Eksplozija u svemiru: Snimak će vas šokirati - Evo šta se dogodilo (VIDEO)

Istraživački tim predvođen Kaltehom je možda upravo otkrio prvu superkilonovu, kosmički fenomen u kojem zvezda eksplodira dva puta na nasilno različite načine.

Njihova analiza niza posmatranja koja su započela gravitacionim talasom otkrivenim ranije ove godine možda je pružila dokaze o prvoj poznatoj supernovi nakon koje je usledila kilonova.

Supernove nastaju kada se brzo rotirajuće zvezde, daleko masivnije od Sunca, kolabiraju i eksplodiraju, obično ostavljajući za sobom neutronsku zvezdu, piše ScienceAlert.

S druge strane, kilonove nastaju neverovatno energičnim spajanjem dve neutronske zvezde, koje često započinju svoje postojanje kao binarni sistem. Ovi snažni događaji šalju gravitacione talase koji se šire kroz prostor-vreme, zvoneći samom tkaninom Univerzuma poput zvona.

Dakle, kada je kolaboracija LIGO-Virgo-KAGRA 18. avgusta 2025. godine otkrila gravitacione talase poput ovih, astronomi su krenuli u potragu za znacima kataklizmičnog sudara.

Za nekoliko sati, astronomska zajednica je pretražila nebo tražeći tačan izvor i uočila intrigantan i brzo bledeći objekat udaljen 1,3 milijarde svetlosnih godina.

U nekim aspektima, ovaj specifičan događaj – sada poznat kao AT2025ulz – ličio je na jedinu drugu „nedvosmisleno potvrđenu“ kilonovu otkrivenu 2017. godine. Nazvan GW170817, bio je to prekretnica u kojoj su naučnici prvi odredili izvor gravitacionih talasa i njihovo poreklo.

Kao i kod GWI70817, užar pronađen na lokaciji AT2025ulz svetleo je crveno stvaranjem teških elemenata poput zlata, što ukazuje na energetski sudar. Pa ipak, nakon što je njegov crveni sjaj izbledeo nekoliko dana kasnije, AT2025ulz se ponovo zasvetleo, samo što je ovog puta pokazivao vodonik u svom spektru; tipično za supernovu, a ne za kilonovu.
Pa šta je to bilo, supernova ili kilonova? Oba, sugerišu istraživači.

Prethodne studije su pretpostavile da supernove mogu – u retkim prilikama – da iz svog brzo rotirajućeg diska od ostataka proizvedu dve neutronske zvezde, a ne samo jednu. Ukoliko bi se odmah sudarile i spojile, mogle bi da generišu signal gravitacionog talasa kilonove.

Obično se ova spajanja dešavaju u otvorenom svemiru, što omogućava nesmetan pogled na njihove emisije.

Foto: Shutterstock

Brajan Mecger, astronom sa Univerziteta Kolumbija i koautor studije, objasnio je za ScienceAlert putem imejla da se ovog puta spajanje dogodilo „unutar eksplodirajuće zvezde, tako da bi svaki signal kilonove bio blokiran mnogo većom masom izbačenom iz eksplodirajuće zvezde“.

Podjednako važno, dva objekta koja su se sudarala i koja su proizvela kilonovu uključivala su iznenađujuće malo telo.

- Bar jedan od objekata koji su se sudarali je manje masivan od tipične neutronske zvezde - kaže Dejvid Rajtce, laserski fizičar u LIGO-u i jedan od koautora studije.

To je samo po sebi retko otkriće, jer mehanizmi formiranja iza takvih (još neotkrivenih) podzvezdanih neutronskih zvezda ostaju „veliki izazov za evoluciju zvezda“.

Predviđa se da neutronske zvezde imaju ograničenje veličine koje je generalno između 2,2 i oko tri solarne mase, mada u principu mogu pasti i do 0,1 solarne mase.

Teoretski, postoje samo dva načina da se od supernove naprave podzvezdane neutronske zvezde. Ili putem fisije, kada brzo rotirajuća masivna zvezda postane supernova i podeli se na dve neutronske zvezde umesto na jednu, ili procesom koji se naziva fragmentacija.

U ovom drugom scenariju, brzo rotirajuća masivna zvezda (od najmanje 20 solarnih masa) se urušava i formira veliki rotirajući gasni disk težine nekoliko solarnih masa.

Foto: Shutterstock

U roku od nekoliko sekundi nakon formiranja, disk se fragmentira pod sopstvenom gravitacijom u „roj manjih grudvica koje se same urušavaju u neutronske zvezde male mase, ponovo u roku od nekoliko sekundi“, objašnjava Mecger.

Proces je sličan načinu na koji se planete formiraju u diskovima koji okružuju protozvezde, rekao je Mecger za ScienceAlert.

U svakom slučaju, ovaj još uvek neodređeni rezultat je podsetnik da će nas Univerzum stalno iznenađivati i zbunjivati svojim beskrajnim misterijama. Takođe ističe da takvi fascinantni fenomeni mogu imati višestruka tumačenja skrivena u podacima.

Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se potvrdili superkilonovi i slični događaji.

- Budući kilonovi događaji možda neće izgledati kao GW170817 i mogu se zameniti za supernove - zaključuje Mansi Kaslival, astronom sa Kalteha i prvi autor studije.

Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu The Astrophysical Journal Letters.