Na Marsu može da nikne ječam: Šok otkriće - Da li će biti moguć život u svemiru?

Stručnjaci ruskog Južnog federalnog univerziteta (SFU) uzgojili su prve izdanke ječma u zemljištu koje podseća na sastav zemljišta na Marsu.

Da bi to postigli, dodali su u zemljište posebnu mešavinu mikroba - deset sojeva bakterija i kvasca koji jedni drugima pomažu da prežive i formiraju sloj bogat hranljivim materijama, saopštila je pres služba univerziteta za RIA Novosti.

Da bi se biljke gajile, zemljište mora da bude bogato humusom, složenom mešavinom organskih supstanci iz kojih sadnice dobijaju hranljive materije.

Humus nastaje aktivnošću mikroorganizama koji "hvataju" beživotno zemljište i transformišu ga u plodno zemljište, prema naučnicima sa Južnog federalnog univerziteta (SFedU).

Međutim, marsovski regolit je ekstreman primer "beživotnog" zemljišta jer ne sadrži hranljive materije, ali je bogat solima metala, koje ometaju rast biljaka, naveli su naučnici.

Prema rečima Jevgenije Prazdnove, rukovodioca omladinske laboratorije "Molekularna genetika mikrobnih konzorcija" na Katedri za biomedicinske i matematičke nauke Univerziteta u San Francisku, ova mikrobna kolonizacija, ili bioremedijacija, jedan je od efikasnih načina za obnovu kopnenog zemljišta nakon požara ili antropogenog zagađenja.

Foto: Shutterstock

Istraživači su u modelni "marsovski" supstrat iz pustinje Mohave dodali specijalnu mešavinu od deset sojeva bakterija i kvasaca, formirajući mikrobni konzorcijum koji stvara sloj hranljivih materija neophodnih za rast biljaka.

Koristeći veštačko marsovsko zemljište, istraživači su uspeli da uzgajaju ječam dodavanjem sojeva cijanobakterija koje asimiluju ugljen-dioksid i odgovorne su za fotosintezu, aktinomiceta i bacila odgovornih za proizvodnju biomase, i drugih mikroorganizama koji rezultujućem zemljištu pružaju otpornost na stresne uslove.

- Iako uzgoj biljaka bez zemlje ili u alternativnim zamenama za zemljište nije nova praksa, poseban izazov je dobijanje useva van kontrolisanog laboratorijskog okruženja, u surovim uslovima severnih zemljišta ili u jako zagađenim područjima, a u budućnosti i na drugim planetama - dodala je Prazdnova.

Ona je navela da je mikrobni konzorcijum posebno odabrana zajednica mikroorganizama (bakterija, kvasaca) koji se kokultivišu i pomažu jedni drugima da rastu i prežive, formirajući složene simbiotske odnose.

- Na Zemlji se može koristiti na otvorenom tlu, a na Marsu, pod kupolama, pošto bi mikroorganizmi, kao i ljudi, teško preživeli na otvorenim prostorima pod niskim pritiskom i povišenim zračenjem. Ipak, ovo bi bio prvi korak ka teraformiranju – stvaranju oaza gde bi se sloj tla postepeno formirao ispod kupole - objasnila je Prazdnova.

Foto: Shutterstock

Ona je pojasnila da je ječam izabran zato što toleriše slana zemljišta sa niskom kiselošću, što su upravo karakteristike marsovskog regolita.

Štaviše, dodala je, usev može da raste na niskim temperaturama i jestiv je.

- Poslali smo isti ovaj konzorcijum od deset različitih mikroorganizama u svemir, u saradnji sa Ruskim državnim istraživačkim centrom Instituta za biomedicinske probleme (IBMP) Ruske akademije nauka, na brodu Bion-M br. 2, koji se uspešno vratio na Zemlju 18. oktobra. Sada treba da procenimo promene koje bakterije i kvasac prolaze tokom svog putovanja kroz svemir i izvodljivost njihovog transporta na susednu planetu uz očuvanje njihove sposobnosti da poboljšaju plodnost zemljišta - objasnila je Prazdnova.