Penzioner zanemeo od prizora: Počeo da gradi kokošinjac, pa pronašao ovo

Fosil star 240 miliona godina formalno je identifikovan nakon što je decenijama bio skriven unutar jednog potpornog zida.

Istraživači sa Univerziteta Novog Južnog Velsa (UNSW) u Sidneju i iz Australijskog muzeja sada su imenovali i opisali drevnog vodozemca, skrećući ponovo pažnju na neobično otkriće koje je započeto devedesetih godina prošlog veka, piše ScienceDaily.

Primerak je prvi otkrio penzionisani uzgajivač pilića, koji je nabavio kamenje iz obližnjeg kamenoloma kako bi sagradio baštenski potporni zid. Među tim kamenjem nalazio se fosil, koji je kasnije doniran Australijskom muzeju u Sidneju.

Fosil "ležeći peščani puzavac"

Paleontolog Lahlan Hart, saradnik UNSW-a i Australijskog muzeja, objašnjava da je fosil, sada nazvan Arenaerpeton supinatus, što znači "ležeći peščani puzavac", izuzetno dobro očuvan. On obuhvata skoro čitav skelet, pa čak i blede obrise kože životinje.

- Ovaj fosil je jedinstven primer grupe izumrlih životinja poznatih kao temnospondili, koji su živeli pre i tokom vremena dinosaura. Ne pronalazimo često skelete sa još spojenom glavom i telom, a očuvanost mekog tkiva je još ređa pojava - rekao je Hart, doktorand na Fakultetu bioloških nauka, nauka o Zemlji i životnoj sredini (BEES) na UNSW-u.

Foto: Shutterstock

Arenaerpeton je živeo u slatkovodnim sredinama unutar onoga što je danas Sidnejski basen tokom perioda trijasa, pre oko 240 miliona godina. Prema Hartovim rečima, verovatno je lovio drevne ribe poput onih iz roda Cleithrolepis. Osim toga, postoji malo dokaza o drugim vrstama koje su delile njegovo stanište.

Podseća na kineskog daždevnjaka

Po izgledu, ovo stvorenje bi moglo da podseća na modernog kineskog džinovskog daždevnjaka, naročito kada se posmatra oblik njegove glave.

- Površno gledano, Arenaerpeton mnogo liči na modernog kineskog džinovskog daždevnjaka, posebno po obliku glave. Međutim, na osnovu veličine rebara i obrisa mekog tkiva sačuvanih na fosilu, možemo videti da je bio znatno krupniji od svojih živih potomaka. Takođe je imao prilično opasne zube, uključujući par očnjaka nalik kljovama na nepcu - rekao je Hart.

Jedan od najznačajnijih aspekata Arenaerpetona je njegova veličina. Hart procenjuje da je bio dugačak oko 1,2 metra od glave do repa, što je neobično veliko u poređenju sa mnogim njegovim bliskim rođacima iz istog perioda.

On napominje da su kasniji temnospondili nastavili da postoje u Australiji još 120 miliona godina, pri čemu su neke vrste dostizale još veće dimenzije. Ova duga istorija obuhvata dva velika masovna izumiranja, što sugeriše da je povećanje veličine tela možda igralo ulogu u njihovom opstanku.

BONUS VIDEO