Naučnici ostali zatečeni: Drevni stanovnici Balkana jeli pse

Tragovi sečenja na skeletima desetina pasa pronađenih na arheološkim nalazištima širom današnje Bugarske pokazuju da su, pre oko 2.500 godina, tadašnji stanovnici ovih prostora jeli pseće meso.

Kako navode istraživači, razlog nije bila glad ili nedostatak izbora, piše Live Science.

- Pseće meso nije bilo nešto što se jelo zbog siromaštva, jer su ova nalazišta bogata stokom, koja je bila glavni izvor proteina. Dokazi pokazuju da je pseće meso bilo povezano sa određenom tradicijom koja je uključivala zajedničke gozbe - rekla je Stela Nikolova, zooarheološkinja sa Nacionalnog arheološkog instituta pri Bugarskoj akademiji nauka.

Iako se konzumiranje psećeg mesa smatra tabuom u savremenim evropskim društvima, to nije uvek bio slučaj. Istorijski zapisi pominju da su stari Grci ponekad jeli pseće meso, a arheološka analiza psećih skeleta iz Grčke potvrdila je te priče.

Tokom gvozdenog doba (od 5. do 1. veka pre nove ere) kulturna grupa poznata kao Tračani živela je severoistočno od Grka. Grci i Rimljani su smatrali Tračane necivilizovanim i ratobornim narodom, a sredinom 1. veka nove ere, Trakija je postala provincija Rimskog carstva. Kao i za Grke, i za Tračane se govorilo da su jeli pseće meso, navode naučnici.

Foto: Shuterstock

Kako bi istražila pitanje da li su Tračani jeli pse Nikolova je ispitala skelete i ranije objavljene podatke sa 10 arheoloških nalazišta iz gvozdenog doba širom Bugarske. Otkrila je da je većina pasa imala njuške srednje veličine i srednju do veliku visinu u grebenu, što znači da su bili veliki kao današnji nemački ovčari.

Ali veliki broj tragova klanja na mnogim kostima otkrio je da psi za Tračane nisu bili čovekovi najbolji prijatelji.

- Najverovatnije je da su držani kao psi čuvari, jer na nalazištima ima mnogo stoke. Ne verujem da su na njih gledali kao na kućne ljubimce u modernom smislu - rekla je Nikolova.

Na lokalitetu Emporion Pistiros, trgovačkom centru iz gvozdenog doba u unutrašnjosti Trakije, arheolozi su pronašli više od 80.000 životinjskih kostiju, a psi su činili 2% ukupnog broja.

Kada je Nikolova pažljivo pregledala pseće kosti iz Pistirosa, otkrila je da skoro 20% njih ima tragove klanja napravljene metalnim alatkama. Dve donje pseće vilice imale su i spaljene zube, što je verovatno rezultat uklanjanja dlake i krzna vatrom pre kasapljenja i kuvanja.

- Najveći broj rezova i fragmentacije uočen je na delovima sa najgušćim mišićnim tkivom, gornjoj četvrtini zadnjih udova. Postoje i rezovi na rebrima, iako bi oni kod pasa dali malo mesa – rekla je ona.

Rezovi koje je primetila na psima pratili su otprilike isti obrazac kao i oni na ovcama i govedima na tom lokalitetu, što sugeriše da su sve životinje klane na sličan način.

Pošto su Tračani imali mnogo drugih životinja koje se tradicionalno povezuju sa konzumacijom mesa, kao što su svinje, ptice, ribe i divlji sisari, Nikolova ne smatra da su Tračani jeli pse iz krajnje nužde.

BONUS VIDEO