Bebe neandertalaca rasle brže od beba modernih ljudi: Pronađen skelet u pećini - Ovi delovi tela se ne poklapaju

Proučavajući najočuvaniji skelet odojčeta neandertalca, naučnici sumnjaju da su te bebe bile krupnije i rasle znatno brže od beba modernih ljudi, homo sapiensa.

Neandertalci su drevna grupa, koja je živela u Evroaziji, sve do njihovog nestanka koji se dogodio pre oko 40.000 godina i smatraju se najbližim izumrlim srodnicima savremenog čoveka, piše Phys.org.

Skelet bebe pronađen u pećini

Za potrebe istraživanja koje je objavljeno u žurnalu "Current Biology", naučnici su ispitali "Amud 7", gotovo čitav skelet bebe neandertalca, koji je pronađen u pećini Amud, na teritoriji današnjeg severnog Izraela.

Veuje se da skelet datira od pre između 51.000 i 56.000 godina, a pol nije bilo moguće identifikovati. Ono to je na skeletu odojčeta uočeno, jesu jasne neandertalske karakteristike, čak i u tako ranoj dobi.

Foto: Shutterstock

"Skelet pokazuje jasne neandertalske afinitete kako u kranijalnim, tako i u postkranijalnim ostacima, a njegove morfološke karakteristike osvetljavaju filogeniju, rast i razvoj neandertalaca", navedeno je u istraživanju.

Pomoću analize zuba i linije rasta gleđi, procenjuje se da je beba u trenutku smrti bila stara samo šest meseci, međutim, razvoj ruku i nogu identičan je razvoju deteta od 14 meseci, prema standardima modernih ljudi.

Savremena tehnologija

Tim naučnika analizirao je ukupno 111 delova skeleta i koristio 3D modelovanje kako bi napravio digitalnu verziju deteta, što im je pomoglo da procene njegovu visinu, težinu i veličinu mozga.

"Amud 7" upoređen je sa još dva deteta neandertalca, "Dederije 1" iz Sirije, koji je imao dve godine i trogodišnjim skeletom pronađenim u Francuskoj, uočili su slične dokaze ubrzanog ranog rasta.

"Ono što je najuočljivije, odojče pokazuje znake neobično brzog somatskog [telesnog] rasta, što sugeriše da su neandertalci imali specifičnu razvojnu strategiju u ranom periodu života", navodi se u studiji.

Nejasni evolucioni razlozi

Naučnici napominju da je brz rast beba neandertalaca stvorio visoke energetske zahteve, koje su majke i grupe morale vešto obezbediti u ishrani za potomke.

Nije otkriveno koje namirnice su korišćene u ishrani, ali naučnici ističu da bi brz rast bio moguć ukoliko su mogli kontinuirano da zadovoljavaju te potrebe.

Tačni evolucioni razlozi su nejasni, ali bi uzrok mogli biti pritisci surovog, nepredvidivog paleolitskog pejzaža, zbog čega bi bilo korisno što pre dostići fizičku zrelost. Na taj način, deca neandertalaca mogla su postati nezavisnija i fizički sposobnija ranije nego deca modernih ljudi.

BONUS VIDEO