio lobanje. Sumporna kiselina pada sa bolesno žutog neba, ali nikad ne stiže do tla prekrivenog lavom. Ova planeta je toliko vrela (ova temperatura topi i olovo) da kiša isparava dok pada.

Ekstremna negostoljubivost planete jedna je od misterija u nauci. Venera i Zemlja nastale su u isto vreme, od istih geoloških gradivnih blokova i gotovo u istom delu Sunčevog sistema. Čak su i skoro iste veličine, piše Quanta Magazine. Pa zašto je Venera pakao, a Zemlja raj?

U naučnoj zajednici često se čuje da je Venera samo nekoliko koraka ispred, da predstavlja krajnje stanje svih velikih stenovitih planeta, uključujući i Zemlju. Hipoteza je da ove planete na kraju izgube sposobnost da skladište gasove staklene bašte, koji zagrevaju planetu, u svojoj geološkoj unutrašnjosti. Kada se ti gasovi nakupe u atmosferi, svet ulazi u stanje nekontrolisanog efekta staklene bašt, pa se dobije proključala klima Venere.

- Godinama smo slušali kako je Venera samo uvid u budućnost Zemlje - rekao je Stiven Kejn, planetarni astrofizičar sa Univerziteta Kalifornije u Riversajdu.

Foto: Shutterstock

Ali da li je ta dugo prihvaćena pretpostavka tačna?

Da li će za stotine miliona ili milijardi godina klima na Zemlji doživeti sudbinu Venere, prelazeći iz umerenog sveta u katastrofalni staklenik? Kejn i njegove kolege pokušavaju to da saznaju. Veneru i Zemlju često nazivaju bliznakinjama, pri čemu je, navodi se, Venera zla bliznakinja.

U projektu „Ponovno spajanje blizanaca“ (Reuniting Twins), naučnici su razvili digitalni model Zemlje koji kombinuje solarnu fiziku, vulkanologiju, tektoniku ploča i klimatologiju. Dovodili su svoj model Zemlje do krajnjih granica, isprobavajući svaki mogući način da ga slome i pretvore u Veneru.

Osim što istražuje šta je pošlo toliko naopako na drugoj planeti od Sunca, ovaj rad se bavi i pitanjem koje nam je bliže, rekao je Pol Bern, planetarni naučnik sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu, koji nije bio direktno uključen u projekat: „Koliko dugo će Zemlja biti pogodna za život?“

Kako se navodi, predviđanje budućnosti Zemlje zahteva razumevanje prošlosti Venere. Davno, Venera možda nije bila previše različita od današnje Zemlje. Istraživanja svemirskih letelica i posmatranja teleskopom otkrila su postojanje retkog, teškog oblika vode u atmosferi Venere - jasan znak da je obična voda nekada bila obilna na planeti.

Foto: Shutterstock

Istraživači raspravljaju o tome kako je ta voda tamo postojala. Jedna mogućnost je da je voda na mladoj Veneri formirala paru koja se uzdizala iznad mora magme koje je prekrivalo površinu tek rođene planete. Ta vodena para, moćan gas staklene bašte, gurnula bi svet u stanje vrelog staklenika nedugo nakon njegovog rođenja. Alternativno, početno more magme na Veneri moglo se ohladiti i stvrdnuti u koru dovoljno brzo da tečna voda — možda čak i količina vode jednog okeana — teče preko nje. Ako je to tačno, šta se onda dogodilo sa svom tom vodom?

Kako se navodi, čak i ako Zemlja za 3,5 milijardi godina izgubi sposobnost za skladištenje ugljenika, nivo ugljen-dioksida u atmosferi biće od 0,1 do 0,8 bara. Čak i u najboljem slučaju, površina Zemlje biće vrelija od 100 stepeni.

- Temperature će postati previsoke za postojanje tečnosti. Sve će da ispari. Ništa na površini Zemlje ne bi preživelo. Ipak, Zemlja neće biti ni blizu kao Venera danas. Bila bi to Venera lajt – rekao je Kejn.

Omotač Venere i korone

Doktorantkinja Madelin Ker sa Univerziteta Kalifornije u San Dijegu napravila je modele sa misterioznim karakteristikama površien Venere, ali su ona i njen savetnik Dejv Stegman shvatili da ta simulacija ne može da odgovori na centralno pitanje: šta se dešava sa omotačem Venere? Studija je objavljena u Proceedengs of National Academy of Sciences.

- Volim Veneru. Ona je Zemljina zla bliznakinja. Dve planete su slične veličine, ali su razlike ogromne. Na površini Venere pritisak je kao na dubini okeana od jednog kilometra. I toliko je vrela da topi i olovo – rekla je ona za Deixis Magazine.

Foto: Shutterstock

Površina Venere različita je i po tome što nema tektonske ploče, koje se na Zemlji sudaraju da formiraju planine i dozvoljavaju vrelini da pobegne kroz pukotine. Umesto toga, litosfera Venere, kora i spoljni omotač su čvrsta školjka, navodi se u saopštenju Univerziteta Kalifornije u San Dijegu.

Površina Venere je prekrivena okruglim, krunolikim tvorevinama poznatim kao korone. Ove manje-više okrugle tvorevine mogu izgledati kao terasasta brda izdignuta toplotnom energijom ili kao splasnuti suflei, urušeni usled hlađenja i skupljanja materijala ispod njih. U određenim oblastima, korone su i do deset puta veće od drugih.

- Na Veneri postoji obrazac koji nam nešto govori. Mislimo da je ono što smo pronašli ključ za rešavanje misterije porekla ovih korona – rekla je Kerova.